Kada je zaposlenima potrebna psihološka pomoć?

Burnout, odnosno sindrom „pregorevanja na poslu“, je stanje koje prepoznaje Svetska zdravstvena organizacija i koje, ako se ne leči pravilno, može dovesti do mnogih drugih psihičkih i fizičkih bolesti. Reč je o hroničnom stresu nastalom na poslu koji osoba ne može da kontroliše, a karakterišu ga osećaj hronične iscrpljenosti, nedostatka energije, povećan otpor prema poslu i smanjena profesionalna efikasnost.

U mnogim kompanijama koje brinu o svojim zaposlenima postoji psihološka podrška koja je od presudnog značaja, prema rečima psihologa – za dobro poslovanje, ali i kvalitet rada angažovanih radnika.

Kao lideri poslodavci igraju važnu ulogu u stvaranju podržavajuće radne kulture. Kroz ličnu psihološku podršku postavljaju primer i pokazuju brigu o mentalnom zdravlju svojih zaposlenih.

“To nam govori da shvataju da su zaposleni ljudska bića sa vlastitim izazovima, potrebama i granicama. Kada prepoznaju značaj i traže podršku to šalje snažnu poruku da im nije stalo samo do produktivnosti i rezultata, već i do dobrobiti i sreće svojih zaposlenih”, objašnjava psihološkinja Nada Kalo.

Ona dodaje da smo mi u Srbiji često ponosni na naš kulturološki skript koji prenosimo i u naše radno okruženje, a to je kultura “budi jak”.

“U relacionoj transakcionoj analizi pojam ‘budi jak’ je povezan sa konceptom drajvera. Drajveri su unutrašnji radni modeli ili uverenja koja pokreću naše ponašanje. “Budi jak” je jedan od drajvera koji se odnosi na našu tendenciju da se oslanjamo samo na sebe, odbijamo pomoć drugih, često mislimo da nam pomoć ne treba i teško nam je da prepoznamo kada nam treba vreme za odmor”, navodi naša sagovornica.

Kalo smatra da iako “budi jak” može biti koristan u mnogim situacijama, kao i svi drajveri – kada je dominantan može dovesti do iscrpljenosti, preopterećenja i sagorevanja (burnout).

“Kada se osećamo odgovornim za sve često se dešava da imamo otpor prema delegiranju i timskom radu, a to dovodi do negativnih posledica po mentalno zdravlje i efikasnost na poslu. Tražiti pomoć se u našoj kulturi često izjednačava sa tim “da smo slabi” ili “nesposobni”, a ono što nas u stvari čini snažnima jeste baš prepoznavanje da nam je u određenim trenucima teško, da nam treba pomoć ili savet. To pokazuje da smo svesni svojih granica, da smo spremni naučiti i rasti, te da prepoznajemo vrednost rada na sebi i podrške drugih”, kaže psihološkinja.

Zaposleni može dobiti pomoć i u vezi sa privatnim problemima

Psihološka podrška podrazumeva poverljivost i privatnost informacija koje zaposleni podele sa stručnjakom za mentalno zdravlje. Ovo je važan aspekt kako bi se osiguralo poverenje i otvorenost u procesu podrške. Informacije koje zaposleni podele sa psihološkim savetnikom ili psihoterapeutom ostaju poverljive i neće biti otkrivene poslodavcu bez izričitog pristanka zaposlenog.

“Psihološka podrška na radnom mestu može se odnositi i na probleme koji proizilaze iz radne sredine i na probleme koji se tiču privatnog života zaposlenih ili poslodavaca. Hteli mi to da priznamo ili ne, problemi se prelivaju”, ističe naša sagovornica.

Bitno je prepoznati da ljudi nisu samo radnici na poslu, već imaju i privatne živote izvan radnog konteksta, kao i poslodavci. Problemi sa kojima se zaposleni susreću van radnog mesta imaju značajan uticaj na produktivnost i motivaciju.

“Problemi su razni i ne možemo ih jasno kategorisati jer ako, na primer, imamo problem da drugima kažemo ne, to se oslikava i u našem privatnom životu, ali i na poslu, kada često preuzimamo na sebe više posla nego što zaista možemo da uradimo, pošto nam je teško da postavimo granicu. Ono što bih naglasila jeste da telo sve beleži i da hteli ili ne sve na kraju dođe na naplatu. I zato kao što brinemo za svoje fizičko zdravlje moramo naučiti da brinemo i za mentalno”, zaključuje psihološkinja Nada Kalo.