Najveći izazovi za mikro i mala preduzeća – visoki nameti, manjak radnika, geopolitičke nestabilnosti

Preduzetništvo je jedan od od najvažnijih pokretača naše ekonomije, iako se u praksi često ne tretira tako. Mala i mikro preduzeća na tržištu opstaju i rastu zahvaljujući snalažljivosti, kreativnosti i izuzetnom trudu koji ljudi ulažu u svoje poslove.

Novinari portala Biznis.rs su u protekla četiri meseca uradili više od stotinu priča sa vlasnicima mikro i malih preduzeća. U razgovorima sa njima uočili smo nekoliko izazaova sa kojima se većina suočava.

Manjak radne snage, a pre svega kvalifikovane, problem je koji je prisutan u većini delatnosti. Radnici u Srbiji nedostaju, a predsednik ITM sistema Toplica Spasojević ranije je za naš sajt objasnio da su dva razloga za to – iseljavanje radnika iz zemlje i nedovoljno visoke plate.

Sa druge strane, vlasnici malih biznisa ističu da u današnje vreme plata „nije presudan faktor“, ali i da je istina da oni, koji ne primaju subvencije za zapošljavanje, najčešće ne mogu da pariraju velikim sistemima. Takođe, u nedostatku domaćih radnika naši privrednici ne beže od zapošljavanja stranaca.

Međutim, svesni su činjenice da posao „nose zaposleni“ i oni koji su uspeli da sastave svoj poslovni tim kao meru uspeha često napominju „zadovoljstvo svojih radnika“.

Mikro i mala preduzeća u najvećem broju slučajeva oslonjeni su na rad članova porodice, koji je specifičan kako po radnom vremenu, tako i po preplitanju poslovnih i porodičnih odnosa, što prema rečima naših sagovornika nije uvek „lako uskladiti“. Veliki rizik, koga su porodične firme svesne jeste upravo činjenica da cela porodica zavisi od jednog posla, te da ne postoje drugi izvori prihoda.

Geopolitičke nestabilnosti prethodnih godina izuzetno su uticale na sve biznise koji se bave uvozom ili izvozom, naročito ukoliko su firme sa kojima sarađuju iz Rusije ili Ukrajine. Kompanije koje su najviše osetile uticaj ovog faktora bile su one koje se bave obradom metala, zbog cene čelika koja je skočila, kao i firme koje se bave prodajom žitarica.

Takođe, i pandemija korona virusa ostavila je traga na poslovanje mnogih firmi. Ugostitelji se, na primer, još uvek oporavljaju od tog perioda kada su mesecima bili zatvoreni. Iako su mnogi uzimali pomoć države, to nije bilo dovoljno da se posao održi ili brzo ponovo pokrene nakon pandemije.

Veliki nameti i porezi koji opterećuju mala preduzeća, neretko su glavni uzrok toga što ne mogu da ostvare brzi rast ili napredak, isticali su naši sagovornici.

Govoreći o problemima mikro i malih biznisa Milena Amon, zastupnik udruženja „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“, kaže da se „oni trenutno suočavaju sa mnogobrojnim izazovima koji utiču na sposobnost rasta i daljeg razvoja.“

„Najbitnije je obezbediti predvidljive uslove poslovanja, jednaka tržišna pravila za sve učesnike i efikasnu administrativnu uslugu državnog aparata. Haotični uslovi poslovanja, zastarela poreska politika, nejasna pravila igre i neprofesionalna usluga aparata koji bi trebalo da predstavlja efikasan servis privrednim subjektima definitivno predstavljaju najčešći izazov u poslovanju.

Promene koje su potrebne uključuju reformu poreskog sistema, profesionalizaciju poreske uprave i ostalih službi koje treba da budu na raspolaganju privrednicima, usklađivanje modela poslovanja, revidiranje kaznene regulative (tako da se u obzir uzima i suština prekršaja, a ne samo forma, da se uzima u obzir ekonomska moć privrednog subjekta i da inspekcije imaju prvenstveno savetodavnu ulogu , a ne represivnu) i pojednostavljenje procedura koje utiču na poslovanje.

Takođe je bitno da se kod sprovođenja reformi vodi računa da su one dobro postavljene i promišljene, kako ne bismo ponovo imali situacije gde se digitalizacijom komplikuje i poskupljava poslovanje, umesto da se pojednostavi – kao što je to sada slučaj sa e-fiskalizacijom i e-fakturama“, zaključila je Amon.

Međutim, ono što je važno napomenuti jeste da uprkos brojnim izazovima sa kojima se suočavaju, vlasnici malih i mikro biznisa ističu da „rade posao koji vole“. Navodili su i da je za uspeh neophodno biti uporan i domaćinski poslovati, poštovati radnike i bazirati posao na „zdravim osnovama“.