Šta je „plivajući PDV“ koji uvodi Hrvatska?

Hrvatska priprema izmene Zakona o porezu na dodatnu vrednost (PDV) koji bi omogućile izvršnoj vlasti da diskreciono odlučuje o promeni stope poreza na dodatu vrednost na naftne derivate u skladu sa geopolitičkom situacijom i cenama goriva. Ovakva odluka se donosi zbog cenovnih šokova na tržištu sirove nafte izazvanih sukobima na Bliskom istoku, a dala bi fleksibilnost Vladi da ne mora pri svakoj promeni stope PDV-a da menja zakon.  

Rasprava o izmenama Zakona o PDV najavljena je za 27. april u Hrvatskom saboru, a izmene bi trebalo da budu usvojene 30. aprila, najavio je premijer Andrej Plenković.

“To je dodatni alat koji nam može pomoći da cenovni udar na građane i našu privredu bude manji. To je mera koju ćemo koristiti samo ako je nužna i potrebna, a sada je predlažemo više da dobijemo zakonsku osnovu za taj alat”, rekao je Plenković najavljujući izmene.

PDV ne može biti ispod 15 odsto

Ministarstvo finansija Hrvatske pripremilo je izmene Zakona o PDV-u koje bi Vladi omogućile potencijalno smanjivanje poreske stope na naftne derivate, maksimalno za deset procentnih poena, ali bi se primenjivala samo u slučaju dalje eskalacije sukoba i posledično još snažnijeg rasta cena energenata.

Izmene zakona omogućavaju izvršnoj vlasti da ne mora svaki put u slučaju promene cena goriva da ide u saborsku proceduru sa izmenama zakona, već bi se nova stopa PDV-a određivala uredbom, odnosno Vladinom odlukom, verovatno na dvonedeljnom nivou.

Hrvatska u skladu sa evropskim direktivama na gorivo primenjuje opštu stopu PDV-a od 25 odsto, a ideja uvođenja kolokvijalno zvanog „plivajućeg PDV“-a je da se taj poreski namet na naftne derivate potencijalno umanjuje, najviše do stope od 15 odsto.

Budžet Hrvatske je prošle godine na ime PDV-a od goriva prihodovao skoro milijardu evra, pa bi smanjenje ovog poreza za jedan procentni poen smanjilo prihode za skoro 40 miliona evra, dok bi najcrnji scenario umanjenja za maksimalnih deset poena značio oko 380 miliona evra manje prihoda državi.

„Nestalni“ porez samo za vanredne situacije

Poreski savetnik Aleksandar Vasić za Biznis.rs kaže da termin “plivajući PDV” zapravo opisuje mehanizam prilagođavanja poreskog opterećenja trenutnim tržišnim okolnostima.

“U normalnim uslovima takva vrsta ‘nestalnog’ poreza ne postoji i ne bi smela da postoji, jer bi unela haos u poslovno planiranje”, ocenjuje Vasić.

Naš sagovornik navodi da, kao i kod akciza, država može da reaguje u određenim procentima, a ovde je reč o pokušaju da se PDV iskoristi kao automatski stabilizator. To je opravdano isključivo u sferi energenata zbog njihove strateške važnosti, ali nikako ne sme postati praksa za druge grupe proizvoda u redovnim tržišnim okolnostima, ističe.

“Stope PDV-a su po pravilu materija zakona, a ne uredbi. Davanje ovlašćenja vladi da sama menja ove stope je presedan jer se upravo kroz parlamentarnu proceduru osigurava pravna predvidivost koja je ključna za privredu. Ipak, živimo u vremenu nezapamćenih potresa na tržištu energenata, gde zakonodavni procesi često traju predugo da bi se adekvatno odgovorilo na nagli skok cena”, smatra Vasić.

Prema njegovim rečima, ovakvo rešenje se može opravdati samo kao izuzetna i vremenski ograničena mera za gašenje požara na tržištu.

“Važno je naglasiti da ovo ovlašćenje ne treba posmatrati kao pretnju, već kao alat za zaštitu potrošača, uz pretpostavku da bi Vlada intervenisala isključivo u pravcu smanjenja stopa, a ne njihovog povećanja. To neće ugroziti privredu, naprotiv, sprečiće cenovne šokove koji bi mogli paralisati ekonomsku aktivnost”, kaže poreski savetnik.

Niži PDV na gorivo u Srbiji moguć, ali košta

Na pitanje da li bi ovaj primer mogao biti uzor i za srpsku vlast koja bi u uslovima visokih cena sirove nafte i derivata posle smanjenja akciza mogla da posegne i za obaranjem stope PDV-a, Aleksandar Vasić kaže da Srbija svakako nije među zemljama koje imaju visoke stope PDV-a na ovu vrstu robe.   

“Srbija sa opštom stopom od 20 odsto nije među evropskim rekorderima, većina zemalja EU ima stope od 21 do 25 procenata. Do sada smo se primarno oslanjali na akciznu politiku, što je dalo određene rezultate, ali ako cene nastave da divljaju prostor za intervencije u okviru akciza biće sve manji”, smatra poreski savetnik.

Zato navodi da je korekcija PDV-a na gorivo realna opcija koju država može razmotriti, ali da se mora uzeti u obzir kolika je budžetska cena toga.

“PDV i akcize su najznačajniji prihodi budžeta. Svako smanjenje stope znači manje novca za javne usluge, prosvetu ili zdravstvo. Takođe, postavlja se pitanje: zašto Srbija, uprkos nižoj stopi PDV-a od mnogih komšija, često ima više cene? To sugeriše da rešenje nije samo u porezima, već i u efikasnijoj kontroli tržišne konkurencije”, ocenjuje Vasić.

Delovi hrvatske javnosti usprotivili su se ovakvoj zakonskoj izmeni navodeći da su evropske zemlje uglavnom smanjivale akcize bez zadiranja u marže i PDV, dok je bilo primera da su građanima olakšavale isplatom energetskog dodatka na platu koji u iznosu do 1.000 evra nije opterećen porezima i doprinosima.

Ima ekonomista koji smatraju da će “plivajući PDV” kratkoročno ublažiti nagle skokove cena, ali da to nije dugoročno rešenje. Takođe, u javnosti je bilo i stavova da je PDV neutralna stavka koja ne utiče na troškove i nije glavni problem u Hrvatskoj što se tiče cena.

“Na strani ponude nema dovoljan broj roba. Ovde nije reč samo o troškovnoj inflaciji. Radi se o inflatornim očekivanjima. Što više Vlada interveniše, to su veća inflatorna očekivanja. Cene se formiraju pod uticajem ponude i potražnje. U tom smislu igra s PDV-om nema nikakvog učinka”, mišljenja je hrvatski ekonomista Damir Novotny.