Tri četvrtine pekara ne izdaje fiskalne račune

Tokom protekle dve nedelje Poreska uprava je sprovela akciju kontrole poreskih obveznika pekarske i poslastičarske delatnosti tokom koje je utvrđeno da čak 73 odsto njih ne izdaje fiskalne račune.

U 62 kontrole pekara i poslastičarnica, širom cele Republike, utvrđeno je da se 45 poreskih obveznika (72,58 odsto) ne pridržava propisa koji regulišu poslovanje preko fiskalnih uređaja i ne izdaje fiskalne račune. U ovim slučajevima, shodno odredbama zakona, izrečena je mera privremene zabrane obavljanja delatnosti. Kod 17 poreskih obveznika nisu uočene nepravilnosti, saopštila je Poreska uprava.

Povodom ove informacije kontaktirali smo predsednika Unije pekara Srbije Zorana Pralicu koji je za Biznis.rs rekao da je zatečen navedenim rezultatima poreske kontrole.

“I prošle godine su vršene kontrole, kako tržišne tako i ostalih inspekcija, i dešavalo se sporadično da pojedini pekari – oko pet-šest odsto njih – nisu ispunjavali sve uslove, ali ovaj procenat od oko 70 odsto kontrolisanih je zaista iznenađujuć”, kaže Pralica.

Naš sagovornik smatra da svi oni koji ne rade po zakonu moraju da budu kažnjeni i uveren je da većina poslodavaca nije odgovorna za to što neko od prodavaca nije izdao fiskalni račun.

“U 95 odsto slučajeva dešavalo se da radnici potkradaju, da neki proizvod ne otkucaju kako bi uzeli novac, pa dosta poslodavaca ispašta zbog njihove neažurnosti ili pokušaja da prisvoje deo pazara”, ističe Zoran Pralica.

Na teritoriji cele Srbije, prema njegovim rečima, posluje između 6.000 i 7.000 zanatskih pekara koje imaju i proizvodnju i prodaju.

“Ako se uzme u obzir da svaka takva pekara u proseku zapošljava od osam do 12 ljudi, možemo reći da u pekarskoj industriji Srbije radi između 60.000 i 70.000 radnika”, napominje Pralica.

Na pitanje kako se kreću plate u pekarama, on kaže da zarade prodavaca idu od 70.000 do 90.000 dinara, dok majstori (radnici u proizvodnji) koji rade i noćne smene mesečno zarađuju od 90.000 do 180.000 dinara. Ipak, najveći problem je nedostatak kvalifikovane radne snage.

“Do pre tri godine plate prodavaca bile su oko 30.000-35.000 dinara, a u nekim krajevima Srbije i 25.000. Deficit radne snage je najveći problem. Nama su potrebni radnici 365 dana godišnje, a nema ih dovoljno ni u proizvodnji malih zanatskih pekara, ni u proizvodnji industrijskih. Zato je veliki broj ljudi iz Indije, Burme (Mjanmar), Butana i Turske angažovan na poslovima utovara, istovara i pakovanja. Još uvek nemamo neku stručniju radnu snagu iz inostranstva koja može da radi direktno u proizvodnji jer ovi ljudi nisu tako vični kao naši radnici sa ovih prostora“, navodi predsednik Unije pekara Srbije.

Prema njegovim rečima, nedostatak radnika podjednako osećaju i velike i male pekare. „Primera radi, jedna od najvećih beogradskih pekara ima oko 1.700 zaposlenih, a već imaju 150 radnika iz inostranstva”, dodaje Pralica.

Naš sagovornik objašnjava da je pekarski posao u poslednje vreme postao dosta složen, da pekari plaćaju velike namete i da su sve sirovine, osim brašna, poskupele. Ipak, on ističe da će u formiranju cena pekarskih proizvoda najveći uticaj ubuduće imati upravo radna snaga.

“Moramo da budemo objektivni – ako cena radne snage bude rasla, a to će se sigurno dogoditi, svakako da cene pekarskih proizvoda neće moći da budu na današnjem nivou, niti će hleb moći da bude ovako jeftin. On će uvek biti jeftiniji nego bilo gde u okruženju, ali sigurno je da neće moći da ostane na ovom nivou”, zaključuje Zoran Pralica.