Svi sektori u plus, poljoprivreda u minus – Ko će najviše pogurati BDP u ovoj godini?

Ministarstvo finansija nedavno je objavilo analizu doprinosa stopa realnog rasta BDP-a za 2023. godinu sa projekcijama za 2024. u kojoj se očekuje povećanje kreirane bruto dodate vrednosti (BDV) kod svih privrednih sektora osim kod poljoprivrede, za koju se očekuje pad od tri odsto.

Da li bi potencijalno „podbacivanje“ poljoprivrede trebalo da nas zabrine? Dok je agroanalitičar Branislav Gulan ukazao da deluje kao da poljoprivreda gubi strateški značaj u očima domaćih kreatora politike, ekonomista Ivan Nikolić naglašava da to što poljoprivreda najverovatnije neće doprineti rastu BDP-a ne dovodi u pitanje njen ključni značaj za prehrambenu sigurnost države, niti njenu stratešku prirodu.

„Neizvesnost prisutna kod projekcija daleko je veća od uobičajene zbog prirode i obima šokova na globalnom nivou. Кanali preko kojih oni mogu potencijalno delovati na domaću privredu su brojni, često lančano povezani, a sama jačina potencijalnih šokova je takva da u velikoj meri mogu uticati na srednjoročna kretanja“, istaklo je Ministarstvo finansija u uvodu u projekcije rasta BDP-a u periodu od 2024. do 2026. godine.

U ovoj godini, kako kažu, uslužni sektor će imati ulogu dominantnog nosioca rasta ekonomske aktivnosti.

„Rast bi trebalo da bude diversifikovan i ostvaren u gotovo svim uslužnim delatnostima, a posebno snažan u trgovini i saobraćaju, turizmu i ugostiteljstvu, uz nastavak dobrih rezultata u IКT sektoru i stručno-tehničkim uslugama“, stoji u aktuelnim „Tekućim makroekonomskim kretanjima“.

Industrija će nastaviti sa rastom i tokom 2024. godine, pre svega usled aktiviranja novih proizvodnih kapaciteta, ali i očekivanog oporavka spoljne tražnje, a rast bi trebalo da zabeleži i građevinarstvo usled nastavka izvođenja infrastrukturnih radova, kao i većeg obima privatnih investicija.

Zašto poljoprivreda „vuče u crveno“?

„Za sektor poljoprivrede, pod pretpostavkom prosečne sezone u 2024. godini, projektovan je pad od oko tri odsto“, stoji, međutim, u tom dokumentu, ukazujući da se od tog sektora očekuje negativan doprinos rastu BDP-a.

Agroanalitičar Branislav Gulan je za Biznis.rs ranije ocenio da mu se čini da poljoprivreda gubi strateški značaj u očima kreatora domaće politike, koji se radije i češće osvrću na uspehe i potencijale drugih sektora, poput usluga i IT.

„Činjenica je da Strategija razvoja poljoprivrede, koja ove godine ulazi u desetu i poslednju godinu sprovođenja, nije dala nikakve rezultate. U protekle tri i po decenije poljoprivreda je rasla prosečnom stopom od samo 0,45 odsto, a tek ove godine agrarni budžet je ‘prebacio’ pet odsto ukupnog budžeta. Svedoci smo da se kvalitet zemljišta degradira, jer je opasno opala stočarska proizvodnja, pa danas imamo manje svinja nego posle Drugog svetskog rata, dok se navodnjava tek oko 1,4 odsto poljoprivrednog zemljišta“, upozorio je Gulan za Biznis.rs u razgovoru povodom protesta poljoprivrednika u Srbiji i državama EU.

Poljoprivreda, međutim, čak i kada ne doprinosi rastu BDP ne gubi na strateškom značaju, koji je u rangu energetike ili sistema odbrane države, naglašava ekonomista Ivan Nikolić.

„U aktuelnim projekcijama uzeto je u obzir da je poljoprivreda prethodno na dugi rok imala neutralan doprinos rastu BDV i BDP. Takođe, udeo poljoprivrede u BDP-u se smanjuje dok drugi sektori rastu, u našoj zemlji kao i u drugim evropskim državama, ali to opet ne znači da ona nema strateški značaj, pogotovo u današnjim neizvesnim geopolitičkim okolnostima. O njenom položaju svedoči i to da je najznačajnija stavka budžeta EU, kao i srpske republičke kase“, objašnjava Nikolić, koji je i urednik Makroekonomskih analiza i trendova.

Smatra, međutim, da postoje i brojne zablude u vezi sa našom poljoprivredom.

„Očekivati da će poljoprivreda kao primarna proizvodnja biti okosnica razvoja, u smislu da povuče rast BDP-a, je potpuno nerealno – i potencijal rasta agrobiznisa, sektora koji obuhvata proizvodnju i preradu hrane je ograničen. Ali bez poljoprivrede i prerade hrane se ne može, i utoliko njihov strateški značaj niko ne može da ospori“, naglašava Nikolić.

Podsetimo, inače, da Vlada Srbije računa da će rast BDP-a u ovoj godini biti 3,5 odsto, dok Narodna banka svoju procenu privrednog rasta daje u rasponu od tri do četiri odsto.

Ministarstvo finansija u svojoj analizi ističe da će ovogodišnji rast BDP-a u potpunosti biti opredeljen domaćom tražnjom, pa se računa na rast lične potrošnje od 4,3 odsto, nastavak stabilnog priliva stranih direktnih investicija, kao i stabilan rast izvoza od 8,1 odsto.

Još jedna specifičnost ovogodišnje strukture rasta BDP tiče se upravo izvoza – iako će plasman roba i usluga u inostranstvu rasti, ministarstvo finansija računa na još brži rast uvoza.

„Ovakva kretanja spoljnotrgovinskih tokova imaće za posledicu negativan doprinos neto izvoza rastu BDP od jednog procentnog poena“, zaključak je februarske analize makroekonomskih kretanja.