Šta je rešenje za zaposlene koji se sude zbog naknada za topli obrok i regres?

Vest da zaposleni u javnim službama koji primaju minimalnu zaradu nemaju pravo na topli obrok i regres, jer im je on već uračunat u koeficijent plate, zabrinula je mnoge radnike koji su pravdu potražili na sudu. Zbog mišljenja Vrhovnog kasacionog suda (VKS) oni već sada gube sporove i prinuđeni su da plate i sve sudske troškove.

Naime, prema zaključku VKS od 5. jula ove godine, zaposleni u javnim službama kojima se plate isplaćuju u visini minimalne zarade kao korisnici budžetskih sredstava ostvaruju pravo na naknadu troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora po osnovu rada primenom koeficijenta za obračun i isplatu plata u kojem je sadržan dodatak na ime tih naknada i sastavni je deo koeficijenta za svakog zaposlenog.

Zbog ovog problema i sindikati vojske, zdravstva, pravosuđa i prosvete Srbije najavili su da će se obratiti Odeljenju Evropske socijalne povelje Saveta Evrope, da bi ih upoznali sa odlukom VKS-a i kako bi zajednički pokušali da izvrše institucionalni pritisak, ocenjujući da je tom odlukom izvršena diskriminacija zaposlenih u javnom sektoru.

Gde je nastao problem, da li topli obrok i regres ulaze u minimalnu cenu rada ili se isplaćuju naknadno, i šta mišljenje VKS znači za zaposlene u javnom sektoru, u razgovoru za Biznis.rs objašnjava predsednik Centra za dostojanstven rad i naučni saradnik Instituta za radno pravo Mario Reljanović.

“U opštem režimu radnog odnosa stvar je vrlo jasna. Regres i topli obrok ne ulaze u minimalnu zaradu i to Zakon o radu izričito reguliše. Zabuna je nastala kod zakona koji uređuje zarade u javnom sektoru, državnim organima i javnim službama, gde ta situacija nije regulisana. Naime, prema ovom zakonu u redovnu platu ulaze regres i naknada za topli obrok, ali on ne reguliše situaciju sa minimalnom zaradom”, navodi Reljanović.

Kako objašnjava, vođeni time da kada nešto nije regulisano posebnim zakonom primenjuje se opšti pravni režim, sudije su u slučajevima kada su zaposleni tužili poslodavca za neisplaćen regres i topli obrok presuđivale u korist radnika jer su se držale Zakona o radu, što je očigledno podstaklo radnike da pravdu potraže na sudu.

“To je očigledno stvaralo velike troškove državi, a procenjuje se da u javnom sektoru ima oko 300.000 ljudi koji primaju minimalne zarade i potencijalni broj sporova koji bi država izgubila bio bi ogroman. Zbog toga je vrlo čudan splet događaja doveo do toga da Vrhovni kasacioni sud usvoji to mišljenje kroz donošenje zaključka koji je suprotan dosadašnjoj sudskoj praksi da u minimalnu zaradu ulaze naknade za regres i topli obrok”, ističe Reljanović

Prema njegovim rečima, oko 300.000 ljudi koji primaju minimalac u javnom sektoru u najširem smislu obuhvataju javna preduzeća, državnu upravu, prosvetu i zdravstvo.

Hoće li država pronaći neko vanpravno političko rešenje?

Kada je reč o posledicama, naš sagovornik kaže da će zaključak VKS dovesti do toga da će oni koji su pokrenuli radni spor verovatno isti izgubiti i ne samo da neće dobiti ono što im po zakonu pripada, nego će morati da plate i troškove postupka.

“Mišljenje VKS nije formalno obavezujuće, ali se niži sudovi po pravilu njega pridržavaju kada presuđuju u radnim sporovima. Ostali koji nisu do sada pokretali sporove neće ih ni pokretati jer je sada izvesno da nemaju nikakve šanse za uspeh”, dodaje on.

Što se tiče rešenja, naučni saradnik Instituta za radno pravo Mario Reljanović kaže da je jedno od njih da sudije jednostavno zanemare mišljenje VKS-a, ali da i u tom slučaju postoji realna opasnost da će svi predmeti koji završe na VKS biti presuđeni u korist države.

“Drugo rešenje bi bilo da se usvoji suprotan stav VKS koji je u skladu sa zakonom i dosadašnjom praksom. Imajući u vidu da je za ovakav zaključak podsticaj dala država, to nije realno, ali ja zaista ne vidim rešenje koje bi minimalno bilo u korist zaposlenih. Mislim da će oni jednostavno izgubiti radne sporove i da će se eventualno pronaći neko vanpravno političko rešenje za troškove koje bi trebalo da plate. Ne znam kako bi to formalno-pravno moglo da se reguliše, ali dešava se da država zaboravi da joj je neko nešto dužan, pa se možda i u ovom slučaju neće ići na izvršenje kada je reč o tim troškovima i to je jedino što ja vidim kao neki politički izlaz, ne pravni. Dugoročno, mislim da se stvari neće promeniti jer je ovo sponzorisano mišljenje VKS-a koje očigledno ide u korist strane koja inače nije u pravu u sporu”, zaključuje Reljanović.