Srbiji na raspolaganju još 400 miliona evra na osnovu stendbaj aranžmana sa MMF-om

„Sa zadovoljstvom mogu da potvrdim da su tim MMF-a i srpske vlasti postigli dogovor na nivou timova o zaključivanju druge revizije stendbaj aranžmana (SBA). Ispunjeni su sv kvantitativni ciljevi za kraj juna 2023. i indikativni ciljevi za kraj septembra 2023. za koje se očekuje da će biti ispunjeni na osnovu dostupnih podataka, a program strukturnih reformi dobro napreduje“, ocenio je u saopštenju šef misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Donal Makgetigan (Donal McGettigan).

Misija koju je predvodio Makgetigan, održala je sastanke sa srpskim vlastima od 19. do 31. oktobra 2023. kako bi razgovarala o sprovođenju stendbaj aranžmana Srbije.

U saopštenju je istaknuto da će konačnu reč o sprovođenju aranžmana dati Odbor direktora MMF tokom zasedanja u Vašingtonu u drugoj polovini decembra.

„Oko 400 miliona evra (316,53 miliona specijalnih prava vučenja) biće dostupno nakon sastanka Odbora direktora. Uzimajući u obzir snažnu akumulaciju deviznih i fiskalnih rezervi i smanjenje makroekonomskih neravnoteža, vlasti su izrazile nameru da tretiraju SBA kao sporazum iz predostrožnosti počevši od sadašnje revizije, ranije nego što se očekivalo“, istakao je Makgetigan u saopštenju.

Šef misije MMF naveo je da se očekuje da će rast BDP-a dostići dva procenta u 2023. godini i da će porasti na tri procenta u 2024. kako se domaća tražnja oporavlja, kao i da će deficit tekućeg računa u ovoj godini pasti ispod 2,5 odsto BDP zahvaljujući nižim cenama energije i izvozu.

„Očekuje se da će inflacija nastaviti da pada do na oko osam procenata do kraja godine i trebalo bi da se vrati u okvire cilja Narodne banke Srbije (NBS) u 2024. pod pretpostavkom da se nastavi stroga makroekonomska politika. Finansijska stabilnost je očuvana. Snažan rast prihoda i smanjenje energetskih subvencija trebalo bi da omoguće da fiskalni deficit za 2023. padne ispod tri procenta BDP-a i da dođe do daljeg smanjenja javnog duga na oko 53 procenta BDP-a do kraja godine. Nedavna uspešna aukcija državnih hartija od vrednosti denominiranih u dinarima i snažno interesovanje stranih investitora za državne emisije svedoče o snažnom ekonomskom učinku Srbije“, ocenio je Makgetigan.

Rizici i dalji reformski koraci

„Rizici za ekonomske izglede Srbije dolaze iz oblasti geopolitike i energetike, a uključuju i neizvesnost u pogledu privrednog rasta trgovinskih partnera, kretanje inflacije u okruženju i nestabilnost globalnog finansijskog tržišta. Ipak, srpska privreda ima značajnu branu od neizvesnosti koja uključuje visoke devizne rezerve i depozite javnog sektora, relativno nizak javni dug, održivu dinamiku spoljnog duga i dobro kapitalizovan i likvidan bankarski sistem, dok stendbaj aranžman obezbeđuje dodatni bafer“, istakao je šef misije MMF u saopštenju po okončanju posete Beogradu.

Ocenio je da bi u narednom periodu makroekonomske mere trebalo da ostanu stroge, kako bi se osiguralo da se inflacija uskoro vrati u granice cilja, a podsetio je i da je NBS u poslednjih godinu i po dana podigla referentnu kamatnu stopu za 550 baznih poena, kao i da je povećala obeveznu rezervu banaka.

„NBS bi trebalo da bude spremna da po potrebi dodatno pooštri svoju monetarnu politiku“, ocenio je Makgetigan.

„Pozdravljamo usvajanje budžeta za 2024. koji cilja na deficit od 2,2 procenta BDP-a i sa ciljem daljeg smanjenja deficita na 1,5 procenata BDP-a u 2025. godini kako bi kretali u okviru fiskalnog pravila. Plate i penzije u javnom sektoru biće povećane u skladu sa fiskalnim pravilom. Budžet održava visoku kapitalnu potrošnju da bi se zadovoljile značajne infrastrukturne potrebe i ne predviđa podršku likvidnosti energetskim državnim preduzećima (SOE) osim velikih negativnih šokova“, naveo je Makgetigan.

„Šire gledano, fiskalna politika u narednom periodu treba u potpunosti da se pridržava fiskalnog pravila, izbegava ad hoc mere potrošnje i obezbedi efikasno sprovođenje javnih investicija. Pozdravljamo tekuće napore na poboljšanju planiranja zapošljavanja u javnom sektoru, poboljšanje procesa budžetiranja, smanjenja fiskalnih rizika, upravljanja javnim investicijama i modernizaciji javne administracije“, istakao je Makgetigan u saopštenju.

Dodao je i da Misija pozdravlja reforme u energetskom sektoru, i ocenio da je rast cene struje doprinele boljem upravljanju troškovima Elektroprivrede Srbije (EPS).

„Sada je prioritet realizacija šireg plana restrukturiranja EPS-a. Ubuduće, važno je osigurati održivost sistema određivanja cena električne energije i gasa i izvršiti dalja prilagođavanja cena ako je potrebno, posebno ako se materijalizuju rizici od većih troškova tranzita gasa“, zaključio je Makgetigan u saopštenju.