Svetski proizvođač glavnog sastojka čokolade bori se sa padom proizvodnje

Fjučers kakaoa popeo se iznad 9.000 dolara po toni, što je njihov najviši nivo od kraja februara, nakon vesti da je izvoz kakaoa iz Obale Slonovače usporen, objavio je portal Trading Economics.

Prema poslednjim podacima koje je vlada objavila 1. aprila, farmeri Obale Slonovače u luke su isporučili 1,44 miliona metričkih tona kakaoa (MMT) tokom ove trgovačke godine, od 1. oktobra do 30. marta, što je 11 odsto više u odnosu na prošlu godinu, ali manje u odnosu na porast od 35 odsto zabeležen u decembru.

Usevi najvećeg proizvođača kakaoa su u opasnosti drugu godinu zaredom zbog obilnih padavina i CSSV virusa (Cacao swollen shoot virus).

Prema pisanju Reutersa, Obala Slonovače smanjiće količinu kakaoa koji prodaje na međunarodnim tržištima jer se najveći svetski proizvođač glavnog sastojka čokolade bori sa padom proizvodnje uzrokovanim klimatskim promenama, starenjem plantaža i širenjem biljnih bolesti. Regulator za kakao saopštio je da će posledično smanjiti ugovorenu prodaju na 1,3 miliona metričkih tona za sezonu kakaoa 2025/26. sa uobičajenih 1,7 miliona tona.

Prosečna procena za ovogodišnji srednji rod u Obali Slonovače je 400.000 MT (metričkih tona), što je devet odsto manje u odnosu na prošlogodišnjih 440.000 MT.

Kakao se trguje na Njujorškoj berzi (NYMEX) i Interkontinentalnoj berzi (ICE) u Londonu. Cene u Njujorku bazirane su na južnoazijskom tržištu, a cene u Londonu na kakaou iz Afrike.

Najveći proizvođači kakaoa su Obala Slonovače i Gana koji zajedno čine više od 60 odsto svetske proizvodnje. Ostali veliki proizvođači su Indonezija, Nigerija, Kamerun, Ekvador i Brazil. Cena kakaoa ima globalne implikacije na proizvođače hrane i slatkiša i maloprodajnu industriju.

Umesto prave čokolade kupci sve češće kupuju jeftinije šećerne table

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin u razgovoru za Biznis.rs ocenjuje da mi moramo pažljivo pratiti svetske berze jer se dešavanja na njima direktno prelivaju i na naše tržište koje je po pitanju ovih roba u potpunosti uvozno zavisno.

“Tržište kafe i kakao je ove godine u problemu zbog manjih prinosa i kada uzmemo u obzir da smo po pitanju ovih proizvoda u potpunosti uvozno zavisni i da sve više ulazimo u problem takozvanog uvozničkog lobija, koji ovakva dešavanja jako lepo prepoznaje, onda nam je jasno da nikada jedna nevolja ne ide sama jer imamo poskupljenje cena na svetskim tržištima, a sa druge strane zavisimo od uvoznika, njihovih dogovora i nastupa na domaćem tržištu”, kaže naš sagovornik.

Galetin ukazuje da mi ovaj problem nemamo samo kod kafe i kakao, već da je on samo na primeru ovih roba najizraženiji zbog velike potrošnje.

“Mi smo relativno veliki potrošači. U svetskim razmerama mi smo na nivou statističke greške, ali što se tiče same unutrašnje potrošnje veliki smo potrošači i kafe i kakaoa, tako da njihove cene značajno utiču i na visinu potrošačke korpe i sve ostale parametre”, dodaje on.

Kakao, kako kaže Galetin, ima značajan udeo u konditorskoj industriji, a čokolade u Srbiji su veoma poskupele.

“Ko se razume u tržište konditorskih proizvoda zna, ali mi moramo da razlikujemo šećernu tablu od prave čokolade. Prava čokolada ima dosta kakaoa, a šećerna tabla mnogo manje. Sa druge strane, šećer nije toliko poskupeo (kao kakao), čak u poslednje vreme beleži i neki pad na svetskom tržištu. I ako želite da kupite pravu čokoladu ona je mnogo skuplja od šećerne table jer je kvalitetnija i bolja, tako da to direktno utiče na cenu”, zaključuje agroekonomski analitičar Žarko Galetin.