Trošak za plate diktira profit penzijskih fondova u Srbiji

Industrija dobrovoljnih penzijskih fondova u Srbiji ostvarila je u 2024. godini neto dobitak od četvrt milijarde dinara (oko dva miliona evra), a kao ključni parametar za veću profitabilnost pokazala se kontrola troškova za zaposlene.

Reč je o relativno mladoj grani finansijskog sektora koja u Srbiji posluje tek dve decenije, tokom kojih su se profilisala četiri društva koja upravljaju imovinom sedam dobrovoljnih penzijskih fondova.

Zakon je propisao da je imovina fondova odvojena od imovine društva za upravljanje kako bi se ova vrsta penzijske kapitalizovane štednje zaštitila, a jedno društvo može upravljati imovinom više fondova.   

Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima (DUDPF) Generali je najstarije, a na tržištu posluju i Raiffeisen future, DDOR Garant i Dunav.

Ukupan broj članova fondova na kraju trećeg tromesečja 2025. godine iznosio je skoro 230.000 sa oko 315.000 računa. Imovina kojom upravljaju iznosi oko 65 milijardi dinara.

Naknade glavni izvor zarade

Poslovanje društava za upravljanje pokazuje da glavni izvor prihoda i profita predstavljaju naknade koje naplaćuju od članova fondova. Reč je o naknadi prilikom uplate penzijskog doprinosa, odnosno trošku koji član fonda plaća kao procenat od svake izvršene uplate doprinosa, a koja je prema podacima Narodne banke Srbije (NBS) u trećem tromesečju prošle godine u proseku iznosila 2,18 odsto.

Druga vrsta troška koji se plaća je naknada za upravljanje fondom po stopi od najviše 1,25 odsto od vrednosti neto imovine dobrovoljnog penzijskog fonda, obračunava se svakodnevno i sadržana je direktno u vrednosti investicione jedinice, pri čemu obračunata i objavljena vrednost investicione jedinice jeste vrednost nakon odbitka naknade za upravljanje fondom.

Iako procentualno niža, naknada za upravljanje je znatno veći trošak za člana fonda jer se plaća svake godine, dok se druga naknada plaća jednokratno.

Izveštaj o poslovanju društava za upravljanje pokazuje da su u pretposlednjem kvartalu 2025. godine od naknada prilikom uplate prihodovali 30 miliona dinara, odnosno 13 odsto ukupno uplaćenih naknada, dok ostatak od 200 miliona dinara potiče od naknade za upravljanje.

Prinos pada, ali ne i trošak klijenata

Industrija dobrovoljnih penzijskih fondova je profitabilna delatnost i nijedno društvo ne beleži negativan rezultat jer se naknade naplaćuju po automatizmu i znače siguran prihod, bez obzira na učinak u upravljanju i prinose koje ostvaruju za svoje članove, a koji poslednjih godina imaju tenedenciju pada.

Iako delatnici navode da su na prinos u poslednjih pet godina uticali spoljni šokovi poput epidemije korona virusa, rata u Ukrajini i visoke inflacije uz rast ostalih troškova, činjenica je da je prosečan prinos ostvaren u poslednjih pet godina u padu i iznosio je 4,2 odsto.

Istorijski gledano, prinos iznosi godišnjih 7,2 odsto.

Kada se uporede finansijski pokazatelji sva četiri društva za upravljanje jasno je da najefikasnije poslovanje ima Generali koji je ostvario neto dobitak od 130 miliona dinara, iako je ubeležio manje prihode po osnovu dobitka za upravljanje od najvećeg društva za upravljanje, državnog Dunava.

Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima Dunav je u 2024. godini uknjižilo 321 milion dinara po osnovu dobitka za upravljanje, ali je čist profit iznosio 110 miliona dinara, pokazuju podaci bonitetne kuće CompanyWall.  

Razlika koja se u profitabilnosti dva najveća konkurenta na ovom tržištu pravi proizilazi iz toga što je Generali uspeo da pod povoljnijim uslovima angažuje radnu snagu, i to ne samo u odnosu na Dunav nego i na ostala dva učesnika na tržišu – Raiffeisen future i DDOR.

Takav zaključak proizilazi iz činjenice da je Generali za trošak zarada, naknada zarada i druge lične rashode za 62 zaposlena izdvojio nešto manje od 68 miliona dinara, dok je istovremeno Dunav za 37 zaposlenih imao dvostruko veći trošak – 135 miliona dinara.

To ne čudi s obzirom na činjenicu da je prosečna bruto plata u društvu Generali znatno niža nego kod ostalih konkurenata, zahvaljujući čemu ova kompanija postiže angažovanje više radne snage i povećava produktivnost uz niže troškove. Očigledno je posredi neki labaviji ugovorni odnos koji se plaća po učinku.

Prosečna plata isplaćena sa porezima i doprinosima zaposlenima u društvu Generali iznosi oko 90.000 dinara, dok Dunav beleži u proseku skoro 305.000 dinara, Raiffeisen future 300.000, a DDOR Garant 280.000 dinara.

Zbog toga troškovi zarada za 14 zaposlenih u društvu Raiffeisen future i 17 zaposlenih društva DDOR Garant iznose 50 miliona dinara, odnosno 57 miliona dinara ili tek nešto manje od troškova društva Generali po istom osnovu, ali za višestruko više angažovanih radnika.

Interesantno da sva četiri društva kao ukupne prihode navode samo lične prihode društva i oni su svi listom manji od neto dobitka koji ostvaruju po osnovu dobitaka od naknada za uplate i upravljanje fondom.

Tako su ukupni prihodi koji je prijavio Generali u 2024. godini iznosili nešto više od 14 miliona dinara, a neto dobitak je bio devet puta veći jer glavna zarada potiče od dobiti koju je uknjižio po osnovu naplate naknada i to u iznosu od oko 237 miliona dinara, a koja obračunski ne ulazi u ukupne prihode.

Najveći dobitak po osnovu upravljanja fondovima zabeležilo je društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima Dunav od oko 320 miliona dinara, što nije iznenađenje s obzirom na to da je reč o društvu koje upravlja imovinom skoro 100.000 članova. Ipak, Generali je zahvaljujući boljoj efikasnosti poslovanja zaradio više iako je dobit od upravljanja bila niža.