Tržište šalje signal bankama da smanje kamate na kredite privredi

Krediti privredi stagnirali su više nego krediti za stanovništvo – mislim da je to najbolji signal u tržišnoj ekonomiji bankama da treba da snize kamatu na kredite koje daju privredi, ocenila je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković na predstavljanju Izveštaja o inflaciji.

Prema podacima centralne banke, prosečna kamata na dinarske kredite za privredu u martu je iznosila 8,3 odsto dok je za evroindeksirane ta kamata bila 7,1 odsto.

„Kreditna aktivnost prema privredi i stanovništvu ostala je na nižem nivou i u prvom tromesečju ove godine, na šta su se odrazili efekti prethodnog zaoštravanja monetarnih uslova i dospeće kredita privredi odobrenih u okviru garantnih šema. Ipak, međugodišnji rast ukupnih kredita blago je ubrzan u odnosu na kraj 2023. i u martu je iznosio 1,3 odsto. Rastu kreditne aktivnosti doprinose rast tražnje stanovništva za kreditima i ublažavanje kreditnih standarda banaka, pre svega za privredu„, rekla je Tabaković predstavljajući redovan Izveštaj o inflaciji.

Podsetila je i da rezultati aprilske ankete NBS pokazuju da gotovo sve banke očekuju da će kreditna aktivnost u ovoj godini ostvariti rast, koji bi trebalo dodatno da ubrza u 2025. godini, a značajan broj banaka očekuje da će rast kredita i privredi i stanovništvu ove i sledeće godine biti veći od pet odsto.

Mirjana Miletić iz Sektora za ekonomske analize i statisiku centralne banke precizirala je odgovarajući na pitanje Biznis.rs da je u martu međugodišnji rast kredita iznosio 1,3 odsto, kao i da je stopa rasta kod pozajmica stanovništvu iznosila 2,7 odsto dok je kreditna aktivnost prema sektoru privrede i dalje stagnirala.

„Bitno je naglasiti da je, pored efekata zaoštravanja monetarne politike NBS i Evropske centralne banke, postojao je i efekat dospeća kredita iz garantnih šema, čija je ukupna vrednost veća od 2,5 milijarde evra. Taj efekat se polako iscrpljuje, pa se kod privrede očekuje rast tražnje za svim kreditima – i investicionim i za obrtna sredstva“, rekla je Miletić.

U martu je prosečna kamatna stopa na dinarske kredite privredi iznosila 8,3 odsto, dok je kod kredita stanovništvu prosečna kamata na dinarske pozajmice bila 12,3 odsto. Privreda je u tom mesecu za evroindeksirane kredite u proseku plaćala 7,1 odsto a građani 6,5 odsto.

„Sve mere monetarne politike bile su i donete kako bi ograničile kreditnu aktivnost i potrošnju – jer ne možete da obarate inflaciju a da zadržite istu količinu novca u opticaju ili kroz novoodobrene kredite“, objasnila je guvernerka i ocenila da treba jasno reći da je prošlo vreme priliva jeftinog novca sa evropskog tržišta, što je rezultiralo kreditima privredi sa kamatama od po 2,9 odsto.

„Moramo se navići na drugu cenu novca, i dobro vagati isplativnost posla zbog koga se firme zadužuju“, istakla je Tabaković, ali i skrenula pažnju na globalni trend povratka „tradicionalnom bankarstvu“.

„I u svetskoj javnosti je sazrela svest da svrha banaka nije stvaranje uslova za finansijske spekulacije već da se vodi računa o tome da krediti koje daju budu uloženi u proizvode i usluge – nešto što stvara dodatu vrednost“, rekla je Tabaković.

Njeno mišljenje je da je činjenica da su krediti privredi stagnirali više nego gotovinski krediti za stanovništvo najbolji signal u tržišnoj ekonomiji bankama da treba da snize kamatu na kredite koje daju odobravaju privredi.

„Da li će, koliko i kada to uraditi? U jednom trenutku ćemo videti – ako privredna aktivnost nije u srazmeri sa kreditima, a zbog cene (kredita), mi ćemo preko svoje izvršne repo stope gledati da sa bankama ‘razgovaramo’ o tome da ne mogu da očekuju samo parkiranje novca kod NBS. Rizik je kreditirati privredu ali bi morali da povedu računa o tome da poslovne banke nisu tu samo da bi radile sa NBS ili da bi samo radile revolving već odobrenih kredita“, poručila je guvernerka Jorgovanka Tabaković na predstavljanju Izveštaja o inflaciji.