Kako propis o konverziji zemljišta bez naknade utiče na domaće investicije?

Atlantic Grupa u naredne dve godine planira ulaganje od preko 100 miliona evra na tržištu Srbije. Jedan od razloga velikih investicija u proizvodne kapacitete je i mogućnost prostornog proširenja na osnovu zakona o konverziji zemljišta bez naknade, koji je stupio na snagu prošle godine.

U razgovoru za Biznis.rs iz Atlantic grupe kažu da je najveća planirana investicija upravo u proizvodne kapacitete u Štarku i novu fabriku Smokija, koja će iznositi skoro 53 miliona evra.

“Zbog konsolidacije proizvodnih linija za nas je optimalno ulaganje na postojećoj lokaciji kompanije na Bulevaru Peka Dapčevića, ali je ona imala prostorna ograničenja koja smo uz razumevanje i pomoć institucija uspešno rešili, upravo podnošenjem zahteva za konverziju zemljišta. Po dobijanju potvrde o vlasništvu stekli su se uslovi za dobijanje građevinske dozvole, a time i planirana ulaganja u razvoj poslovanja. Investicioni ciklus je već počeo i do sada je realizovano više od 15 miliona evra ulaganja”, ističu naši sagovornici.

Aleksandar Vujošević, direktor pravnog sektora Neoplante rekao je da su mnoge kompanije odustajale su od projekata proširenja svojih kapaciteta zbog nemogućnosti dobijanja građevinske dozvole za izgradnju.

“Mi smo uspešno sproveli postupak konverzije bez naknade i već smo pokrenuli projekat instalacije solarnih panela za koji smo u postupku dobijanja građevinske dozvole, što će nam doneti ogromne energetske uštede. Privreda je i te kako zadovoljna, ovo je šansa da se dalje razvijamo. To je prilika i za nova radna mesta, a to znači i više novca za državu, koja je i najviše gubila dok je na snazi bila konverzija uz naknadu”, naveo je Vujošević.

Prema rezultatima istraživanja koje je sproveo NALED, skoro polovina kompanija koje su podnele ili se spremaju da podnesu zahtev za pretvaranje prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine planira investicije na tim lokacijama, a trećina je u postupak ušla kako bi postali vlasnici građevinskog zemljišta.

Od privrednika koji su se u anketi izjasnili da planiraju nove investicije na ovom zemljištu, dve trećine (66 odsto) ulagaće u proizvodne i energetske objekte, kao i skladišni prostor. Svaki četvrti namerava da gradi stambeno-poslovne objekte.

Prema rečima Jasmine Radovanović, vodeće savetnice za imovinu i investicije u NALED-u, za osam meseci, od kada su stupile na snagu izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji, podneto je 2.169 zahteva za konverziju bez naknade, od čega je pozitivno rešeno već više od polovine.

Trećina anketiranih preduzeća očekuje da će njihove investicije nakon završene konverzije iznositi od 500.000 do milion evra, svako peto uložiće od milion do pet miliona, dok 17 odsto navodi da će nakon konverzije investirati više od pet miliona evra. Prosečna površina građevinskog zemljišta koje je predmet zahteva za konverziju prema rezultatima istraživanja iznosi 3,5 hektara. Ukupno posmatrano za građevinsko zemljište površine oko 1,2 miliona kvadratnih metara trenutno se planiraju investicije u iznosu od 88 miliona evra.

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da je za 12 godina od naknade za konverziju zemljišta u državni budžet od ovih naknada prihodovano 30 miliona evra, a za devet meseci od njihovog ukidanja oko 90 miliona evra.

Iz kancelarije Stojković advokati kažu da su ekonomski aspekti izmena zakona impresivni.

“Država očekuje značajne prihode od taksi, poreza i doprinosa, a pored toga, izgradnja na konvertovanom zemljištu će stimulisati građevinski sektor. Očekuje se stvaranje novih radnih mesta i značajan rast državnih prihoda”, ocenjuju advokati.

Međutim, naši sagovornici navode da i pored očiglednih ekonomskih benefita, postoje i zabrinutosti.

“Kritičari ističu potencijalne rizike od favorizovanja određenih interesnih grupa u procesu konverzije, posebno u kontekstu vrednog građevinskog zemljišta. Transparentnost i pravičnost procesa su ključni za osiguranje jednakih benefita za sve učesnike. Način na koji će se ovaj zakon primenjivati i odgovoriti na izazove koje nosi sa sobom, odrediće oblik i brzinu urbanističkog razvoja zemlje. Predstojeće promene u procesu konverzije zemljišta mogu imati duboki uticaj na urbanističku strukturu Srbije i njen dalji razvoj”, ističu iz kancelarije Stojković Advokati.

Ekonomista Milan Kovačević kaže da su ukidanjem naknade za konverziju zemljišta stvoreni takvi uslovi na tržištu koji nisu podjednaki za sve učesnike.

“Neko će zemljište na kraju dobiti besplatno, a neko drugi će dati novac za tu istu stvar. Ukidanje naknade je stvorilo više štete nego koristi, osim za određene investitore”, naglašava Kovačević.

Naš sagovornik smatra da ovaj propis neće pozitivno uticati na građevinsku industriju.

“Korist mogu da imaju samo oni koji će graditi na tom zemljištu koje su od države dobili besplatno. Jedini benefit za samu državu može biti naplata prihoda od poreza i drugih dažbina koje se redovno naplaćuju prilikom prometa nepokretnosti i izgradnje. Na tržište će uticati tako da će oni koji dobiju to zemljište napraviti stanove koji će se prodavati po visokim cenama, ali to neće imati povoljan uticaj na samo tržište nekretnina. Više će se graditi, u smislu da će više novca odlaziti u džepove onih koji će na taj način dobiti zemljište”, zaključuje Milan Kovačević.