Šta bi uvođenje stečaja promenilo za preduzetnike?

U Srbiji je prema podacima sa sajta Agencije za privredne registre (APR) trenutno na evidenciji 330.626 preduzetnika. To znači da preduzetnika u našoj zemlji ima dva puta više nego privrednih društava.

Imajući u vidu njihovu brojnost, i time nesumnjivi značaj za celokupnu privredu, zanimljivo je da je Srbija jedna od retkih zemalja, ne samo u regionu, nego i u Evropi, koja zakonski nije regulisala pitanje stečaja preduzetnika. Stečaj je moguće sprovesti samo nad privrednim društvom, ali ne i nad preduzetnicima.

Ipak, dobra vest je da je Ministarstvo privrede tokom marta prošle godine počelo rad na novom dokumentu javne politike – Strategiji za razvoj malih i srednjih preduzeća do 2027.

NALED je dostavio komentare na predlog strategije, od kojih je jedan predlog da se razmotri uvođenje multikompenzacije koja ima potencijal da otkloni višemesečne zastoje u naplati potraživanja.

“U cilju povećanja likvidnosti i smanjenja unutrašnjeg duga predloženo je da se propiše obavezna multilateralna kompenzacija, kao i mogućnost sprovođenja bilateralnih i multilateralnih sesija i prodaje potraživanja. Dodatno, NALED predlaže i donošenje posebnog zakona koji će urediti stečaj preduzetnika, budući da u Srbiji nije propisana mogućnost stečaja preduzetnika iako je ovo rešenje široko prisutno u uporednoj praksi”, navode u NALED-u.

Ekonomista Milan Kovačević kaže u razgovoru za Biznis.rs da je stečaj fizičkih lica, odnosno preduzetnika, nešto što se pokazalo kao dobra praksa u dosta zemalja i da bi bilo dobro uvesti ga u Srbiji u bližoj budućnosti.

“Tržište funkcioniše, a ljudi nemaju dovoljno informacija o tome kako neko posluje. Kad je privredni subjekt u lošem stanju bolje je da se praktično skloni iz poslovanja da se ne bi na neki način širio taj problem i na druge. Svi oni koji posluju sa nekim ko je pred stečajem oni se bi naprave problem, a ponekad toga uopšte nisu ni svesni”, navodi Kovačević.

Stečaj preduzetnika za cilj ima da obezbedi oslobađanje preduzetnika od prezaduženosti u efikasnom roku. Međutim, kako ističe Kovačević u slučaju uvođenja stečaja za preduzetnike neophodno je voditi računa o naplati potraživanja.

“Kod preduzetnika je potrebno razmišljati o još jednoj stvari. Kod pravnih lica je to vrlo jednostavno rešeno. Tu bi jedino trebalo unapređivati postupak koji nije baš sjajan, jer nije dovoljno jasno kada se ide u stečaj, a kada u restruktuiranje. Kada je reč o preduzetnicima, uvođenje stečaja je korisno, ali treba voditi računa da je preduzetnik odgovoran čitavom svojom imovinom, što znači da je preduzetnik neko ko u svoje ime radi i nema pravno lice. Kada ne može da izmiruje svoje obaveze ide u stečaj i onda čitava njegova imovina može da se proda da se namire poverioci”, objašnjava Kovačević i dodaje da je problem što ne možete toliko daleko otići sa prodajom imovine preduzetnika u stečaju, jer ne bi bilo humano.

Naš sagovornik predlaže da se pre stečaja uvedu koraci koji će mi prethoditi, odnosno određena ograničenja.

“Stečaj je sudski postupak najpovoljnijeg kolektivnog namirenja poverilaca nad dužnikom, pri čemu se teži da se postigne najveća moguća vrednost tog, stečajnog, dužnika. Može se sprovesti bankrotstvom ili reorganizacijom, što se mora prilagoditi samom poslovanju odnosno formi preduzetnika”, precizira Milan Kovačević.

U ovogodišnjoj Beloj knjizi, Savet stranih investitora (FIC) je kao jedno od nerešenih pitanja, takođe naveo problem neuvođenja stečaja kod preduzetnika.

“Kao jedna od otvorenih tema po kojima nema nikakvog napretka jeste i pitanje stečaja fizičkih lica i preduzetnika, ali preduzetnika pre svega. Naime, smatramo da bi regulisanje tog pitanja bilo u obostranom interesu kako poverilaca, tako i u interesu samih preduzetnika. Trenutne mogućnosti poverilaca u odnosu na insolventne dužnike preduzetnike ne vode najpovoljnijem kolektivnom namirenju, već je tu, upravo suprotno, najčešće reč o namirenju pojedinih poverilaca kroz neku vrstu izvršenja dok ostali poverioci uglavnom nemaju nikakvu mogućnost naplate”, navodi se u analizi.

U tom smislu FIC smatra da bi stvaranje instituta stečaja preduzetnika omogućilo veći stepen naplate potraživanja od strane poverilaca uz istovremenu zaštitu integriteta i osnovnih i potreba prezaduženih preduzetnika i stvaranje prilike da možda nastave svoje poslovanje.

“Ovo je naročito važna tema imajući u vidu da su u prethodnih nekoliko godina postojali napori za donošenje ovakvog zakona, koji su u ovom trenutku u celosti pasivizirani”, ističe se u Beloj knjizi.

U istom dokumentu stručnjaci iz FIC-a osvrnuli su se i na trend sve veće digitalizacije u oblasti sudskih postupaka, koji bi i naročito trebalo primeniti u stečajnom postupku koji često zahteva prisustvo velikog broja ljudi na ročištima, sednicama skupštine i odbora poverilaca, javnim prodajama, itd.

“Detaljnije regulisanje postupka elektronske prodaje je već predloženo, ali bi elektronsku komunikaciju trebalo uvesti i za potrebe samog načina funkcionisanja poverilačkih organa i komuniciranja između organa stečajnog postupka, te dostavljanja elektronskim putem”, zaključak je Saveta stranih investitora.