Šta je skuplje – zelena gradnja ili zdrava životna sredina?

Prema procenama stručnjaka, za 40 godina će se duplirati celokupna svetska arhitektura, što bi značilo da se svakog meseca izgradi jedan grad površine Njujorka. Ovaj interesantan podatak iznet je na tribini “Budućnost zelene gradnje u Srbiji”, u organizaciji Klimatskog foruma. Šta zapravo predstavlja koncept zelene gradnje i koliko je on zaživeo u Srbiji?

Kako u razgovoru za Biznis.rs kaže direktorka Saveta zelene gradnje Srbije Dragana Korica, zelena gradnja obuhvata čitav niz postupaka, počev od moguće primene pasivnih principa, preko implementacije aktivnih sistema i tehnologija i tehnika koje se već koriste u građevinarstvu, a koje za cilj, između ostalog, imaju smanjenje emisije štetnih gasova kada je reč o klimi.

Najizraženija emisija javlja se u periodu samog korišćenja objekta, uglavnom reflektovano kroz oblik energije koju trošimo za zagrevanje (fosilni izvor) ili zbog slabe izolacije. Međutim, ona se javlja i prilikom izgradnje objekata, kao i tokom procesa proizvodnje građevinskog materijala i proizvoda, i to čini 11 odsto od 39 odsto godišnje emisije ugljen-dioksisa u građevinskom sektoru.

„Načinom na koji sada gradimo trošimo ogromnu količinu energije i prirodnih resursa, između ostalog i pijaće vode, stvaramo ogroman otpad prilikom rušenja, a sve prati velika emisija ugljen-dioksida. Sve ovo ukazuje na potrebu transformacije i prelazak na zelen i održiv način gradnje kojem je krajnji cilj da zgrade budu energetski pozitivne, resursno neutralne i ugljenično negativne„, kaže Korica.

Samo takav budući građevinski fond i izgrađena sredina mogu, prema njenim rečima, doprineti zaštiti životne sredine i klimatskoj neutralnosti. Ipak, činjenica je da je energetska potrošnja jedna od najuticajnijih u ovom momentu za naše uslove, a time najdirektnije povezana sa emisijom ugljen-dioksida.

Kako je objasnila, sada gradimo objekte koji podležu pravilniku o energetskoj efikasnosti, ali se ne sme zanemariti građevinski fond koji podrazumeva renoviranje objekata koji nisu dovoljno energetski efikasni i zato je sada akcenat na tome. Takođe, pokrenuta je tema o ugradnji obnovljivih izvora energije, što sve ukazuje da se transformacija ka zelenoj gradnji polako dešava. Zelene zgrade se pominju i kao deo zelenih obveznica, a zeleno sertifikovane zgrade su uslov za zeleno finansiranje.

Ova transformacija, prema njenim rečima, trebalo bi da podrazumeva da se ne vodi računa samo o projektu, nego i da se pristupi razmatranju kroz ceo životni ciklus zgrade – od planiranja, preko projektovanja, izvođenja radova, upotrebe i održavanja i na kraju samog rušenja, kako bi se postigao smanjeni negativan uticaj na životnu sredinu i na klimu.

Dragana Korica dodaje da ima prirodnih i ekoloških građevinskih materijala i proizvoda, ali i onih koji su poprilično štetni. Njihov uticaj na životnu sredinu je različit u zavisnosti od njihovih sastojaka, kao i načina na koji se proizvode. Upravo je cilj zelene gradnje da se proces njihove proizvodnje unapredi, kako bi negativni efekti bili što manji.

Naša sagovornica upozorava da ekstrakcija ili proizvodnja treba da bude sa smanjenom emisijom ugljen-dioksida, da poreklo potrebne energije bude iz obnovljivih izvora, da se deo prirodnog resursa zameni recikliranim sadržajem u proizvodu, ili još bolje bude potpuno recikliran materijal kako bi se postigla optimizacija i efikasnost resursa ili da se koristi tehnička, a ne pijaća voda u procesu proizvodnje, da se implementira cirkularni pristup koji će obezbediti da potencijalni otpad nastao u proizvodnji postane novi resurs.

„Danas se teži tome da se primenjuju materijali i proizvodi sa što manjim negativnim uticajem na životnu sredinu. Takođe, oni koji nemaju štetan uticaj na zdravlje korisnika, zbog čega se sve više traže sertifikacije materijala i proizvoda kojima se potvrđuje odsustvo supstanci koje u prostoru mogu emitovati određena toksična dejstva“, napominje sagovornica, dodajući da zelena gradnja nudi odgovorniji način ponašanja koji uključuje korišćenje ekoloških proizvoda.

Još jedna činjenica, koja govori u prilog negativnih efekata sadašnjeg oblika gradnje, jeste da je otpad koji ostaje iza građevinskog objekta kod nas još uvek u velikoj meri samo otpad, a retko kad se nešto reciklira ili ponovo upotrebi. U Evropi je trend da se pojam otpad izbaci iz upotrebe i zameni pojmom novi materijal. Rešenje ovog problema bilo bi u snažnoj primeni cirkularnih principa u sektoru, a ujedno u skladu sa sve aktuelnijim neophodnim zaokretom ka cirkularnoj ekonomiji. 

Kada je reč o Beogradu u kojem je najveći broj gradilišta, Dragana Korica na naše pitanje o tome koliko bi uvođenje standarda koje podrazumeva zelena gradnja usporilo proces izgradnje objekata, kaže da postoje primeri iz sveta gde gradovi za veće objekte, one koji će imati značajniji uticaj, traže dokaz da su zeleno sertifikovani. Ona smatra da bi zelena gradnja ubrzala čitav proces u kvalitativnom smislu kada govorimo o ekološkom aspektu, ali jednako i u ekonomskom, kada zainteresovane strane budu prepoznale benefite kroz to dugoročno posmatranje, kroz čitav životni ciklus.

„Mi imamo dve kategorije zainteresovanih strana, imate one koji grade i ostaju u vlasništvu. Njima se jako isplati zelena gradnja. Ona je u investicionom smislu za nekoliko odsto skuplja, u zavisnosti od odabranog nivoa zelenog, ali se isto tako višestruko isplati, o čemu svedoče provereni i nagrađivani primeri iz sveta“, objašnjava ona.

Ipak, kada je reč o onima koji grade za stambeno tržište situacija je drugačija. Zbog velike potražnje za stanovima, koja je posledica potrebe za rešenjem stambenog pitanja s jedne, i investiranja u nekretnine, s druge strane – na tržištu je evidentna prodaja stanova i pre početka gradnje. U takvim okolnostima, kaže ona, malo ko će postavljati pitanje o načinu gradnje, niti o periodu korišćenja objekta i da se zbog toga ne razvija potreba za zelenom gradnjom.

„Primarni kriterijum je cena stana, a onda lokacija, i to je normalno jer smatraju da time na neki način obezbeđuju da njihova investicija ne gubi na vrednosti. Nažalost, na tržištu još nisu prepoznati drugi parametri koji su validni za vrednovanje. Niko ne gleda pet godina unapred jer bi tada razmišljanje bilo nešto drugačije. Naše članice, koje grade office prostore, idu isključivo na principe zelene gradnje jer su shvatili koliko je ona efikasnija u kasnijem održavanju“, navela je Dragana Korica.

Ona smatra da primeri dobre prakse koje oni kao Savet promovišu mogu doprineti da zelena gradnja bude bolje shvaćena i izazove interesovanje. Ovakvi primeri jasno potvrđuju ne samo ekološke, već i ekonomske benefite i mogu biti inicijator stvaranja novog odnosa tržišta i potražnje. Tu su i finansijski podsticaji koji za neke oblike već postoje kod nas, ali mogu doprineti i regulatorni za koje takođe postoje primeri iz zemalja koji ih već sprovode.

Na našu konstataciju da bi time trebalo da se bave institucije, Korica kaže da ovi standardi nisu obavezujući, osim ako ih regulatorno telo ne definiše kao obavezujuće, međutim ni u svetu to nije praksa, već se nailazi na oblik preporuke. Zbog toga njihova organizacija pokušava da informiše građane o svim parametrima koje bi trebalo da imaju u vidu prilikom kupovine stana.

Na pitanje koliko bi poskupljenje koje sa sobom povlači zelena gradnja uticalo na kupovinu stanova i stanogradnju, ona ističe da je to površno razmatranje.

„Kada kupujemo kola važno nam je da li će ona trošiti 10 ili 15 litara i sigurna sam da bismo svi dali malo više u startu da imamo ekonomičniju potrošnju kroz niz godina. Isto je i sa zelenom zgradom, investiciona cena može biti viša, ali se isplati kroz godine“, rekla je ona.

Dragana Korica je dodala i da na osnovu nekoliko parametara možemo utvrditi benefite koje sa sobom nosi zelena gradnja, a koji na duže staze mogu da doprinesu ogromnoj uštedi.

“Ako vam je stan tako orijentisan da od jutra prati kretanje sunca, čak možete i da nemate potrošnju energije tokom dana u hladnom periodu, zbog niske sunčeve putanje. Naspram toga, ista ta orijentacija onemogućuje da leti dođe do pregrevanja jer je sunce visoko i zraci ne upadaju duboko u prostor. Dalje, sunce nakon tri sata osvetljavanja nekog prostora uništava bakterije u njemu. Zadovoljava se termalni i vizuelni komfor, kao i dobro zdravlje korisnika. Koliko to košta, pa ništa, stvar je u orijentaciji i to je priča o primeni pasivnog principa s početka. Dakle, radi se o mnogo parametara. I ako sve to proprati neka smart tehnologija sa senzorima, uštede su enormne. Sve ovo je struci dobro poznato, zato često kažemo da zelena gradnja nije ništa novo, već samo objedinjuje principe u cilju održive gradnje. Suština je da kupci treba da gledaju i na ove druge parametre, pre svega zarad sebe, a onda i zbog društvene odgovornosti. Kada se bude stvorila ovakva potražnja doći će i do značajnijeg pomaka ka zelenoj i održivoj gradnji kao neophodnog oblika”, zaključila je naša sagovornica.