Šta stoji iza povlačenja i povratka velikih svetskih brendova u Srbiju?

U Srbiji se ovih dana na velika vrata najavljuje povratak španskog modnog brenda Mango koji će, nakon pet godina od povlačenja sa našeg tržišta, ponovo otvoriti svoju prodavnicu u Beogradu – u tržnom centru Ušće. Te 2020. godine odlazak Manga je razočarao mnoge srpske potrošače.

Ovo nije jedini modni brend koji je u prethodnom periodu zatvorio svoje radnje u Srbiji, ali jeste jedan od retkih primer povratka na domaće tržište.

Podsetimo, poznati modni lanac Orsay zatvorio je 2022. godine 13 prodavnica u Srbiji zbog problema sa solventnošću. Pre toga, pokrenut je stečaj kompanije u Nemačkoj, a radnje su zatvorene i u Poljskoj i Mađarskoj.

Iste godine, modni brend C&A povukao se sa srpskog tržišta. Zbog nelegalnog poslovanja i višemilionskog carinskog prekršaja, kompanija je bila prinuđena da zatvori 14 prodavnica, a postupak je pokrenula Uprava carina koja je otkrila malverzacije u vezi sa uvozom i švercom robe.

Nedavno je diskontni maloprodajni lanac Pepco, koji u svom asortimanu ima odeću, dekorativne artikle i igračke za decu, najavio reorganizaciju poslovanja u Nemačkoj i zatvaranje 28 prodavnica “zbog nedostatka ekonomskih perspektiva“. Proces restrukturiranja biće okončan najkasnije do kraja januara 2026. godine, a iz kompanije poručuju da reorganizacija neće uticati na poslovanje u Srbiji.

Jedni dolaze, drugi odlaze – fluktuacije prisutne na svim tržištima

Profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici Goran Vukmirović u razgovoru za Biznis.rs ističe da postoje različiti razlozi za odlazak, ali i dolazak poznatih svetskih brendova u Srbiju. Ipak, naglašava da je evidentno da je naše tržište u proteklih deset godina sve interesantnije, a prvi razlog za to je nominalni rast prihoda stanovništva, koji omogućava da jedan deo građana ima dovoljno visoke prihode da sebi omogući kupovinu luksuznih roba.

Vukmirović navodi trendove koji pokazuju da se neretko dešava da pored ulaska novih igrača na tržište dolazi i do povlačenja postojećih, pa praktično dolazi do fluktuacije “u plus ili u minus”, što nije svojstveno samo za našu zemlju.

“Pepco je najavio gašenje objekata u Nemačkoj ovih dana, a kod nas dobro posluju. Mango je otišao, pa se sad vraća, što znači da naše tržište u nekom dužem vremenskom periodu može biti interesantno jer raste jedan segment kupaca koji mogu da priušte takav brend”, kaže naš sagovornik.

Činjenica je, ukazuje profesor Vukmirović, da su brendovi u okviru Inditex grupe, poput Zare, prisutni kod nas, da su se dobro pokazali i da se za niži i srednji nivo kvaliteta uz adekvatne cene brza moda iz Španije kod nas prepoznaje kao nešto što kupci cene, pa to postaje prihvatljiv deo asortimana za široku populaciju.

“U tom smislu Mango, prateći starijeg uglednijeg brata, možda procenjuje da bi upravo i oni mogli da uberu deo tržišta, računajući na to da pokriju segment u kategoriji iznad Zare, odnosno u rangu Desiguala, Massimo Duttija i sličnih brendova, koji spadaju u srednji i viši kvalitet”, objašnjava.

Prema rečima našeg sagovornika, veliki modni brendovi tržišta posmatraju kao pojedinačne radnje i njihova prisutnost u čitavoj Evropi ne znači nužno odluku da moraju da dođu u neku zemlju.

“Njihovi account menadžeri koji su zaduženi za određenu zemlju ili region treba da procene kako će se stanje kretati u nekom kratkoročnom i budućem vremenu i da na osnovu toga donesu poslovnu odluku – da li ostaju ili odlaze, ulažu ili ne ulažu. Oni to posmatraju na isti način kao što sistemi poput Delhaizea ili Univerexporta pristupaju otvaranju ili gašenju prodavnica u Subotici ili Somboru. Znači – ako ne ide dobro i postoji minus on se trpi pola godine, a nakon toga se ne toleriše”, ističe Goran Vukmirović.

Kada je reč o navikama potrošača u Srbiji, profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici ocenjuje da su one drugačije od zapadnih, gde se ljudi najpre okreću lokalnim markama i domaćim brendovima, dok svetski nisu presudni koliko sam kvalitet garderobe.

“Marks & Spencer je tako ušao i izašao sa tržišta Srbije. Reč je o jednom od najpoznatijih britanskih lanaca klasične garderobe od vrlo kvalitetnih materijala. To bi kod nas trebalo da kupuje neko ko nosi Zekstru, Nicolas ili nekadašnji domaći brend Prvi maj Pirot. Danas mi taj segment kupaca praktično nemamo. Najveće prihode imaju zaposleni u IT industriji koji su neopterećeni garderobom, mlađa populacija je pretežno orijentisana ka sportskoj eleganciji i sve je manje onih koji u odelima idu na posao”, navodi Vukmirović.