Put do efikasnijih i zelenijih lanaca snabdevanja vodi preko intermodalnosti

Intermodalnost predstavlja ključni korak ka modernizaciji logistike, gde se integracijom različitih vidova transporta poput železničkog, drumskog i pomorskog postiže maksimalna efikasnost uz minimalne troškove. U praksi omogućava jednostavno pretovaranje robe bez menjanja samog transportnog kontejnera, što ne samo da ubrzava vreme isporuke i smanjuje administrativne prepreke, već direktno rasterećuje drumski saobraćaj.

Kroz zajedničko planiranje i deljenje resursa partnerstva pretvaraju teorijski koncept intermodalnosti u visoko funkcionalnu praksu koja donosi opipljive ekonomske koristi svim učesnicima u lancu.

Sa druge strane, ekološki i bezbednosni aspekti ovakvih partnerstava direktno odgovaraju na savremene izazove održivosti i kriza. Prebacivanjem dugolinijskog transporta sa drumova na ekološki prihvatljiviju železnicu ili rečne tokove, dramatično se smanjuje emisija ugljen-dioksida, čineći lance snabdevanja zelenijim i usklađenijim sa strogim ekološkim regulativama.

Istovremeno, diverzifikacija transportnih ruta kroz partnersku mrežu stvara visok nivo otpornosti na nepredviđene šokove, poput geopolitičkih tenzija, vremenskih nepogoda ili nedostatka radne snage. Na taj način, sinergija i partnerstvo postaju temelj za izgradnju fleksibilnih sistema koji uspešno balansiraju između ekološke odgovornosti i poslovne stabilnosti.

Na panel diskusiji koju je organizovala Nelt Grupa tema je upravo bila na koji način putem partrnerstava uz finansijsku podršku međunarodnih finansijskih isntitucija i donatora unaprediti konkurentnost i otpornost privrede.

Direktor prodaje za region Istočnog Jadrana u kompaniji Maersk Đorđije Marković kazao je da više nisu bitni samo cena i vreme isporuke već je u poslednjih nekoliko godina sve više važna stabilnost i spremnost da se ugovoreni rokovi isporuka poštuju po bilo koju cenu, odnosno da se apsorbuju svi eventualni problemi kako krajnji kupac ne bi osetio bilo kakvu vrstu promene koja se dešava u samom procesu.

Maersk je u poslednjih pet do šest godina investirao 2,5 milijarde dolara u poboljšanje procesa, odnosno konkretno za smanjenje vremena zadržavanja brodova u lukama i terminalima, i samim tim je unapredio proces i skratio vreme isporuke, kazao je Marković.

Savetnik predsednika Privredne komore Srbije za zelenu i cirkularnu ekonomiju Radman Šelmić kazao je da Evropa ide u pravcu prepoznavanja luka i železničkog saobraćaja kao strateške infrastrutkrure zbog svih ušteda i kapaciteta kojima raspolaže, odnosno da im se da poseban značaj i unapredi povezanost luka sa železničkim saobraćajem, kao i sa drumskim.

Prema njegovim rečima, strateški evropski cilj ostaje da se do 2040. redukuju emisije štetnih gasova za 90 odsto u odnosu na 1990. godine.

„Evropa od toga ne odustaje, a logistika i transport su bitni jer celokupan metalski sektor globalno emituje osam do 10 odsto emisija, dok iz transporta dolazi 10 do 12 odsto. Kod nas podaci pokazuju čak i 16 odsto. Otuda je značaj logistike i transporta veoma bitan u svim ovim aktivnostima“, naveo je on.

Pritisak na ovaj sektor još nije tako velik jer još uvek regulatorni zahtevi nisu tako strogi, ali Šelmić očekuje da će se to primeniti jer će od 2027. godine CBAM obuhvatiti i transport, zbog čega će sve one države i ekonomije koje trguju sa EU – a naša trgovinska razmena je preko 60 odsto – mnogo više morati da se bave ovim pitanjem.

On je istakao da je i dalje utisak da postoji jedno globalno potcenjivanje značaja logistike, navodeći da su korona i rast inflacije zbog prekida lanaca snabdevanja doveli do jednog dobrog otrežnjenja u smislu da je polako počeo da se razume ekonomski efekat koji ovaj sektor ima.

Nedim Begović, koordinator za zelena, multimodalna i inovativna transportna rešenja u Transportnoj zajednici, kazao je da nema jednostavnih rešenja kada su ekološki i održivi ciljevi u pitanju u ovom sektoru, a svakako rešenje nije da sve prebacimo na električna vozila jer bismo time samo povećali emisije staklene bašte i zakrčenost u saobraćaju. Ono što je potrebno, kako je istakao, jeste jedan integrisani sistem u kojem multimodalnost ima ključnu funkciju kako bi se dobio otporniji, održiviji i konkurentniji sistem.

Begović je podsetio da 10 odsto evropskih investicija ide u transevropsku transportnu mrežu i da su odnedavno u to finansiranje uključene i luke, što je ocenio kao veliki pomak.

Regionalna direktorka za sektor prehrambene industrije i agrobiznisa za Jugoistočnu Evropu u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) Tamara Tošić kazala je da se ta međunarodna finansijska institucija obavezala da u narednom investicionom ciklusu investira minimum 50 odsto svojih investicija u zelene projekte, a prošle godine je to premašilo devet biliona evra.

„Logistika je tu ključni deo i biznisa i transporta i infrasturkture koji su ključni sistemi koje gledamo. Kumulativno želimo da uz naš doprinos i partnere mobilišemo do 150 milijardi evra do 2030. Cifre su tu i spremnost je tu“, navela je ona.

Tošić je kazala da su zeleni projekti kompleksniji i za realizaciju i za finansiranje, kao i da je potreban duži period da bi se isplatile, zbog čega banka ima posebne kreditne linije kako bi se nagradili zeleni rezultati.