Uz manji karbonski otisak prinosi stabilni, uštede u ratarstvu i do 47 odsto godišnje

Srpski lanac snabdevanja od njive do trpeze emituje šest miliona tona ugljen dioksida na godišnjem nivou, od čega čak 66 odsto dolazi iz primarne proizvodnje, dok sektor prerade generiše 24 odsto, pokazala je Analiza karbonskog otiska i održivosti u primarnoj ratarskoj proizvodnji, koju je inicirao i izradio NALED, u saradnji sa konsultantskom kućom PwC, uz podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida), u okviru projekta „Javne nabavke i dobro upravljanje za veću konkurentnost“.

Globalno gledano odnos je nešto drugačiji, gde primarna poljoprivredna proizvodnja generiše polovinu ukupnih ugljendioksid emisija dok prerada i logistika imaju udeo od jedne trećine u ukupnim emisijama.

Istraživanje je uključilo i projekcije potencijalnih ušteda, do kojih bi došlo tranzicijom sa konvencionalne na regenerativnu poljoprivredu, što je prepoznato kao jedan od važnih mehanizama za pripremu ove industrije za rastuće zahteve Evropske unije u oblasti primene ESG standarda. Oni uključuju pitanja životne sredine, društvene odgovornosti i korporativnog upravljanja i njihova primena predstavlja sledeći korak u održivom poslovnom ponašanju i sve više se uvodi u regulatorni okvir širom sveta.

Sa učešćem od 17,8 odsto u ukupnom izvozu i ostvarenim godišnjim suficitom u spoljnotrgovinskoj razmeni od 1,6 milijardi evra, poljoprivreda i prehrambena industrija predstavljaju jedan od glavnih stubova ekonomske aktivnosti i rasta u Srbiji.

Prema rečima Slobodana Krstovića, direktora za održivi razvoj NALED-a, potrebno je preduzeti konkretne mere kako bi se unapredila održivost sektora, tako da se proizvode dovoljne količine hrane za sve, a istovremeno obezbedi stabilan dohodak za više od 530.000 angažovanih radnika u sektoru poljoprivrede i prehrambene industrije, što čini 20 odsto u ukupnoj zaposlenosti.

“Period prelaska sa konvencionalnog na regenerativni model proizvodnje u proseku traje od pet do sedam godina. Rezultati analize pokazali su da primena regenerativnog modela poljoprivrede može u prve dve do tri godine doneti od deset do 20 odsto većih prinosa po hektaru, u odnosu na tradicionalni način obrade zemljišta. Takođe, u periodu od deset godina, odnosno devet ciklusa uzgajanja, ušteda u troškovima proizvodnje u regenerativnom u odnosu na konvencionalni model može dostići i do 47 odsto na godišnjem nivou”, navodi Krstović.

Sprovedena istraživanja pokazuju da metode regenerativne poljoprivrede doprinose poboljšanju kvaliteta zemljišta i očuvanju biodiverziteta, kao i ekonomskoj održivosti proizvođača koji se bave ratarskom proizvodnjom. Put ka smanjenom karbonskom otisku vodi preko korišćenja pokrovnih useva, minimiziranju primene azota i sintetičkih đubriva, zamene upotrebe fosilnih goriva alternativnim (biodizel, biogas).

“Ključ održivog sistema proizvodnje hrane jesu prirodni resursi i način na koji njima upravljamo, gde posebno mesto zauzima 3,2 miliona hektara zemljišta pod usevima, kao i kvalitet voda i vazduha. Zemljište ćemo dugoročno zaštiti ako implementiramo inovativne prakse regenerativne poljoprivrede, a istovremeno ćemo unaprediti konkurentost i ostvariti stabilne prinose uz obavljanje manjeg broja agrotehničkih operacija, tretmana zaštite i prihrane useva”, ističe Krstović.

NALED je uz podršku Sida pripremio i vodič za prelazak na regenerativnu poljoprivredu za proizvođače koji se bave ratarskom proizvodnjom, kako bi se upoznali sa sistemom principa i praksi za obnavljanje prirodnih resursa, zemljišta, vode i biodiverziteta, a u cilju smanjenja emisija ugljen-dioksida u atmosferu, njegovim vezivanjem u zemljištu.