Istraživanje portala Biznis.rs: Zašto su nezadovoljni poljoprivrednici u Srbiji i EU? (1)

Srpski poljoprivrednik protestuje da bi preživeo, a evropski da bi živeo još bolje

AgrobiznisSrbija

24.2.2024 08:01 Autor: Milica Rilak 25

Srpski poljoprivrednik protestuje da bi preživeo, a evropski da bi živeo još bolje Srpski poljoprivrednik protestuje da bi preživeo, a evropski da bi živeo još bolje
Samo sat vremena pošto je u petak, 23. februara, objavljena vest da su neka udruženja poljoprivrednika spremna da ponovo pokrenu proteste, Ministarstvo poljoprivrede objavilo... Srpski poljoprivrednik protestuje da bi preživeo, a evropski da bi živeo još bolje

Samo sat vremena pošto je u petak, 23. februara, objavljena vest da su neka udruženja poljoprivrednika spremna da ponovo pokrenu proteste, Ministarstvo poljoprivrede objavilo je saopštenje da je rok za prijavu za podsticaje po hektaru produžen do 1. aprila, kao i da je počela isplata te vrste subvencije.

Tako je možda smanjena verovatnoća da će naši poljoprivrednici uskoro ponovo na ulice, ali to ne znači da se na redovnim sastancima sa Vladom ne vodi prava borba po gotovo svim pitanjima od značaja za proizvođače – od otkupne cene proizvoda i cene goriva preko dostupnosti kredita do visine i redovnosti isplata podsticaja. Ili, kao što konstatuje agroekonomista Branislav Gulan – da ima strategije ili sistema, naši poljoprivrednici ne bi ni bili na ulicama.

Ministarstvo poljoprivrede trebalo je u decembru prošle godine da ima jasan plan o podsticajima umesto da se sada tumače ponude i zahtevi, a za tri nedelje treba da počne prolećna setva„, rekao je agenciji Beta predsednik Udruženja poljoprivrednika Subotice Miroslav Matković i tako jednom rečenicom opisao zašto se protesti domaćih poljoprivrednika ponavljaju iz godine u godinu sa sličnim zahtevima.

Na poslednjem sastanku Vlade i pregovarača – ratara, stočara i drugih proizvođača, predstavljen je izveštaj o sprovedenom popisu svih skladišnih prostora na teritoriji Srbije. Cilj je da se država i poljoprivrednici nekako dogovore oko reforme sistema otkupa, imajući u vidu zahtev da proizvođači dobiju robni zapis kojim bi mogli da trguju.

Na prethodnom sastanku su, međutim, odbili ponudu države da im otpiše polovinu kamata na dug prema PIO fondu, uz reprogram duga na pet godina. U međuvremenu su na državu apelovali vlasnici malih benzinskih pumpi, koji su upozorili da aktuelni sistem snabdevanja poljoprivrednika povoljnijim dizelom za njih znači vrlo skori – katanac u bravu.

„Kod nas je sve u problemima, ništa nije sistemski rešeno i stalno se rešava ad hoc – uredbama umesto suštinskom promenom sistema i kroz strateški pristup“, upozorava Gulan.

Foto: Beta

Naglašava da se ne mogu svi protesti poljoprivrednika širom Evrope svesti pod isti krov, kao i da su u nekim slučajevima zahtevi su slični kao kod nas – pa tako nemački farmeri protestuju zbog cene dizela, u Španiji zbog lošeg snabdevanja vodom, a u Francuskoj zbog visokih troškova navodnjavanja. Takođe, cene đubriva i goriva su od izbijanja rata u Ukrajini porasle širom sveta, pa i u EU i u Srbiji.

„Sa druge strane, poljoprivreda Srbije i EU ne može se porediti – dok je kod nas prihod po hektaru 1.200 evra, u EU je najmanje desetostruko viši, a ide i do 37.000 evra po hektaru“, ističe Gulan.

Kod nas je, ističe, vrednost poljoprivredne proizvodnje na ukupno 3,27 miliona hektara oko 5,6 milijardi evra, a u zemljama EU takođe po 10 ili 20 puta veća.

Za njega je ponovni izlazak naših poljoprivrednika na ulice neminovan, jer Strategija razvoja poljoprivrede usvojena pre 10 godina najblaže rečeno nije dala nikakve rezultate, a i dan danas se problemi „gase“ umesto da se sistemski rešavaju.

„Dodatni problem je, bojim se, što poljoprivreda više nije naša strateška privredna grana, što se naslućuje iz poruka premijerke i predsednika države, i onda ne čudi da poljoprivrednici doživljavaju da se njihov glas ne čuje dok ne izađu na ulice“, kaže Gulan za Biznis.rs.

Ističe i da zato danas domaći poljoprivrednici protestuju da bi preživeli, a evropski da bi još bolje živeli i proizvodili.

Novi pravilnik za otkup proizvoda – nesprovodiv na terenu?

Jedan od primera pokušaja države da pronađe rešenje za nagomilane probleme u vezi otkupa proizvoda rezultiralo je objavljivanjem novog Pravilnika o otkupu poljoprivrednih proizvoda i otkupnim mestima.

Prema tom pravilniku, na otkupnom mestu mora stajati tabla sa podacima otkupljivača kao i obaveštenje o otkupnoj ceni bez PDV, odnosno PDV nadoknade po kategorijama kvaliteta (klasama) i roku plaćanja, a propisuje se i obaveza da se Ministarstvo trgovine najkasnije 15 dana pre početka otkupa obavesti o visini cena.

Još jedna novina u pravilniku je obaveza da se prilikom primopredaje poljoprivrednih proizvoda i domaćih životinja na otkupnim mestima izdaju „isprave, u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo“, u kojima, između ostalog, stoji naziv, količina i kvalitet odnosno klasa otkupljenih proizvoda, kao i cena po jedinici mere, zatim datum i rok isplate, kao i način isplate.

„Isprava mora biti potpisana od strane ovlašćenog lica otkupljivača, kao i potpisana od strane poljoprivrednog proizvođača koji je predao poljoprivredni proizvod, odnosno domaću životinju“, stoji u pravilniku.

Malinjak / Foto: Radoslav Drašković

Istaknuto je takođe da, ako poljoprivredni proizvođač nije zadovoljan utvrđenom količinom, kvalitetom, odnosno klasom predatih poljoprivrednih proizvoda, može da se obrati nadležnom inspektoru ministarstva poljoprivrede radi provere načina određivanja parametra kvaliteta od strane angažovanih kontrolnih organizacija odnosno samih otkupljivača.

„I šta će da se desi ako ja donesem maline na otkup, a inspektor nije na mom otkupnom mestu ili je na odmoru?“, pita se Radoslav Drašković iz Trnave, uzgajivač malina i kupina i jedan od rukovodilaca udruženja Miker iz Užica i Asosijacije malinara Srbije.

To je samo jedan primer zašto, prema njegovom mišljenju, taj pravilnik teško može da teoriju prenese u praksu na terenu.

„Koje su posledice ako, recimo, otkupljivač neće da isplati cenu koja se nalazi na toj ispravi? Ko ima vremena i novca da se sudi, ako uopšte sud prihvata takve papire? Pravilnik ne predviđa nikakve sankcije za one koji ga ne poštuju“, kaže Drašković za Biznis.rs.

Podseća da je i do sada postojala „obaveza“ da se preuzeta malina isplati posle 60 dana, ali i da dan danas ima ljudi kojima nije isplaćen rod iz 2022. i 2023. godine.

„Malinari“ su verovatno najpoznatiji organizatori protesta među poljoprivrednicima, a njihovi protesti održavaju se gotovo svake godine sa sličnom povodom – ili zbog niskih otkupnih cena ili zbog toga što otkupljivači nisu izmirili svoje obaveze.

Poslednjih godina za njima ne zaostaju ni ostali poljoprivrednici, ali Branislav Gulan skreće pažnju na suštinsku razliku u organizaciji protesta u EU i kod nas.

„U Srbiji ima najmanje 60 različitih udruženja, asocijacija i saveza poljoprivrednika, i svako izlazi u javnost sa svojim zahtevima pa se stvara ‘buka’ i nerazumevanje za njihove potrebe. Sa druge strane, u EU članicama deluju jedno ili dva krovna udruženja, koja sarađuju i koordiniraju svoje akcije“, zaključuje Gulan.

Sutra: Pobuna traktora trese Evropu

  • Grocka

    24.2.2024 #1 Author

    Na zalost je tako

    Odgovori

  • Manja

    24.2.2024 #2 Author

    Naslov govori sve, na zalost

    Odgovori

  • LEBRON

    24.2.2024 #4 Author

    Tako nekako

    Odgovori

  • MIKIMILE

    24.2.2024 #5 Author

    Uvek tako bude,nazalost

    Odgovori

  • MAJA

    24.2.2024 #6 Author

    Tesko da ćemo ih stići za još 20 godina

    Odgovori

  • Ma Bravo

    25.2.2024 #7 Author

    Njemački poljoprivrednici kukaju sitog trbuha, i poznati su po tom, da su kukanje izmislili. Samo mora se uzeti u obzir, da ljudi rade skoro pa 365 dana, i kada se prihod podijeli kroz radno vrijeme, eh, tada je jasno i žalosno da čak i njihov radni sat nije vrijedan. To njih najviše muči i dajem im za pravu da protestuju, da se jednom stane ljudima u kraj koji malo radnog vremena pretvore u milione, na leđima drugih.

    Odgovori

  • ZVONČICA

    25.2.2024 #8 Author

    Odlican naslov,bas tako

    Odgovori

  • Mićo Čaksrević

    25.2.2024 #9 Author

    Tačno je da rade, ali imaju i oni prednosti u odnosu na radnika u industriji, i te kako. Nije tačno da se živi loše. Ja sam odrastao na selu, radio u zadruzi, kada su uslovi za rad i život dosta lošiji. Danas ispred malte ne svake kuće parkirana kola, traktori, priključne mašine, komfor u kućama i sl. Veće sirotinje ima po gradovima. Za sve vrste životinja slede subvencije, gorivo po hektaru, a toga ranije nije bilo. Nemojte kukati za ečim što novinari i mediji na veliko plasiraju. Da može bolje da se organizuje može, pa nebi naplačivali subvencije za šume, i ušne marke stoke u džepovima. Pravom i poštenom proizvođaču treba pomagati koliko država može, a nisu oni svi sirotinja i mučenici

    Odgovori

  • mile

    25.2.2024 #10 Author

    Ma bas tako kako naslov kaze!

    Odgovori

  • ELLA

    25.2.2024 #11 Author

    Sustina je u naslovu

    Odgovori

  • MAJA

    25.2.2024 #12 Author

    Kao i u svakoj delatnosti kod nas

    Odgovori

  • LAV

    25.2.2024 #13 Author

    Posto poljoprivrednike niko “ne cuje” oni moraju da nadju nacin da se cuju.

    Odgovori

  • ZELJKA

    25.2.2024 #14 Author

    Super

    Odgovori

  • SUNCICA

    25.2.2024 #15 Author

    nasi poljoprivrednici su na dnu evrope

    Odgovori

  • Boba321

    25.2.2024 #16 Author

    tacno je

    Odgovori

  • Faith

    25.2.2024 #17 Author

    bas tako, nasi se bore

    Odgovori

  • LEA

    25.2.2024 #18 Author

    Svaka cast za naslov

    Odgovori

  • NATI

    25.2.2024 #19 Author

    Naslov sve govori

    Odgovori

  • SHALIMAR

    25.2.2024 #20 Author

    Naslov teksta sve govori…

    Odgovori

  • GAGA

    25.2.2024 #21 Author

    Tako je kako je

    Odgovori

  • SUNCE

    27.2.2024 #22 Author

    Bolje reci,srpski poljoprivrednik strajkuje da bi preziveo a evropski da ne bi imao iste probleme kao srpski.

    Odgovori

  • zoi

    3.3.2024 #23 Author

    dovoljno je samo procitati naslov

    Odgovori

  • BIJUTI27

    17.3.2024 #24 Author

    Nek se javi ko je dobio subvenciju

    Odgovori

  • BIJUTI27

    2.4.2024 #25 Author

    Seljaka davno nema otišli su u inostranstvu ili veće gradove, država napravila tajkune i još ih pravi tako da se seljak od stotinak hektara teško može po njima zvati seljakom.

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.