Gradnja stambenih zgrada ne posustaje, poskupljenje građevinskog materijala uticaće na krajnju vrednost objekata

Da li će skočiti cene državnih stanova?

AnalizaNekretnineNovacSrbijaU fokusuVesti

18.10.2021 14:30 Autor: Marija Jovanović 6

Da li će skočiti cene državnih stanova? Da li će skočiti cene državnih stanova?
U avgustu su izdate 2.843 građevinske dozvole, što predstavlja povećanje od 39,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je Republički zavod... Da li će skočiti cene državnih stanova?

U avgustu su izdate 2.843 građevinske dozvole, što predstavlja povećanje od 39,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).

Od ukupnog broja izdatih dozvola, 81,6 odsto odnosi se na zgrade, a 18,4 procenta na ostale građevine. Ako se posmatraju samo zgrade, 81,4 odsto dozvola izdato je za stambene, a 18,6 odsto za nestambene zgrade, dok se kod ostalih građevina najveći deo odnosi na cevovode, komunikacione i električne vodove (69 odsto).

“Prema dozvolama izdatim u avgustu 2021. godine, u Srbiji je prijavljena izgradnja 3.271 stana, sa prosečnom površinom od 77,4 kvadratnih metara. Od ukupnog broja stanova u novim stambenim zgradama, 11,3 odsto stanova biće građeno u zgradama s jednim stanom, sa prosečnom površinom od 147,9 kvadrata, a 87,2 odsto stanova biće građeno u zgradama sa tri i više stanova, i njihova prosečna površina biće znatno manja i iznosiće 66,5 kvadrata”, navodi RZS.

Investitori mogu da amortizuju cenu

Pomenute izdate građevinske dozvole u većini slučajeva ranije su podnete, i dobar deo tih objekata je prefinansiran, odnosno za njih su potencijalni izvođači uzeli novac unapred i sada počinju da rade, kaže za Biznis.rs potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić.

“Skok cena građevinskog materijala je dosta veliki i pitanje je koliko će uticati na krajnju cenu. Kada je reč o prefinansiranim objektima, tu je cena zamrznuta. To znači da ona za kupca ne može da bude povećana i da sve ide na trošak investitora”, ističe naš sagovornik.

U slučajevima u kojima nema avansnog plaćanja, investitor može da formira cenu prema ponudi i potražnji, napominje Rodić i dodaje da je očigledno velika potražnja za novim stanovima. On kaže da se uprkos velikom broju kranova ne radi kao što se nekada radilo, ali se ipak gradi solidno.  

Zgrada Covid-19 bolnice
Foto: Tanjug

“Takvi investitori imaju svog sigurnog kupca i konačna cena zavisi od njih, tačnije da li će želeti se odreknu dela zarade jer zaista ima delova gde oni dobro zarađuju. Zato mogu da amortizuju poskupljenje građevinskog materijala tako što će sami da da snose trošak tog rasta, da bi tržište funkcionisalo i da bi moglo da se živi i radi”, napominje Rodić.

Kakva je sudbina državnih stanova

Privatni investitori nemaju ograničenje za prodajnu cenu, oni mogu da je odrede u momentu, ali ukoliko budu povećavali cene koje su sada oko 2.000-2.500 evra po kvadratu, teško da će moći takve stanove da prodaju na tržištu jer su one već sada jako visoke za našu kupovnu moć, smatra potpredsednik Građevinske komore Srbije.

“Za stanove koje država finansira, koji koštaju 500 evra po kvadratu, što je neka proizvođačka cena, mislim da država neće izdržati ovo poskupljenje repromaterijala i da će ona te cene stanova morati da digne. Država je veliki investitor i radi zaista puno takvih stanova za vojsku, policiju”, ističe Rodić.

Cene kvadrata rastu i van Beograda

Godinama unazad postoji disproporcija u cenama kvadrata u Beogradu i drugim delovima Srbije. Ipak, cene su počele da rastu i u ostalim delovima Srbije.

“Cene u Beogradu se kreću od 800, pa do 3.300 evra po kvadratu. To što se može čuti da se negde kvadrat plaća osam ili 9.000 evra, to je čisto propagandno. Što se tiče cene stanova u ostalim gradovima, tačno je da postoji razlika u ceni. Stanovi u Novom Sadu mogu se naći po nižoj ceni, ali i tamo ima nekretnina koje idu preko 2.000 evra po kvadratu, u zavisnosti od lokacije i same zgrade. U manjim mestima, na primer u Kragujevcu, kvadrat je već 1.200-1.300 evra. U Nišu je znatno jeftinije ili Vojvodina, Subotica, cene se tamo kreću od 650 do 1.000 evra“, kaže Rodić.

Kako se navodi u izveštaju RZS-a, predviđena vrednost radova novogradnje u avgustu ove godine iznosi 84,8 odsto od ukupno predviđene vrednosti radova. Posmatrano prema oblastima, najveća građevinska aktivnost očekuje se u Raškoj oblasti, 28,4 odsto predviđene vrednosti novogradnje, zatim slede Beogradska oblast (17,9), Južnobačka oblast (10,9) i Sremska oblast (pet odsto), dok se učešća ostalih oblasti kreću do 4,8 odsto.

Naselja niču bez urbanističkog plana

Kada je reč o kvalitetu gradnje, naš sagovornik napominje da se svi objekti koji dobiju legalnu građevinsku dozvolu rade po evropskim standardima. Ipak problem predstavlja urbanistički deo, odnosno zgrade koje se grade tik jedna uz drugu, sa stanovima bez propisane određene količine svetlosti i slično.  

“Ovo što se radi zgrada uz zgradu da jedni druge guše, gde nema provetravanja i dovoljno svetlosti, to je stvar urbaniste i takve zgrade po pravilima struke ne bi nikada mogle da budu useljene jer urbanizam nije po propisu. Tu nedostaje širina između objekata, zeleni pojas. U slučaju zemljotresa ili požara, kada bi došlo do urušavanja bilo bi opasno”, zaključuje Rodić.

  • Milovan94

    18.10.2021 #1 Author

    Samo nam jos to poskuljenje fali

    Odgovori

  • mire

    18.10.2021 #4 Author

    Sve strucnjaci, ovde ne znas koliko ce struja biti za god dve a kamp li nekretnine. Kad bratija opere pare pocinje to da dobija prsvu trzisnu vrednost.
    Imam komsiju koji zida zgrade a prica kako je kupio sinu stan u zgradi koju ne zida on. Vrv je i taj drugi kupio za svog sina kod njega, pa da operu pare i jedan i drugi. Videceno sta nosi dan a sta noc

    Odgovori

  • Svetlana

    18.10.2021 #5 Author

    Kada govorite o urbanističkim planovima i kako se zgrade lepe jedna na drugu, e to bi mogli da pogledate u Banjskoj ulici na Zvezdari. Ljudi koji žive na prvom, drugom i trećem spratu, a imaju stanove do „dvorišta“, bukvalno nemaju ni svetlosti ni vazduha. A u slučaju požara nema odakle da uđu vatrogasci. Investitori koji tu grade bukvalno su zatvorili sve prilaze stanovima do dvorišta

    Odgovori

  • GocaBG

    18.10.2021 #6 Author

    Verovatno da hoce,kao i sve…

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...