Tri razloga zbog kojih Srbija ne izvozi poljoprivredne proizvode koliko bi mogla

Iako je izvoz Srbije u poslednjih nekoliko godina doživeo značajan rast, što ukazuje i na sve veću integraciju zemlje u globalne trgovinske tokove, stručnjaci ne misle da su ostvareni rezultati dobri onoliko koliko bi mogli da budu.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar-maj 2024. godine iznosi 30.152,1 miliona dolara, što predstavlja rast od 1,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. 

Spoljnotrgovinska robna razmena najveća je sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 61,1 odsto ukupne razmene. Naši najveći kupci su Nemačka, Italija, Rusija, a veoma značajne destinacije su i zemlje regiona, pre svega, Hrvatska, Crna Gora, Bosna i Hercegovina.

Milan Prostran, agroekonomski analitičar, smatra da je Srbija u stagnaciji kada je u pitanju spoljnotrgovinska razmena, a ne samo kada je u pitanju izvoz.

“Naime, ukupna spoljnotrgovinska razmena kada je u pitanju izvoz se kreće oko 3,3-3,4 milijarde dolara. Ono što nije dobro je činjenica da se sa druge strane uvoz povećava. On je pre desetak godina iznosio 1,2-1,3 milijardi dolara, a sada je dostigao 2,2-2,3 milijarde dolara, tako da je taj saldo još uvek na sreću Srbije pozitivan za nekih milijardu dolara”, ističe Prostran u razgovoru za Biznis.rs.

Međutim, on ističe da se na osnovu projekcija i predviđanja verovalo da Srbija ima više potencijala, ali smo „na žalost, dostigli nivo koji nije bio projektovan“. Prema njegovim rečima, tri su ključna razloga za takvo stanje – odsustvo spoljnotrgovinskih kompanija, izvoz sirovina umesto gotovih proizvoda, i smanjen stočni fond na nivou cele zemlje.

“Nama su u tom poslu u spoljnoj trgovini mnogo pomagali Genex, Progres, Agro Vojvodina… Koncepcija je bila takva da svaka republika i svaka pokrajina ima svoju spoljnotrgovinsku kuću koja je bila dobar državni partner kada je izvoz u pitanju”, kaže Milan Prostran. 

Govoreći o današnjoj situaciji naš sagovornik ističe da u našoj robnoj razmeni nije dobro to što dominiraju sirovina i poluproizvodi, i to “pre svega u slučaju berzanskih proizvoda, poput kukuruza i pšenice”.

“Ono što je izostalo u spoljnotrgovinskoj razmeni je ono što je nekada dominiralo – meso i prerađevine od mesa. Za to ima mnogo razloga, a prvi je taj što mi desetkovali i stočarsku proizvodnju sveli na jednu crvenu liniju”, objašnjava Milan Prostran i napominje da je prognoza takva da ćemo se ili potpuno ugasiti kao zemlja proizvođač mesa ili ćemo se klasifikovati kao uvoznik.

Kada je reč o poljoprivrednim proizvodima koje Srbija izvozi, na vrhu liste su žitarice (pre svega pšenica i kukuruz), zatim voće (maline, koje su jedan od najvrednijih izvoznih proizvoda, kao i jabuke, šljive i breskve), povrće (kupus, paradajz, krastavci i paprika) i duvan koji takođe predstavlja značajan udeo u izvozu.

Takođe, sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom trebalo bi da omogući izvoz mnogih poljoprivrednih proizvoda u Kinu bez carine, što otvara nove prilike za srpske proizvođače. Sporazumom je obuhvaćeno 10.412 proizvoda iz Srbije i 8.930 iz Kine.