Svaki četvrti poslodavac spreman da uvodi promene

 Tri godine nakon proglašenja pandemije korona virusa, poslodavci se još uvek suočavaju sa velikim brojem tehnoloških, ekonomskih i društvenih promena koje utiču na rad i zaposlene. Istraživanje analitičke kuće Deloitte “Globalni trendovi u oblasti ljudskih resursa za 2023. godinu: Nove osnove za svet bez granica“ pokazuje kako poslodavci upravljaju navedenim promenama i kako njihove kompanije funkcionišu u okruženju koje se stalno menja.

Ispitanici obuhvaćeni istraživanjem, među kojima je više od 1.500 menadžera i članova uprava, svesni su da tradicionalni modeli rada – organizacija posla, radno okruženje i potrebne kvalifikacije za specifične uloge – postepeno nestaju.

Međutim, dok mnogi razumeju potrebu za definisanjem novog modela rada (87 odsto ispitanika kaže kako je pronalaženje pravog modela rada važno za uspeh njihove organizacije), samo njih 24 odsto smatra kako su njihove organizacije u velikoj meri spremne da se pozabave ovom temom. Pored toga, 59 odsto ispitanika izjavilo je da će tek u narednom periodu usmeriti pažnju upravo na preoblikovanje modela rada unutar svoje kompanije.

“Radna snaga, organizaciona i kadrovska pitanja i dalje ostaju u fokusu direktora i članova upravnih odbora. Rezultati ovogodišnjeg izveštaja samo potvrđuju prioritete koje smo uočavali tokom prethodnih godina. Takav ishod ne čudi s obzirom na to da su mnoga istraživanja i poslovne prakse ukazale da rukovodioci primarno treba da se fokusiraju na dva ključna područja: upravljanje ljudima i upravljanje novčanim tokom. Kvalitetno upravljanje tim područjima preduslov je uspešnosti upravljanja svim ostalim segmentima poslovanja, a time i uspeha cele kompanije.“, ističe Nadežda Nedić, rukovodilac u Sektoru za menadžment konsalting u Deloitte-u.

Iako je danas rad prvenstveno definisan hijerarhijskom strukturom, opisom radnog mesta i specifičnim zadacima, Deloitte-ovo istraživanje o organizaciji zasnovanoj na veštinama, ukazuje da sve manje ispitanika (19 odsto poslodavaca i 23 odsto zaposlenih) veruje da bi to tako trebalo da ostane. To odražava ono što mnogi već vide na svojim radnim mestima – zaposleni sve više vremena provode fokusirani na timski i projektni rad koji nisu unutar aktuelnih opisa njihovih radnih mesta.

“Prelaskom na pristup zasnovan na veštinama, organizacije mogu otključati pun potencijal svoje radne snage i stvoriti radno okruženje gde zaposleni imaju više izbora i autonomnosti, kao i veći prostor za razvoj karijere“, navodi Nedić.

Čak 93 odsto ispitanika u istraživanju reklo je da je pomeranj  fokusa sa radnih mesta važno ili vrlo važno za uspeh njihove organizacije. Ipak, samo 20 odsto njih smatra da je njihova organizacija u velikoj meri spremna da se uhvati u koštac s tim izazovom.

Dvoje od petoro pripadnika generacije Z i milenijalaca odbilo je posao ili radni zadatak jer nije bio u skladu s njihovim vrednostima. Nasuprot tome, kompanije koje posluju sa jasnom vizijom i misijom, od toga imaju značajne koristi – polovina ispitanih poslodavaca ima više stope zadržavanja zaposlenih i zadovoljstva zaposlenih.

“Radnici u razvijenim zemljama danas imaju veći uticaj na radno okruženje nego ikada pre i pokazuju spremnost da ga iskoriste za oblikovanje načina na koji izvršavaju svoje radne zadatke,“ dodaje Nedić. “Kako bi kompanije bile uspešne u takvim odnosima na tržištu rada, trebalo bi da postepeno menjaju model rada. Dodeljivanjem jasnih odgovornosti zaposlenima poslodavci treba da ustupe deo kontrole i prepuste mogućnost preoblikovanja organizacije posla i radnih zadataka“.

Zahtevi za promenom modela rada poziv su poslodavcima da se razvijaju zajedno sa svojim zaposlenima. Važnost razumevanja ovih trendova u direktnoj je vezi sa uspešnim vođenjem organizacije, što potvrđuje 94 odsto ispitanika koji smatraju da su veštine i učinak vođenja važni za uspeh njihove kompanije.

Međutim, samo 23 odsto ispitanika veruje kako njihovi poslodavci imaju sposobnosti za uspešno vođenje organizacije kroz današnje disruptivno okruženje. Ovaj jaz u pogledu sposobnosti poslodavaca verovatno je posledica različitih perspektiva na model rada.