Starenje i manjak radnika sve će skuplje koštati privredu i budžet Srbije

Prognoze na osnovu aktuelnih demografskih projekcija za Srbiju ukazuju da će nedostatak radne snage već u kratkom roku postati ograničavajući faktor za razvoj privrede, dok bi starenje stanovništva moglo da dovede do rasta troškova zdravstvenog sistema od oko 50 miliona evra godišnje, a penzionog za dva odsto BDP-a do 2040. godine.

To su rezultati studije „Demografski izazovi u Srbiji i na prostoru Otvorenog Balkana“ ekonomiste Mihaila Gajića, koji za Biznis.rs kaže da postoji niz mera koje država može da preduzme kako bi ublažila nepovoljne trendove, od izmene poreskih politika preko proširenja obuhvata državnih usluga do jačanja regionalnog tržišta rada.

Bazni scenario Gajićeve studije, a na osnovu projekcije UN o kretanju broja stanovništva Srbije, kaže da bi broj zaposlenih u našoj zemlji već 2028. godine mogao da dostigne broj aktivnih na tržištu rada – odnosno onih koji mogu da rade.

„Teško je zamisliti da će se to zaista i desiti, pošto bi značilo da je stopa nezaposlenosti na nultom nivou, ali rezultat upućuje na zaključak da će stanje na tržištu rada postati usporavajući faktor za privredu, koja neće moći da pronađe adekvatne kadrove. To bi takođe značilo i da bi se broj zaposlenih povećao za 136.000 do 2040. godine, ali bi se kontingent radne snage smanjio za 191.000 ljudi„, rekao je Gajić predstavljajući studiju na konferenciji o demografskim kretanjima koju je organizovalo udruženje „Mame su zakon“.

Projekcije UN upozoravaju da se u Srbiji do 2050. očekuje smanjenje broja stanovnika za 20 odsto, odnosno na 5,78 miliona ljudi, uz značajan pad broja onih radnog uzrasta.

„Primetno je da pronatalitetni programi nisu dovoljni čak ni u razvijenijim zemljama, koje onda pitanje nedostatka radne snage rešavaju ‘uvozom’ radnika iz inostranstva, a često i sa naših prostora. Međutim, pošto se u Srbiji beleži niska stopa aktivacije radno sposobnog stanovništva – ili uključivanja na tržište onih koji iz različitih razloga ne mogu da nađu posao – verujem da tu treba tražiti deo rešenja“, rekao nam je Gajić.

U takve mere spadaju programi prekvalifikacija i dokvalifikacija, povezivanja sektora obrazovanja i privrede, ali i širenje obuhvata usluga koje država pruža.

„Ukoliko nemate dovoljno vrtića ili gerontoloških centara, onda deo žena mora da ostane ‘kod kuće’ i da brine o deci ili starijim članovima domaćinstva. To je jedan od načina koji može da dovede do veće aktivacije na tržištu rada“, istakao je Gajić, koji je i direktor Libertarijaskog kluba – Libek.

Dodao je da je jednako važno pitanje poreskog tretmana zarada.

„Tu je posebno važno pitanje poslova sa nepunim radnim vremenom, kao i najnižih zarada. Srbija nema dobar sistem oporezivanja, pošto su oni koji zarađuju manje plaćaju veći udeo poreza i doprinosa nego oni koji zarađuju više novca„, objasnio je u izjavi za Biznis.rs.

Nepovoljna demografska kretanja donose i drugu vrstu izazova – veće troškove za zdravstveni i penzijski sistem.

Gajić je u studiji izračunao da možemo očekivati rast troškova zdravstvenog sistema od jedan odsto godišnje samo po osnovu nepovoljne demografije, što trenutno iznosi oko 50 miliona evra, dok rast rashoda penzijskog sistema projektuje sa trenutnih 10 na 12 odsto BDP-a do 2040. godine.

„To je rast troškova za oko 3,6 odsto BDP-a, što su značajna sredstva, imajući u vidu da je danas ukupna javna potrošnja na nivou od 43 odsto BDP-a. Dakle, treba pronaći nedostajuća sredstva – a to se može uraditi smanjenjem troškova za usluge države, povećanjem poreskih prihoda ili kroz ulaganja za ubrzanje ekonomskog rasta“, zaključio je Gajić, uz poruku da je moguće napraviti i „miks“ pomenutih mera.

Predstavljanju studije „Demografski izazovi u Srbiji i na prostoru Zapadnog Balkana“ prisustvovala je i ministarka za brigu o porodici i demografiju Darija Kisić, koja je ukazala na to da izdvajanja za zdravstvo ne treba posmatrati samo kao trošak, već i kao investiciju.

„Starenje populacije je delom i poželjan fenomen, pošto govori o produžetku životnog veka i pokazatelj je socioekonomskog stanja u zemlji i efikasnosti zdravstvenog sistema, koji ulaže značajna sredstva za prevenciju, tretmane i poboljšanje kvaliteta života. Takođe, najveći trošak zdravstvenom sistemu ne prave najmlađi ni najstariji, već oni u radnom uzrastu“, istakla je Kisić, koja je pre ulaska u Vladu Srbije obavljala dužnost zamenice direktora „Batuta“.