Kolika je ekonomska isplativost e-kamiona?

Prema početnim pretpostavkama o troškovima i tehnološkoj zrelosti, električni kamioni na baterije u Nemačkoj do 2030. godine po ukupnim troškovima posedovanja (TCO) nadmašiće uporedive dizel kamione na 70 do 90 odsto pređenih kilometara u drumskom transportu teškog tereta.

Ovo je pokazala studija „Troškovna konkurentnost alternativnih tehnologija za teške kamione u uslovima stvarnog korišćenja“ nedavno objavljena u naučnom časopisu Nature, koju je uradio istraživački tim Potsdamskog instituta za istraživanje uticaja klimatskih promena.

U uvodu analitičari naglašavaju da su se prethodne studije često usredsređivale na prosečne raspone nosivosti ili na transport na dugim relacijama. Međutim, sektor logistike veoma je heterogen i obuhvata širok spektar načina korišćenja kamiona. Zbog toga je nova studija osmišljena šire.

„Ona procenjuje ekonomsku isplativost kako električnih kamiona na baterije, tako i električnih kamiona sa gorivnim ćelijama, koristeći mikropodatke o četiri miliona kamiona širom Evrope. Istraživači kombinuju ove profile stvarnog korišćenja sa projekcijama ukupnih troškova posedovanja teških kamiona, u okviru pristupa zasnovanog na scenarijima. Drugim rečima, napravili su optimističan, srednji i pesimistički scenario razvoja TCO“, navodi se u studiji koju prenosi Electrive.com.

Kada je reč o rezultatima, električni kamioni na baterije mogu do 2030. godine ostvariti uštede u odnosu na dizel kamione „na većini drumskih kilometara na ključnim evropskim tržištima“. Istraživači su upoređivali električne kamione na baterije sa malim i velikim baterijama, kamione sa gorivnim ćelijama i dizel kamione, pri čemu su u proračunima simulirali godišnju kilometražu od 160.000 kilometara.

„U srednjem scenariju, varijanta sa manjom baterijom bi do 2030. godine bila konkurentna dizel kamionima po ukupnim troškovima posedovanja na 91 odsto drumskog teretnog transporta, dok bi varijanta sa velikom baterijom taj nivo konkurentnosti dostigla na 69 odsto. U optimističnom scenariju, gotovo svi profili korišćenja postaju ekonomski isplativi do 2030. godine, uz uštedu u ukupnim troškovima posedovanja do 0,50 evra po kilometru. Međutim, u pesimističkim scenarijima električni kamioni na baterije dostižu troškovni paritet sa dizel kamionima na samo 14 odsto ruta kod varijante sa manjom baterijom i na tri odsto ruta kod varijante sa velikom baterijom“, navodi se u studiji.

Izračunati ukupni troškovi posedovanja (TCO) rezultat su složenog odnosa između efikasnosti pogonskog sistema, troškova energije, veličine baterije i intenziteta korišćenja.

Istraživački tim naglašava da veća godišnja kilometraža ide u prilog BET kamionima kada je reč o troškovnoj konkurentnosti, ali je često povezana sa većim maksimalnim dnevnim kilometražama koje mogu premašiti domet vozila ukoliko je dostupnost brzog punjenja ograničena.

„Tu na scenu stupa tehnička izvodljivost, a nedovoljno razvijena mreža punjača postaje vidljivija: kada se u obzir uzmu maksimalni dnevni dometi električnih kamiona na baterije i ograničene mogućnosti punjenja, prednost u TCO prema srednjem scenariju smanjuje se na donju granicu od 21 do 25 odsto udela ekonomski izvodljivih aktivnosti drumskog teretnog transporta do 2030. godine“, navodi Potsdamski institut za istraživanje uticaja klimatskih promena.

Međutim, brzo širenje infrastrukture za brzo punjenje i povećanje stvarnog dometa mogli bi značajno da povećaju ovu donju granicu do 2035. godine, na 63 do 77 odsto.

„Ova analiza naglašava značaj koordinisanog uvođenja infrastrukture za brzo punjenje širom EU za prihvatanje BET kamiona. Pored toga, veća dostupnost brzog punjenja smanjuje potreban stvarni domet vožnje i omogućava manjim baterijama da odgovore na potrebe konvencionalnog načina rada“, naglašava tim Potsdamskog instituta za istraživanje uticaja klimatskih promena.

Šta je sa kamionima sa gorivnim ćelijama?

Prema istraživačima, kamioni sa gorivnim ćelijama suočavaju se sa manje ograničenja kada je reč o dometu i pogodnosti za različite načine korišćenja. Međutim, njihova troškovna prednost u odnosu na kamione sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem manja je i neizvesnija nego kod električnih kamiona na baterije, zbog niže efikasnosti, uz istovremeno veće investicione troškove.

„Godine 2030, električni kamioni sa gorivnim ćelijama troškovno su konkurentni ICET kamionima samo pod najpovoljnijim uslovima, pokrivajući 79 odsto aktivnosti drumskog teretnog transporta, pri čemu su dobici u DCO manje od polovine onih kod električnih kamiona na baterije“, ističe se u studiji.

U direktnom poređenju sa električnim kamionima na baterije, kamioni sa gorivnim ćelijama postaju konkurentni samo pod veoma specifičnim uslovima: ako u budućnosti bude ograničen napredak u troškovima i tehničkim karakteristikama električnih kamiona na baterije, ako se zadrže visoke cene električne energije i ako vozila sa gorivnim ćelijama imaju korist od izuzetno niskih cena vodonika, što bi dovelo do povoljnog kretanja njihovih troškova.

Međutim, prema istraživačima, tako niske cene vodonika mogu se očekivati samo ukoliko se oko 2030. godine ostvare veliki obimi uvoza morskim putem, a kasnije i putem gasovoda.

Istraživači svoje nalaze tumače kao pokazatelj da su „realni rasponi troškova vozila, tehnološke zrelosti i cena energenata i dalje veoma široki“. Neizvesnosti među kupcima i finansijskim institucijama, poput onih koje se odnose na životni vek baterija i sklopova gorivnih ćelija, mogle bi da utiču na važne ekonomske pretpostavke, kao što su rezidualne vrednosti vozila.

U tom kontekstu, postojeći instrumenti politike, poput standarda za emisije CO₂ ili oslobađanja od putarina, deluju „uprkos preprekama koje postoje u ranoj fazi razvoja tržišta i mreže“. Analitičari takođe navode da AFIR podržava brzo širenje mreže za punjenje, dok će određivanje cene emisija CO₂ kroz ETS2 dodatno poboljšati tržišne uslove za profitabilno korišćenje vozila sa nultom emisijom.