Srbija uvećala suficit sa zemljama CEFTA, pokrivenost uvoza izvozom veća od 300 odsto

Srbija je u prvih šest meseci ove godine ostvarila suficit veći od 1,5 milijardi evra u trgovini sa zemljama CEFTA, pokazuju zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Domaća privreda izvezla je u ovaj regionalni trgovinski blok robe i usluga u vrednosti od 2,37 milijardi evra, dok je u isto vreme uvoz vredeo 782 miliona evra. Ostvarena pozitivna razlika iznosi 1,58 milijardi evra.

Pokrivenost uvoza izvozom premašila je 300 odsto i od januara do jula iznosila je tačno 303 procenata, a višak koji nastaje u trgovini rezultat je uglavnom izvoza žitarica i proizvoda od njih, pića, drumskih vozila, medicinskih i farmaceutskih proizvoda, električnih mašina i aparata.

Članice CEFTA sporazuma su Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija, Albanija, Moldavija i UNMIK/Kosovo.

Kada se ovi podaci uporede sa prošlogodišnjim, evidentno je da je reč o nastavku pozitivnog trenda. Naime, u 2025. godini izvoz na ovih šest tržišta iznosio je 4,9 milijardi evra, dok je na uvoznoj strani bilo robe i usluga u vrednosti 1,9 milijardi evra i ostvaren je suficit od skoro tri milijarde evra.

Ipak, ono što je osobenost razmene dostignute do sada u ovoj godini jeste činjenica da je pokrivenost uvoza izvozom povećana sa 250 odsto u prethodnoj godini, pre svega zahvaljujući smanjenju uvoza u dosadašnjem delu godine.

Rukovodilac Centra za strateške analize, analitiku, planiranje i publikacije Privredne komore Srbije (PKS) Jelena Vasić kaže za Biznis.rs da regionalne inicijative poput CEFTA i Otvoreni Balkan imaju značajan potencijal, ali da njihov efekat u praksi i dalje zaostaje za očekivanjima.

“CEFTA je formalno obezbedila slobodnu trgovinu robom, ali u realnosti trgovinu i dalje opterećuju brojne necarinske barijere, administrativne procedure, različiti standardi, sporost na granicama i nedovoljno međusobno priznavanje sertifikata. Upravo ti faktori često imaju veći uticaj na troškove poslovanja nego same carine”, kaže Vasić.

Otvoreni Balkan, sa druge strane, predstavlja pokušaj da se ti problemi rešavaju brže i operativnije, kroz konkretne mere koje olakšavaju kretanje robe, ljudi i usluga. Međutim, njegov domet je za sada ograničen obuhvatom tržišta i stepenom implementacije, pa ne može u potpunosti da nadomesti širi regionalni okvir, kaže sagovornica.

Vasić ističe da CEFTA za Srbiju ima vrlo konkretan ekonomski značaj i predstavlja jednog od najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera i tržište na kojem Srbija ostvaruje najveći suficit u robnoj razmeni. Tržišta CEFTA predstavljaju drugog najvažnijeg spoljnotrgovinskog partnera, odmah posle Evropske unije.

Srbija najveći suficit beleži u razmeni sa Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Severnom Makedonijom.

Obim razmene sa CEFTA regionom pokazuje da je reč o regionalnom tržištu koje je  posebno važno za domaće kompanije, naročito za mala i srednja preduzeća, koja upravo tu najlakše izlaze na strana tržišta i grade konkurentnost, kaže Vasić.

„Međutim, ključni problem nije samo u regulatornim barijerama, već i u načinu na koji kompanije koriste ovaj okvir. U praksi, veliki broj firmi posluje u okviru CEFTA sporazuma, ali bez jasne izvozne strategije i bez potpunog korišćenja njegovih mehanizama“, objašnjava ona.

Sporazum se često koristi samo kao prostor za plasman proizvoda, a ne kao alat za optimizaciju troškova, unapređenje konkurentnosti i planiranje rasta. Pravila o poreklu robe, preferencijalni tretman i analiza tržišta često ostaju nedovoljno iskorišćeni, što direktno utiče na cenu, pozicioniranje i obim izvoza.

Dodatno, CEFTA se često posmatra kao krajnje tržište, a ne kao odskočna daska ka Evropskoj uniji. Time se propušta jedna od njegovih najvažnijih funkcija, priprema kompanija za zahtevnije tržište EU.

Ukoliko se koristi strateški, CEFTA može biti prostor za testiranje proizvoda, izgradnju regionalnih lanaca vrednosti i jačanje kapaciteta za izlazak na šira međunarodna tržišta.

„Kada je reč o ulozi CEFTA kao pripreme za EU, njen koncept jeste bio zamišljen kao tranziciona faza ka jedinstvenom evropskom tržištu. U tom smislu ona i dalje ima veliku vrednost, ali samo ukoliko se dosledno sprovode pravila i uklanjaju prepreke. Problem nije u samom okviru, već u stepenu njegove primene i u nedovoljno strateškom pristupu njegovom korišćenju“, kaže Vasić.

Drugim rečima, regionalne inicijative jesu dobar put ka EU, ali samo ako funkcionišu u praksi, ne samo kao prostor bez carina, već kao tržište koje kompanije razumeju, analiziraju i koriste strateški. Razlika između prisustva na tržištu i stvarnog pozicioniranja često pravi razliku u konkurentnosti, profitabilnosti i brzini rasta.