Šta donosi nova Strategija za borbu protiv korupcije?

„Vizija Strategije za borbu protiv korupcije je izgradnja demokratskog društva zasnovanog na načelima vladavine prava, transparentnosti i odgovornosti, u kome sistem integriteta sprečava korupciju“, piše u novom krovnom antikorupcijskom dokumentu koji je – posle pet i po godina „pauze“ – usvojila Vlada Srbije 26. jula.

Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić, međutim, u izjavi za Biznis.rs upozorava da je neuobičajeno to što ovaj dokument nije usvojilo zakonodavno telo – Skupština, već Vlada, kao i to da ga ne prati Akcioni plan za prvu godinu sprovođenja, pa već može da se postavi pitanje kako će ciljevi i mere koje Strategija predviđa biti sprovedeni u delo.

Nacionalna strategija za period od 2024. do 2028. godine definiše opšti i posebne ciljeve, od kojih je ovaj prvi definisan kao „stalna posvećenost organa javne vlasti i političkih subjekata suzbijanju korupcije i efikasnoj i doslednoj primeni i stalnom unapređenju antikorupcijskih pravila, blagovremeno otkrivanje i adekvatno kažnjavanje koruptivnog ponašanja i jačanje svesti o uzrocima, stanju i štetnosti korupcije“.

Iz opšteg proizilaze i posebni ciljevi, od unapređenja zakonskog okvira, pa do „podizanja svesti o korupciji“, a za privrednike bi, recimo, mogli da budu zanimljivi zaključci i mere koje se odnose na javne nabavke, planiranje i izgradnju, kadriranje u državnim preduzećima, kao i rad inspekcija, carinika i poreznika.

Primeri rizika od korupcije i potencijalna rešenja

„Zaključivanje ugovora o nabavci dobara ili pružanju usluga bez sprovođenja postupka javne nabavke, plaćanje za usluge koje nisu izvršene i nedozvoljen uticaj javnog funkcionera ili lica koje ima političku ili ekonomsku moć na rukovodioca ili zaposlenog u lokalnoj samoupravi da to učini predstavljaju rizike od korupcije koji negativno utiču na javni interes“, stoji u analizi u okviru nove Strategije.

U njoj se takođe konstatuje da je Zakonom o javnim nabavkama propisana prekršajna odgovornost naručioca ako dodeli ugovor o javnoj nabavci bez sprovedenog postupka javne nabavke, ali i da predviđena kazna za rukovodioca u rasponu od 30.000 do 80.000 dinara „ne predstavlja efikasnu odvraćajuću sankciju, ako se uzme u obzir lična korist koju je moguće ostvariti kroz direktno ugovaranje cene za dobra i usluge bez konkurencije“.

Strategija kao rešenje vidi jačanje saradnje Kancelarije za javne nabavke i javnih tužilaštava, gde bi Kancelarija dostavljala kopije podnetih zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka, pa bi tužioci mogli da, umesto prekršajnog postupka, pokrenu drugi odgovarajući postupak za koji je propisana strožija sankcija od prekršajne iz Zakona o javnim nabavkama.

Rizik od nastanka korupcije Strategija prepoznaje i u situaciji neodgovarajuće primene Zakona o javnim preduzećima, a naročito u delovima koji se odnose na status vršioca dužnosti, kao i široka diskreciona ovlašćenja u postupku imenovanja vršilaca dužnosti direktora javnih preduzeća.

U Strategiji se pominje i Zakon o planiranju i izgradnji koji – kako je navedeno – obezbeđuje primenu načela učešća javnosti kroz institut javnog uvida.

„Međutim, bez odgovarajućeg podzakonskog akta koji bi detaljnije uredio uslove za stvarno i pojednostavljeno učešće građana i drugih subjekata u postupku planiranja, nije moguće obezbediti adekvatno učešće javnosti u postupku izrade planskih dokumenata. Aktuelno, nedostaju propisi – pravilnici o uslovima, načinima i kontrolnim mehanizmima učešća javnosti u postupku izrade planskih dokumenata, što dovodi do toga da nosilac izrade plana ne sprovede postupak ranog javnog uvida na transparentan način“, stoji u Strategiji.

Skreće se pažnja i na rizike u procesu izdavanja građevinskih dozvola. „Uočeno je“, kažu autori Strategije, „nekoliko nepravilnosti koje mogu da stvore osnov za nastanak koruptivnih aktivnosti, i to: nedostatak sankcije za donošenje odluka koje nisu predviđene tim zakonom i podzakonskim aktima i donošenje rešenja o građevinskoj dozvoli bez saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu projekta za koji je utvrđena obaveza izrade studije“.

Rešenje za pomenute, ali i druge rizike koji su pobrojani u Strategiji, navedeno je u vidu zaključka da je „neophodno pripremiti analizu normativnog okvira, kako bi se ustanovile rizične tačke koje je neophodno otkloniti izmenama propisa„.

Gde bi moglo da zaškripi u primeni Strategije?

„Dobro je da ponovo, posle pet godina, imamo usvojenu Strategiju borbe protiv korupcije, ali se već u prvom koraku postavlja pitanje zašto je to učinila Vlada, a ne Skupština Srbije, pogotovo pošto je parlament institucija koja bi mogla Vladu da ‘natera’ na transparentniji rad tako što bi, primera radi, mogla da odbije da raspravlja o predlozima zakona koji nisu prošli zakonom propisan proces javne rasprave“, kaže Nemanja Nenadić za Biznis.rs.

Pored takvog potencijalnog „ograničavanja dometa“ ove Strategije, Nenadić ukazuje da Vlada nije usvojila i Akcioni plan sprovođenja tog dokumenta u narednih godinu dana, već da je to usvajanje najavila za „narednih 90 dana“.

„Čini se da je Vlada promenila nameru u završnoj fazi izrade Strategije, pošto je Akcioni plan bio na javnoj raspravi i na njega se poziva u strateškom dokumentu, ali je njegovo usvajanje ipak odloženo. Pri tome, upravo je on predviđao izradu ‘analiza’ za utvrđivanje manjkavosti domaćih propisa, umesto da se predvidi formiranje radne grupe i ponudi rok za dostavljanje predloga izmena. Ovako se troši više vremena i rizikuje da analize ponude manje kvalitetna rešenja nego što bi bila ona proistekla iz otvorenije procedure“, ukazao je Nenadić u izjavi za Biznis.rs.