Srpska privreda u plusu osam godina zaredom

Najveći broj privrednih društava u Srbiji, prema registrovanoj pretežnoj delatnosti, bavi se nespecijalizovanom trgovinom na veliko. U poslednjih pet godina se na drugom i trećem mestu Top delatnosti smenjuju konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem i izgradnja stambenih i nestambenih zgrada. Sve višu poziciju na ovoj listi zauzima i računarsko programiranje, kao i drumski prevoz tereta i delatnosti restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata. Kod preduzetnika su iste delatnosti prve na ovoj listi, a zatim slede uslužne delatnosti kao što su frizerski i kozmetički saloni, ugostitelji, kao i održavanje i popravka vozila.

U toku pandemije korona virusa zabeleženo je povećanje broja kurirskih službi, dok se poslednjih godina beleži i povećani broj pružalaca usluge informacione tehnologije, ali i preduzetnika koji obavljaju inženjerske delatnosti i tehničko savetovanje ili specijalizovane dizajnerske delatnosti – ističe Milan Lučić, direktor Agencije za privredne registre (APR).

U intervjuu za Biznis.rs on objašnjava da su u strukturi srpske privrede u poslednjoj deceniji najzastupljeniji trgovina i usluge, ali veliku ekspanziju doživljava IT sektor, koji spada u jednog od najvećih neto izvoznika usluga koje su plod naše pameti i znanja.

Sa direktorom APR-a razgovarali smo i o elektronskim uslugama, digitalizaciji privrede i sajber bezbednosti, kao i o kalendaru dostavljanja finansijskih izveštaja za 2023. godinu. Inače, Agencija za privredne registre je u prošloj godini registrovala 9.600 novoosnovanih privrednih društava i 45.600 preduzetnika.

Šta o domaćoj privredi govori podatak da je u Registru privrednih subjekata od 7. do 12. februara pokrenut postupak prinudne likvidacije 3.581 privrednog društva?

– S obzirom na to da Agencija za privredne registre od 2019. godine pokreće postupke prinudne likvidacije privrednih društava, ovaj posao koji se sprovodi u Registru privrednih subjekata po službenoj dužnosti mogao bi se nazvati redovnom aktivnošću koja proističe iz Zakona o privrednim društvima. Na ovaj način se vrši svojevrsno „čišćenje“ registra od nesavesnih privrednika koji ne usklađuju svoje poslovanje sa zakonima. Reč je o društvima koja ne ispunjavaju svoje obaveze u vezi sa podnošenjem finansijskih izveštaja, koje dve godine uzastopno nisu podneli Agenciji. Ima i onih društava koja nisu registrovala novog zakonskog zastupnika nakon što je prethodni zastupnik, odnosno direktor dao otkaz.

Rezultat kontinuiranog sprovođenja prinudne likvidacije je to što smo u prvoj godini od stupanja na snagu odredbi Zakona o privrednim društvima, koje se odnose na ovaj postupak, nakon sprovođenja prinudne likvidacije izbrisali 23.000 privrednih društava iz registra, dok se sada u proseku godišnje obriše oko 4.000 društava. U februaru ove godine je pokrenut postupak kod 3.581 društva, a u odnosu na ukupan broj registrovanih imamo svega 2,50 odsto privrednika koji se brišu iz registra po ovom osnovu. U praksi je prisutan manji broj privrednika koji zloupotrebljava odredbe zakona o privrednim društvima i svesnim nečinjenjem „gura“ društvo u pravcu prinudne likvidacije, umesto sprovođenja „redovne“ likvidacije. To je razlog zbog koga će Agencija podneti inicijativu Ministarstvu privrede za izmene Zakona o privrednim društvima, kako bi se sprečila zloupotreba odredbi zakona koje se odnose na prinudnu likvidaciju.

Koje su sve elektronske usluge APR-a trenutno dostupne privredi i građanima i koje se najviše koriste?

– U cilju unapređenja uslova za pokretanje poslovanja i brže obavljanje administrativnih poslova u vezi sa registracijom, Agencija omogućava elektronsko sastavljanje i podnošenje finansijskih izveštaja. To je usluga koju koriste sva pravna lica, ili oko 300.000 obveznika.

Takođe, Agencija od 2016. godine vodi Centralnu evidenciju objedinjene procedure, veliki i složen informacioni sistem kojim se omogućava elektronsko izdavanje građevinskih dozvola. U 2022. godini je samo preko tog sistema bilo primljeno više od 156.000 zahteva.

Opcija elektronske registracije osnivanja preduzetnika i društva sa ograničenom odgovornošću uvedena je još 2018. godine, ali se relativno mali broj privrednih subjekata odlučivao za ovaj način registracije. I pored nižih naknada za elektronsku registraciju i drugih pogodnosti koje pruža, kao što je ukidanje troška za overu osnivačkog akta ukoliko osnivač sam izvorno sačini osnivački akt u elektronskoj formi, građani ipak nisu bili mnogo motivisani za prihvatanje ovog načina registracije, jer se postupak u papirnoj formi i inače sprovodi brzo i jednostavno u Agenciji. Tek sa uvođenjem obavezne elektronske registracije osnivanja privrednih društava od maja prošle godine došlo je do značajnijeg skoka broja elektronski osnovanih društava. Tako je u periodu od januara do 17. maja elektronski osnovano 367 privrednih društava, a do kraja 2023. godine je na ovaj način osnovano 5.487 društava.

Da li to znači da su se privrednici polako navikli na novi način registracije?

– Ovde moram da ukažem da smo u registru zabeležili jednu pojavu koja nije bila toliko česta kao od uvođenja obavezne elektronske registracije. Jedan manji broj građana je prvo podneo prijavu za registraciju osnivanja preduzetničke radnje, da bi potom podneli prijavu za promenu forme u privredno društvo i na taj način izbegli elektronsku registraciju. Kao posledica, zabeležen je pad broja osnovanih društava od 17 odsto i povećanje broja novoosnovanih preduzetnika za 10 odsto u odnosu na 2022. godinu. To nas sve navodi na zaključak da nisu svi korisnici još uvek spremni za ovu uslugu iz razloga nepoverenja u elektronske usluge ili nedovoljne informisanosti i nepripremljenosti za koršćenje ove usluge. Verovatno neki odustaju od korišćenja ove usluge zbog nedovoljnih tehničkih mogućnosti, ali moramo svi zajedno da radimo na tome da se razvija svest građana o potrebi sticanja novih znanja i veština u domenu informacionih tehnologija i prihvatanju promena koje donosi digitalizacija.

Pa ipak, dosadašnja iskustva Agencije na ovom planu su ohrabrujuća. Već godinama unazad sprovodimo elektronsku registraciju osnivanja preduzetnika, a krajem prošle godine omogućena je i elektronska usluga podnošenja prijave za registraciju promene podataka i brisanje preduzetnika iz Registra. Nagli skok u broju elektronski registrovanih preduzetnika zabeležen je tokom lokdauna, kada je elektronsko osnivanje bilo jedini način registracije preduzetnika i od tada se beleži kontinuirani rast, pa je tako 2022. godine elektronski osnovano 3.765 preduzetnika, a u 2023. godini 6.210 preduzetnika. Elektronska registracija preduzetnika je za sada samo jedan od dva načina registracije, koji je jeftiniji i jednostavniji od tradicionalnog načina registracije u papiru, ali se nadamo da će vremenom rasti broj korisnika ove usluge.

Osim ovih elektronskih usluga za privredne subjekte, u Agenciji se elektronskim putem evidentiraju stvarni vlasnici i izdaju izvodi i potvrde iz te evidencije. Takođe, elektronski se podnose prijave za registraciju finansijskog lizinga i založnog prava na pokretnim stvarima i pravima. Osim toga, i svi postupci u Registru ponuđača se sprovode u potpunosti korišćenjem elektronskih usluga.

Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu saopštila je da je od 12. januara svim privrednim društvima koja se nisu samostalno registrovala kao korisnici usluga eUprave kreirala Jedinstveni elektronski sandučić (eSanduče) na Portalu eUprava radi elektronskog dostavljanja akata od strane organa javne vlasti. Šta će ovo značiti za dalju digitalizaciju privrede?

– Kancelarija za IT i eUpravu je, u skladu sa Zakonom o elektronskoj upravi, povezala adrese elektronske pošte privrednih društava koje se nalaze u Registru privrednih subjekata APR-a sa Portalom eUprave i kreirala Jedinstveni elektronski sandučić za svako privredno društvo koje do sada nije bilo registrovano kao korisnik usluga elektronske uprave. Ovi korisnici ubuduće će dobijati obaveštenja o prispeću elektronskog dokumenta u eSanduče i moći će da preuzmu dokument u bilo kom trenutku.

Privrednim subjektima koji koriste elektronske servise registracije u APR-u odluka registratora se, u formi elektronskog dokumenta sa elektronskim potpisom registratora, uručuje na registrovanu adresu za prijem elektronske pošte. U skladu sa Zakonom o privrednim društvima, Agencija će uskoro omogućiti dostavljanje rešenja registratora u Jedinstveni elektronski sandučić na Portalu eUprave, a u narednom periodu će implementirati ovo rešenje i u ostalim registrima i evidencijama, jer se na ovaj način unapređuje pravna sigurnost i olakšava poslovanje pravnih lica, zahvaljujući elektronskim servisima i digitalizaciji.

S druge strane, svedoci smo sve više hakerskih napada na kompanije i državne institucije, pa su tako i internet stranica i web server Agencije za privredne registre u martu prošle godine bili na meti napada. Kakve su posledice, da li su bili ugroženi podaci ili infrastruktura? Koliko APR danas vodi računa o sajber bezbednosti i na koji način štitite svoje podatke od ovakvih neželjenih događaja?

– Svesni smo koliko je važna bezbednost informacionog sistema Agencije. Njega ne čine samo baze podataka koje vodi Agencija, već je njegov sastavni deo i dokumentacija koju Agencija izvorno prima u papirnom obliku i digitalizuje je, omogućavajući njenu dostupnost za sve građane. Zato je od državnog interesa da svi podaci koji su pohranjeni u ovom sistemu budu zaštićeni i da ne budu kompromitovani. Agencija je uvek među prvim državnim organima koji implementiraju sva softverska rešenja i elektronske usluge Kancelarije za IT i eUpravu, pa se, tako, u sistemu APR-a već primenjuje korisnički nalog za elektronsku identifikaciju (eID), elektronski žig i potpisivanje dokumenta u klaudu, koje se primenjuje kod sastavljanja i dostavljanja finansijskih izveštaja. S obzirom na to da Agencija omogućava privrednicima da veliki broj procedura obavljaju elektronski, naš je cilj da obezbedimo uslove za što brže uvođenje elektronskih usluga u sve registre i evidencije, tako da građanima omogućimo da na što jednostavniji i brži način završe sve administrativne poslove u vezi sa registracijom.

Potpuno smo svesni toga da se DDoS napadi ne mogu preduprediti. Distribuirani napadi kojima je marta prošle godine bila meta internet stranica Agencije, u jeku kampanje predavanja finansijskih izveštaja za 2022. godinu, nisu proizveli veću štetu, osim što su korisnike privremeno onemogućili da pristupe veb-sajtu Agencije, e-mailovima i elektronskim uslugama. Agencija je u veoma kratkom roku odbranila sistem i obezbedila nesmetani pristup svim servisima. Edukacijom ne samo zaposlenih u IT sektoru, već i svih zaposlenih u Agenciji, uspešno se branimo od zlonamernih napada i koristimo razne softverske i hardverske alate koji sprečavaju ovakve napade.

Bliže se prvi rokovi za podnošenje finansijskih izveštaja za prošlu godinu. Od 31. januara je dostupna aplikacija za sastavljanje i dostavljanje izveštaja, odnosno dokumentacije za 2023. godinu. Da li će se nešto menjati u kalendaru?

– Na osnovu prethodnih iskustava u vezi sa prijemom i obradom izveštaja uvedene su neke novine, kao što su automatski prepis podataka iz prošlogodišnjeg finansijskog izveštaja umesto ručnog unosa podataka, kao i potpisivanje finansijskog izveštaja kvalifikovanim elektronskim potpisima oba zakonska zastupnika koja su ograničena supotpisom drugog lica. Takođe, omogućili smo slanje notifikacija o prijemu i svim promenama statusa podnetog finansijskog izveštaja ne samo na adresu obveznika, već i na adresu pružaoca računovodstvenih usluga koji je naveden kao lice odgovorno za sastavljanje finansijskog izveštaja.

Od ove godine prijava i odjava iz Evidencije obveznika finansijskog izveštaja, kao i promene u toj evidenciji, vrše se putem portala za ažuriranje evidencije koji se nalazi u okviru Posebnog informacionog sistema za sastavljanje i dostavljanje finansijskih izveštaja. Preko portala se upućuju reklamacije o novom obvezniku, o izmeni podataka i brisanju obveznika iz Evidencije obveznika. Na osnovu tih podataka iz evidencije svaki obveznik ponaosob dobija informacije koje se odnose na sastavljanje i dostavljanje njegovog finansijskog izveštaja, uz primenu svih pravila koja značajno olakšavaju postupak podnošenja finansijskih izveštaja.

U skladu sa odredbama Zakona o opštem upravnom postupku, kojim je propisano da se u slučaju kada rokovi padaju u neradne dane isti pomeraju na prvi naredni radni dan, ove godine će umesto 31. marta rok za predaju redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2023. godinu i izjava o neaktivnosti biti pomeren na 1. april, dok rok za predaju konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja ističe 30. aprila.

Kako ocenjujete stanje srpske privrede u prošloj godini i uslove za poslovanje naših privrednika? Kakva su očekivanja za 2024. godinu?

– Tek je počeo prijem finansijskih izveštaja za 2023. godinu, tako da ćemo po završetku prijema i obrade izveštaja imati detaljnu analizu podataka na osnovu kojih ćemo moći da sagledamo prošlogodišnje poslovne rezultate privrede.

Ali, prateći rezultate možemo oceniti da je srpska privreda osam godina zaredom poslovala profitabilno. Iz godine u godinu su rasli gotovo svi parametri, kao što su ukupni prihodi, neto dobit i broj zaposlenih. U 2022. godini pozitivno su poslovali svi sektori osim jednog, i to pretežno na osnovu poslovnih aktivnosti. Pozitivno su poslovali svi segmenti privrede gledano prema veličini, tako da moramo konstatovati da privreda raste, na osnovu čega zaključujem da privrednici vide perspektivu za svoje poslovanje, uprkos pojačanim rizicima na globalnom tržištu i zaoštravanju međunarodnih političkih i ekonomskih odnosa. Država nikada nije davala više podsticaja za privredu i nikada nismo imali više ulaganja u infrastrukturu i razvoj, što se odražava na samozapošljavanje i zapošljavanje. Smatram da je najvažnije obezbediti političku stabilnost, a svaki privrednik će pronaći model za unapređenje svog poslovanja.

Autor: Marko Andrejić

Tekst je objavljen u martovskom broju štampanog izdanja Biznis.rs