Udeo uglja i mazuta u srpskom sistemu daljinskog grejanja je 17,5 odsto

Toplane prelaze na obnovljive izvore: Stanovi će se grejati energijom zemlje i vazduha

SrbijaU fokusu

10.7.2024 10:13 Autor: Redakcija Biznis.rs 2

Toplane prelaze na obnovljive izvore: Stanovi će se grejati energijom zemlje i vazduha Toplane prelaze na obnovljive izvore: Stanovi će se grejati energijom zemlje i vazduha
U Srbiji raste udeo obnovljivih kapaciteta za proizvodnju struje, a cilj je da se i iz daljinskog grejanja izbace ugalj i mazut. Ove sedmice... Toplane prelaze na obnovljive izvore: Stanovi će se grejati energijom zemlje i vazduha

U Srbiji raste udeo obnovljivih kapaciteta za proizvodnju struje, a cilj je da se i iz daljinskog grejanja izbace ugalj i mazut. Ove sedmice Vlada pokreće projekat zamene fosilnih goriva toplotnim pumpama.

Udeo uglja i mazuta u srpskom sistemu daljinskog grejanja je 17,5 odsto.

Miloš Banjac, novimenovani generalni sekretara Srpskog komiteta Svetskog saveta za energiju, rekao je za RTS da postoje tri vrste načina prelaska na čistu energiju – korišćenje toplotnih pumpi, biomase na održiv način, kao i solarne energije.

Prema njegovim rečima, ceo koncept dekarbonizacije sistema daljinskog grejanja jeste da se potpuno izbaci emisija ugljen-dioksida i da se koriste obnovljivi izvori energije.

“Kada govorimo o toplotnim pumpama, a u budućnosti će svakako biti dovoljno električne energije prizvedene iz obnovljivih izvora, ako tu električnu energiju upotrebimo za sistem grejanja toplotnim pumpama, to će ne samo dekarbonizovati taj sektor, nego i učiniti negativnim u smislu emisije ugljenih dioksida”, rekao je Banjac.

Toplotne pumpe, kaže, mogu da koriste vazduh, vodu ili geotermalnu energiju.

“Pritom, pod geotermalnom energijom ne podrazumiva se vrela zemlja, nego zemlja na temperaturi 17, 18 stepeni, koliko je temperatura zemlje na području Beograda ili cele Srbije. Kada je zimi minus 5, imate toplotni izvor na već tih 17 ili 18 stepeni, tako da su velike su uštede”, kaže Banjac.

Treba biti oprezan sa biomasom

Srbija je veoma bogata biomasom, ali sada toplane koriste samo 2,5 odsto u tom sistemu daljinskog grejanja.

Izvor: Unsplash.com

Profesor Banjac ukazuje da treba biti veoma oprezan prilikom korišćenja biomase.

Otprilike 40 odsto ukupnog potencijala obnovljivih izvora energije leži u biomasi. Pola-pola su šumska i poljoprivredna biomasa. Ako prenesemo to u energetske jedinice, imamo oko 40 teravat sati biomase na raspolaganju – 19,5 teravat sati je potencijal šumske biomase, a od toga mi koristimo 18,5 teravat sati. Dakle, mi smo blizu granice održivosti, pri tome podaci su statistički i nisu dovoljno pouzdani”,naveo je profesor.

Istakao je da kada se koristi biomasa, ona mora biti održiva, a istovremeno mora da se povede računa i o energijskim zasadima autohtonih sorti drveća.

Tek nekoliko procenata se, kaže, koristi poljoprivredna biomasa, i to na vrlo efikasan način.

“To je jedan kvalitetan način, ali je još uvek dosta skup, tako da su i ulaganja dosta velika, i treba se posticati subvencijama”, rekao je profesor.

Ukazao je da kada se poljoprivredna biomasa koristi za sagorevanje, postoji opasnost da se napravi ekološki problem.

“Pošto je ona bogata natrijumom, jer mi sa natrijumom, veštačkim đubrivima, uzgajamo tu biomasu, i njenim prostim sagorevanjem možemo da naprivamo ekološki problem”,rekao je Banjac.

Toplotne pumpe adut

Zato su toplotne pumpe adut i ako želimo da dekarbonizujemo i deo koji se odnosi na sisteme daljinskog grejanja, moraćemo u budućnosti da ih koristimo.

“To neće biti više centaralizovane velike pumpe, to će biti mala blokovska postrojenja, koja će jednu zgradu ili jedan blok snabdevati toplom vodom za grajanje i hladnom vodom za hlađenje. I tu će biti koncept kao u elektroenergetskom sektoru, decentralizacija proizvodnje”, rekao je profesor.

Prve koje će ih hladiti, to su Beogradske elektrane i to za potrebe izložbe Expo. To se već sprema.

  • Milan

    10.7.2024 #1 Author

    To one pumpe od kojih jedan grad u Nemackoj poceo da tone, i da pucaju zidovi na svim kucama i zgradama?

    Odgovori

  • Inquiete

    10.7.2024 #2 Author

    Na šta će to da liči, kad nam je i ovako grejanje iz godine u godinu sve gore…

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.