Šta dualni sistem obrazovanja nudi mladima, a šta poslodavcima?

Privredna komora Srbije produžila je do 31. januara rok za prijavu poslodavaca za uključivanje u dualno obrazovanje, zbog – kako je navedeno – „velikog interesovanja“.

“U ovom trenutku ukupno 1.100 kompanija učestvuje u dualnom obrazovanju, a u proseku oko 200 do 250 se uključuje sa svakim novim pozivom. Od ovog broja 11 odsto su velike kompanije, srednjih je 23 odsto, a malih 34 procenta. Ostalo su mikro kompanije i preduzetnici”, kaže za Biznis.rs Mirjana Kovačević, rukovodilac Centra za edukaciju, dualno obrazovanje i obrazovne politike Privredne komore Srbije.

Prema njenim rečima, manje kompanije imaju veću potrebu da svoj budući kadar obrazuju kroz dualni model, jer im to značajno olakšava proceduru selekcije i doprinosi uspostavljanju veza lojalnosti i dugoročnije saradnje sa zaposlenima.

Dualni model obrazovanja predstavlja model srednjeg stručnog obrazovanja u kome se učenici školuju na dva mesta – u školi i kod poslodavca.

Kada je reč o načinu na koji kompanije konkretno učestvuju u sistemu dualnog obrazovanja, naša sagovornica objašnjava da privreda svake godine iskazuje potrebe za kadrovima na osnovu kojih Privredna komora Srbije kreira Plan potreba privrede i dostavlja ga Ministarstvu prosvete i Kancelariji za dualno obrazovanje i nacionalni okvir kvalifikacija.

“Nakon usaglašavanja potreba privrede i ponude obrazovnog sistema objavljuje se Konkurs za upis učenika u srednje škole na teritoriji Republike Srbije. Učenici upisom na određeni obrazovni profil koji je u ponudi za realizaciju po dualnom modelu obrazovanja imaju priliku da se izjasne da li žele da se školuju po pomenutom modelu i da im, u skladu sa procedurom raspoređivanja učenika koja je propisana Pravilnikom, bude dodeljena kompanija u kojoj će obavljati učenje kroz rad”, ističe Kovačević.

Pre otpočinjanja realizacije učenja kroz rad, odnosno boravka učenika u kompaniji, učenik i poslodavac zaključuju Ugovor o učenju kroz rad, kojim su definisana prava, obaveze i odgovornosti obe strane.

“U zavisnosti od obrazovnog profila i godine školovanja, učenik na učenju kroz rad provodi jedan, dva ili tri dana nedeljno tokom trajanja školske godine. Primera radi, učenik koji se školuje za bravara-zavarivača prvi razred provodi u školi, dok u drugom razredu provodi dva, a u trećem tri dana nedeljno kod poslodavca. Tokom učenja kroz rad učenik zajedno sa licenciranim instruktorom usvaja i usavršava znanja i veštine propisane Planom i programom nastave i učenja”, navodi naša sagovornica.

Na ovaj način, kako ističe, učenik po završetku školovanja poseduje kompetencije koje su u skladu sa savremenim zahtevima tržišta i koje su neophodne za obavljanje posla za koji se školovao.

“Za vreme provedeno u učenju kroz rad učenik prima naknadu u iznosu od najmanje 70 odsto minimalne cene rada (za svaki sat učenja kroz rad)”, kaže Kovačević i dodaje da 206 srednjih škola sarađuje sa kompanijama u realizaciji dualnog obrazovanja.

“Dualno obrazovanje je najzastupljenije u sektorima metalske i mašinske industrije (posebno iz auto-industrije), prehrambene, tekstilne, drvne industrije, građevinarstva, turizma i ugostiteljstva, trgovine i saobraćaja (logistika i špedicija, avio-saobraćaj). Privreda najviše traži profile bravar-zavarivač, industrijski mehaničar, operater mašinske obrade, ali su potrebni i trgovci, kao i kuvari i konobari. Traženi su i tehničari mehatronike, tehničari za kompjutersko upravljanje CNC mašinama, kao i mehaničari motornih vozila”, podvlači Mirjana Kovačević.

U Srbiji je do sada oko 8.000 učenika već završilo dualno obrazovanje.

Istraživanja na odabranom uzorku pokazala su da se oko 50 odsto ovih učenika po završetku svog obrazovanja zaposlilo u struci i da je oko 25 odsto njih ostalo da radi upravo u kompanijama u kojima je i realizovalo učenje kroz rad.

“Učenici ističu da su se brzo socijalizovali, to jest privikli na industrijsku kulturu, da su stekli radne navike i samopouzdanje, da su bili u mogućnosti da i sami predlažu neka poboljšanja i izmene u proizvodnom procesu i da je dobro to što su starije kolege ozbiljno uvažavale njihove predloge. Boravkom u realnom radnom okruženju naučili su se odgovornosti i timskom radu i shvatili da se zbog njihovog nezalaganja ili lošeg rada mogu ugroziti drugi članovi kolektiva. Ovi učenici znaju da im dualno obrazovanje povećava mogućnost zaposlenja po završetku škole – u struci pre svega, u toj kompaniji u kojoj je realizovano učenje kroz rad, ali i mogućnost pokretanja sopstvenog posla”, zaključuje Kovačević.

Srbiji nedostaje sistem zanatskih škola koji je nekada imala

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković ocenjuje da je sistem dualnog obrazovanja jedan od izlaza za situaciju u kojoj se privreda već godinama nalazi – nedostatak mladih u proizvodnim zanimanjima.

“To je trend koji nas prati već dvadesetak i više godina. Mi smo imali odličan sistem zanatskih škola koje su bile prilično popunjene i koji su nam pružale dovoljan broj tih kadrova. Međutim, to se godinama smanjivalo”, smatra Atanacković.

Loša demografska slika, mladi koji napuštaju zemlju u potrazi za boljim zaradama, sve su to, prema njegovom mišljenju, razlozi za deficit ovih kadrova.

“Ranije su u sistemu dualnog obrazovanja uglavnom bile velike kompanije, koje su mogle da obezbede sve ono što predviđa Zakon o dualnom obrazovanju. Međutim, sada je sve više i manjih, privatnih firmi jer je izuzetno teško poslodavcima da dođu do novih mladih, obučenih ljudi”, kaže Atanacković.

On ocenjuje da je privreda zbog celokupne situacije sve više u problemu. Radnika nema dovoljno, a oni kojih malo ima na tržištu rada izuzetno su skupi.

“Privreda je opterećena i neće biti dovoljno konkurentna da može da zadovolji tako velike zarade”, zaključuje Atanacković.