Tražnja za zlatom i u Srbiji sve veća

Cena zlata na berzi ponovo je premašila sve dosadašnje rekorde i pre nekoliko dana dostigla je novi istorijski maksimum. Iako se suma od 2.135 dolara po unci početkom meseca kratko zadržala na tržištu, stručnjaci smatraju da je ona signal poverenja institucionalnih i privatnih investitora u zlato u vreme velikih društvenih turbulencija i kriza.

Trgovci zlatom u našoj zemlji svedoče da je tražnja za žutim metalom i kod nas sve veća.

Pre poslednjeg rasta, najviše cene zlata ikada bile su oko 2.074 dolara po unci 2020. godine uoči pandemije covida i prošle godine kada je počeo rat u Ukrajini.

Poznati američki investicioni fond Goldman Sachs procenjuje da ovaj porast nije prolazna stvar, da će cena zlata u predstojećoj godini ostati stabilna i kretati se oko 2.050 dolara po unci.

Prema rečima profesora dr Ismaila Musabegovića sa Beogradske bankarske akademije, novi vrtoglavi skok i ovoga puta dogodio se pod uticajem rata u Izraelu i globalne neizvesnosti. Samim tim i potrebe građana da se osiguraju.

„Pravilo je da u krizi zlato dostiže najveću cenu. Zapravo poskupljenja na berzi uvek su pokazatelj da nešto ne valja u svetu. Tako je i ovaj poslednji pik izazvan sukobom u oblasti Gaze“, kaže profesor Musabegović.

Procenjuje se da centralne banke u svetu trenutno drže više od 35.000 tona zlata. Samo je u trezorima Narodne banke Srbije početkom decembra bilo 39,5 tona zlata. Ova kupovna groznica inspirisana je geopolitičkim tenzijama i visokom inflacijom, što je navelo centralne banke širom sveta da se okrenu zlatu kao sigurnom utočištu.

Tražnja za zlatom od strane centralnih banaka u prva tri kvartala ove godine je za 14 odsto veća nego prošle godine.

Da sve više žitelja Srbije kupuje zlatnike, pločice, poluge potvrđuje i Drago Matović iz Tavex Zlato&Srebro, vodeće svetske kompanije koja se bavi investicionim zlatom. 

„Trenutno je velika potražnja za zlatom. Ubedljivo najpoznatiji i najtraženiji proizvod od investicionog zlata u Srbiji je austrijski dukat Franc Jozef. Ova kovanica, kao simbol nekadašnjeg prestiža Austrougarske monarhije proizvodi se sa identičnim dizajnom još od 1872. godine. Kupuje se tradicionalno kao poklon za važne događaje, ali i kao štednja. Prodajemo ga u dve veličine – od jednog dukata, koji u sebi sadrži 3,44 grama čistog zlata i košta oko 27.000 dinara, dok veći sadrži 13,77 grama zlata i košta oko 108.000 dinara. Trenutno zlatna “poluga” tj. pločica od jednog grama košta oko 8.500 dinara“, kaže Matović.

Dok je gram zlata na međunarodnom tržištu, 2019. godine koštao oko 40, danas je oko 65 dolara. Početkom 1970. bio je svega tri dolara, a u protekle 52 godine cena zlata je porasla za čak 5.500 odsto.

„Geopolitička i ekonomska nestabilnost – ratovi u Ukrajini i Izraelu, visoke tenzije između svetskih sila su ogroman motiv za pojedince i investitore da se obezbede u zlatu. Nedavni neverovatan skok na tržištu zlata je prouzrokovan zbog straha od visoke inflacije u SAD, pa su investitori odlučili da preduhitre ove razvoje na tržištu i obezbede sebe kupovinom zlata. Drugi razlog je kupovna groznica centralnih banaka širom sveta, koje su lane kupile 1.140 tona žutog metala, a taj broj će potencijalno ove godine biti još veći“, objašnjava Matović.

Prema njegovim rečima, inflacija u svetu smanjuje kupovnu moć stanovništva, reciimo u Turskoji Argentini su građani maltene odustali od svojih nacionalnih valuta zbog neverovatne inflacije – 60 do 120 procenata i zbog toga kupuju zlato, dok je u Kini zabeležen drastičan rast tražnje za investicionim zlatom, jer je pukao mehur nekretnina i mnogi građani su izgubili desetine hiljade evra na propale investicije.