Šta je crowdinvesting: Investitorima veće kamate, biznisima fleksibilnost

Vrsta crowdfundinga koja je najinteresantnija poslovnom svetu jeste investiciono grupno finansiranje (crowdinvesting), napredni oblik grupnog finansiranja gde pojedinci i firme ne doniraju novac, već ga investiraju u biznise u zamenu za finansijski prinos.

Odnos koji stoji iza ovog načina finansiranja sličan je klasičnom zajmu jer crowdinvesting platforma spaja ulagače i biznise koji prikupljaju novac za poslovanje, ali je prinos koji investitori ostvaruju veći, a proces iz ugla procedura kroz koje treba da se prođe jednostavniji nego kada je reč o bankarskom kreditu.

Najvažnija razlika je što instrument obezbeđenja ne postoji i ulaganje nije zaštićeno već je zapravo slično ulaganju u preduzetnički poduhvat i prinos na kapital zavisi od uspešnosti biznisa kojem je novac pozajmljen.

Najrazvijenija platforma koja se ovim poslom bavi u Srbiji je Ventu.rs. Postoji pet godina, a reč je o online platformi koja omogućava malim biznisima da obezbede finansiranje za razvoj od velikog broja malih investitora.

Finansiranje se vrši u formi subordiniranog (podređenog) zajma. Investitori učestvuju i u poslovnom riziku biznisa, tako da osim povraćaja glavnice i dogovorene kamate dobijaju i bonus kamatu, ukoliko je poslovanje uspešno, objašnjava za Biznis.rs viši menadžer Ventu.rs Bojana Ćamilović.

Subordinirani (podređeni) zajam je vrsta duga koji u redu naplate dolazi poslednji, odmah pre akcionara, odnosno vlasnika firme. Ako firma zapadne u probleme ili ode u likvidaciju, prvo se isplaćuju „obični“ dugovi – bankarski krediti, plate radnicima, porezi i dobavljači. Tek ako nakon toga preostane novca, isplaćuju se vlasnici subordiniranih zajmova.

Ćamilović potvrđuje da u slučaju ove vrste zajma ne postoji nijedan instrument obezbeđenja. Sa druge strane, visina kamatne stope je nešto što je prednost za investitore jer je viša od kamate koju banke nude na oročena sredstva.

Ono što je bitno da se napomene jeste da kompanija koja je u kampanji za prikupljanje novca ne može raspolagati sredstvima sve dok kampanja ne bude uspešna. Sredstva se tokom trajanja kampanje prikupljaju na namenskom (escrow) računu kod poslovne banke i tek ukoliko se sakupi predviđen iznos mogu raspolagati tim sredstvima. U suprotnom, novac se vraća investitorima.

Biznisi, ipak, preferiraju banke

Ćamilović kaže da su do sada sve kampanje prikupljanja investicija preko platforme Ventu.rs bile uspešne, a ukupno je prikupljeno više od milion evra za osam privrednih društava.

„Do sada su četiri kompanije uspešno izmirile sve svoje obaveze prema investitorima, dok su četiri i dalje u otplati. Svaka kampanja, odnosno svaka kompanija je nudila kamatnu stopu koja je prema tržišnim uslovima u tom momentu bila prihvatljiva za investitore, a poslednje kampanje su nudile kamatne stope od 10 odsto bruto godišnje na uložena sredstva“, navodi ona.

Na pitanje u kom zakonskom okviru posluje platforma, s obzirom na to da u Srbiji još nije donet Zakon o grupnom finansiranju, Camilovic objašnjava da su usklađeni sa odredbama Zakona o obligacionim odnosima.

Međutim, zbog ograničenja u postojećem Zakonu o deviznom poslovanju, investitori mogu biti građani i pravna lica samo sa teritorije Srbije, a investicije isključivo mogu biti u dinarskoj protivvrednosti, obračunate po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate, nalogom za prenos sa računa investitora kod poslovne banke sa teritorije Srbije. Pri tom, nisu dozvoljene gotovinske uplate ni plaćanje karticom.

„Jedna od prednosti uvođenja Zakona o grupnom finansiranju bi mogla biti da se omogući investiranje iz inostranstva. Možemo da napomenemo da smo do sada imali dosta upita za investiranje od strane naših ljudi iz dijaspore, ali usled postojeće regulative to nije bilo moguće“, napominje sagovornica.

Najveća bojazan osnivača platforme Ventu.rs, konsultantske kompanije BDO Srbija i kompanije CONDA, na početku poslovanja je bila da neće biti dovoljno zainteresovanih investitora koji će podržati biznise koji prikupljaju sredstva putem platforme.

Međutim, kako priča naša sagovornica, vremenom se pokazalo da ovaj instrument može da zainteresuje dovoljan broj ulagača, ali da kompanije više preferiraju rad sa poslovnim bankama, prvenstveno iz razloga što crowdinvesting obično nosi sa sobom veću kamatu.

„Biznisi su teško prihvatali druge koristi koje crowdinvesting nudi, poput fleksibilnosti u otplatnom planu, nepostojanje obezbeđenja, marketing i druge. Sama kamatna stopa se formira za svaku kampanju zasebno, zajedno sa zajmoprimaocem, a kako bi se privukli investitori. Što se samih uslova tiče, oni se formiraju uzimajući u obzir tržišne uslove, kao i sam profil i trenutno poslovanje zajmoprimaoca“, objašnjava Camilovic.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Grupno finansiranje u Srbiji bez regulative, iako je zakon najavljivan više puta