Šta muči turističku privredu i ugostitelje?

U Srbiji je tokom 2024. godine ostvaren rekordan devizni priliv od turizma u visini od 2,55 milijardi evra, što je za 1,1 milijardu evra više nego u pretpandemijskoj 2019. Ipak, prema procenama Saveta stranih investitora (FIC), visok udeo sive ekonomije, nedostatak radne snage, kao i visoka stopa PDV-a muče ugostiteljski sektor i turističku privredu.

Kako ukazuje FIC, prilično visok udeo sive ekonomije u sektoru ugostiteljstva ostaje nepromenjen uprkos određenim aktivnostima koje je nadležno ministarstvo iniciralo u 2022. godini, u pogledu komunikacije sa onlajn platformama koje omogućavaju oglašavanje neregistrovanih smeštajnih kapaciteta.

“Visoki udeo sive ekonomije u sektoru turizma i ugostiteljstva (čak do 40-50 odsto, posebno kod zakupa smeštaja od vlasnika-fizičkih lica preko raznih onlajn platformi) negativno utiče na profitabilnost i kvalitet usluga smeštaja i na ukupnu konkurentnost srpskog turizma. Pored toga, ovakva praksa omogućava nelojalnu konkurenciju u odnosu na objekte koji posluju legalno”, navodi se u ovogodišnjem izdanju Bele knjige, koja daje skup preporuka za unapređenje privrednog ambijenta.

FIC ističe da se struktura kvaliteta smeštajnih kapaciteta stalno unapređuje, imajući u vidu da najveći broj novootvorenih objekata pripada višim kategorijama, ali da i dalje nije zadovoljavajućem nivou.

“Uprkos ovim pomacima, smeštaj u Srbiji nije prilagođen očekivanjima međunarodnog tržišta, ako se uzme u obzir da udeo hotelskog smeštaja čini tek trećina ukupnih smeštajnih kapaciteta. To se može posmatrati kao nepovoljna okolnost, ali i kao značajna prilika za rast u ovom segmentu”, ocenjuje FIC.

Savet stranih investitora smatra da je ključni izazov za turističku industriju unapređenje konkurentnosti i pozicije Srbije na globalnom turističkom tržištu kao prepoznatljive, privlačne i autentične turističke destinacije, koja otvara nova radna mesta, održivo upravlja svojim razvojem i koja je atraktivna za nova ulaganja.

Stoga je, kako ocenjuju, potrebno definisati novu Strategiju razvoja turizma koja će sagledati „novu realnost” i potrebu za redefinisanjem strateških i postavljanjem merljivih ciljeva, uključujući sprovođenje i mehanizme praćenja kako bi se omogućio održivi razvoj turizma.

Metodologija NBS za procenu deviznih prihoda

Neadekvatna metodologija Narodne banke Srbije za procenu deviznih prihoda jedna je od najvažnijih tema za Savet stranih investitora.

“Procena deviznog priliva je vezana za rad menjačnica, pa postoje nepodudarnosti sa periodima najvišeg turističkog prometa. Procena prosečne potrošnje stranih turista na osnovu tako obračunatog deviznog priliva je krajnje nepouzdana. Samim tim, ne postoji pouzdana računica učešća turističke industrije u BDP-u. Osim toga, budžet za promociju nacionalnog turizma, kao i za turizam uopšte, je konstantno potcenjen i nedovoljan, što direktno utiče na nedovoljnu promociju Srbije kao turističke destinacije”, ocenjuje FIC.

Zbog toga FIC smatra da je potrebna promena metodologije NBS za procenu deviznog priliva od turizma i ugostiteljstva i njihovog učešća u BDP-u uvođenjem satelitskih računa u turizmu.

“Time bi uticaj turizma na privredu bio kvantifikovan uz korišćenje međunarodno priznate i prihvaćene metodologije”, navodi se u analizi.

Problem nedostatka radne snage uzima maha

Nedovoljno fleksibilan pravni okvir ne prepoznaje potrebe industrija koje su u velikoj meri sezonske, kao što su turizam i ugostiteljstvo, smatra FIC. Zato su, zbog posebnih karakteristika i izražene potrebe za sezonskim radnicima u turizmu i ugostiteljstvu, neophodne izmene i dopune Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u pojedinim delatnostima.

“Broj raspoložive radne snage je smanjen što je dovelo do povećanja zarada, a time i do ekonomski racionalne reakcije poslodavaca: honorarni poslovi, smanjenje usluga (samoposluživanje…), pa čak i zapošljavanje neprijavljenih radnika kako bi se smanjili troškovi radne snage. Osim toga, struktura radne snage i stepen njenog obrazovanja i obučenosti dodatno su pogoršani nakon izbijanja pandemije kada je značajan broj zaposlenih potražio posao u drugim delatnostima”, smatra FIC.

Time bi se, kako ocenjuje Savet stranih investitora, omogućilo sprovođenje pojednostavljene procedure za zapošljavanje lica i uplate poreza i doprinosa za rad na poslovima sezonskog karaktera koji spadaju u okvire delatnosti ugostiteljsko-turističkog karaktera.

Ugostiteljski sektor „guši“ visoka stopa PDV-a

Čak i pre pandemije korona virusa većina evropskih zemalja snizila je stope PDV-a na ugostiteljske usluge, što je pozitivno uticalo na konkurentnost i podstaklo njihovu turističku industriju. Takođe, nakon izbijanja pandemije, velika većina evropskih zemalja značajno je snizila stopu PDV-a.

“Sa stopom PDV-a od 20 odsto na ugostiteljske usluge Srbija je postala još nekonkurentnija, posebno u oblasti kongresno-poslovnog turizma (MICE), gde je poresko opterećenje presudno za izbor destinacije”, ocenjuje FIC.

Pored toga je, kako ističe FIC, potrebno izmeniti zakonsku regulativu tako da se, u okviru već predviđenih delatnosti koje se oporezuju po posebnoj, nižnoj stopi PDV-a od deset odsto (kao što su usluge smeštaja), tome dodaju i usluge ishrane u ugostiteljskim objektima. Time bi se omogućila konkurentnost domaćeg turizma i ugostiteljstva u odnosu na konkurente prvenstveno iz regiona, ali i iz ostalih delova Evrope, posebno kada je reč o MICE turizmu.