Troškovi bolovanja koje pokriva država porasli sa 13,6 na 29,5 milijardi dinara za pet godina

Ministarka zdravlja Danica Grujičić skrenula je pažnju na predlog izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju, koji propisuje da lekari opšte prakse mogu da odobre do 15 dana bolovanja, posle kojih bi pacijenta upućivali na prvostepenu komisiju koja bi utvrdila da li je potrebno duže odsustvo sa posla.

U Uniji poslodavaca pozdravljaju ovakav predlog jer veruju da će se tako stati na put „lažnim bolovanjima“, dok iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) stiže ocena da država „rešava rešen problem“ i da bolovanja ni izdaleka više nema onoliko kao ranije.

„Od početka primene važećeg Zakona o zdravstvenom osiguranju, odnosno od aprila 2019. godine, uočene su značajne zloupotrebe u ostvarivanju prava na privremenu sprečenost za rad“, počinje obrazloženje izmena Zakona, o kojima je trenutno u toku javna rasprava.

Između ostalog, u obrazloženju predloženih izmena stoji da su izabrani lekari utvrđivali privremenu sprečenost za rad mimo utvrđenih preporuka o trajanju bolovanja, bez odgovarajuće dokumentacije, dijagnostike i specijalističkih pregleda, a da je deo osiguranika tako neopravdano stekao pravo na naknadu zarade.

Kako prema važećem zakonu lekar opšte prakse može da odobri bolovanje do 60 dana, prvih 30 dana bolovanja ide na „teret“ poslodavca, dok ostatak isplaćuje Republički fond zdravstvenog osiguranja (RFZO).

„Ukazujemo da su se sredstva obezbeđena za naknadu zarada zbog privremene sprečenosti za rad u RFZO kontinuirano povećavala – u 2018. izdvojeno je 13,6 milijardi dinara, u 2019. 14,6 milijardi, naredne godine 18,1 milijarda, u 2021. 22,1 miljarda, u 2022. 26,7 milijardi, a u 2023. 29,5 milijardi dinara“, ukazali su iz Ministarstva zdravlja, koje je pripremilo nacrt izmena Zakona.

U obrazloženju se, međutim, ne navodi struktura troškova u pogledu toga da li se više sredstava izdvaja za naknadu zarada u privatnom ili državnom odnosno javnom sektoru.

Počasni predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković za Biznis.rs ističe da je dovoljno teško organizovati rad i sa „uobičajenih“ oko pet odsto radnika na bolovanju, ali da svaka organizacija posla postaje nemoguća misija kada taj broj poraste na oko 25 odsto tokom sezone poljoprivrednih radova ili godišnjih odmora.

„Nije više ono vreme od pre 30 godina, kada je maltene svaki treći radnik bio višak i mogli su da se prerasporede i ‘pokriju’ one koji su na bolovanju ili odmoru. Danas preduzeća zapošljavaju tačno onoliko radnika koliko je potrebno, pa manjak radnika može da napravi značajnu štetu za kompaniju, a na iznenađujući a ‘sezonski’ broj bolovanja posebno ukazuju strani investitori“, kaže Antanacković u razgovoru za Biznis.rs.

Nije, međutim, prvi put da država pokušava da se obračuna sa lažnim bolovanjima – jedno od ranije usvojenih rešenja je i da se zarada koju tokom bolovanja isplaćuje poslodavac umanjuje za 35 odsto.

Predsednica Asocijacije samostalnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić za Biznis.rs ističe da su brojni poslodavci uveli i sistem stimulacija za one koji ne koriste bolovanje.

„Te stimulacije iznose od pet do 15 hiljada dinara mesečno, pa informacije našeg sindikata ukazuju na to da zaposleni čak izbegavaju da idu na bolovanje. Zato u ASNS smatramo da vlast rešava rešen problem, i da je predlog izmena Zakona besmislen“, ocenila je Savić.

Ukazala je, takođe, da sistem koji se bori sa manjkom lekara i drugih zdravstvenih radnika teško da može da ima koristi od upućivanja na prvostepene komisije, za koje takođe treba angažovati već preopterećene kadrove.

„Sve i da se usvoji rešenje kakvo se predlaže nacrtom izmena, neko ko je rešio da ‘lažira’ bolovanje može da ga koristi dve nedelje, vrati se par dana na posao i onda otvori novo„, istakla je Ranka Savić i pozvala državu da preduzme sistemske mere za poboljšanje položaja zaposlenih.

Poslodavci, inače, odavno mogu da reaguju ukoliko sumnjaju da njihov zaposleni zloupotrebljava bolovanje, i ne ustručavaju se da to pravo koriste. Na raspolaganju im je mogućnost da podnesu zahtev nadležnom zdravstvenom organu kako bi se utvrdila zdravstvena sposobnost zaposlenog, a o svom trošku radnika mogu da upute na zdravstvene analize radi dokazivanja da li se radi o lažiranju bolovanja ili ne.

Prema podacima iz obrazloženja nacrta izmena zakona, već po stupanju na snagu propisa iz 2019. godine, broj zahteva poslodavaca za kontrolu bolovanja porastao je za 32 odsto, a porast je zabeležen i tokom 2022. u odnosu na godinu ranije.