U donjoj zoni rudnika Čukaru Peki leži 16 megatona bakra i 333 tone zlata

Serbia Zijin Mining doo Bor podneo je nadležnom ministarstvu zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu projekta eksploatacije mineralnih sirovina bakra i zlata, rudnik Čukaru Peki – donje ležište.

U dokumentu koji su izradili beogradski Dvoper doo i Rudarski institut, podseća se da je projekat gornje rudne zone završen i pušten u rad krajem juna 2021. godine, prenosi eKapija.

Navodi se da donju rudnu zonu rudnika čine porfirske naslage s rudnim telom ogromnih razmera i sirovinama u kojima sadržaj bakra u rudi prelazi 0,30% u iznosu od 2.049,55 Mt, s količinom metala bakra od 15,70 Mt, prosečnim sadržajem bakra u rudi od 0,77% i pratećim metalom zlatom u iznosu od 332,64 t, prosečne sadržine zlata od 0,16 grama po toni.

„Projekat donje rudne zone obuhvata izgradnju podzemnog rudnika, postrojenja za preradu rude i odlaganje jalovine na površini, pomoćnih objekata kao što su ventilacioni sistem, sistema za otklanjanje prašine, komandnog centra i skladišta, postrojenja za snabdevanje i distribuciju električne energije, sistema za vodosnabdevanje i odvodnjavanje, komunikacionog sistema i postrojenja za zaštitu životne sredine“, stoji u projektu.

Dodaje se da će eksploatacija donjeg ležišta biti podzemna. Početak proizvodnje očekuje se 2024. godine. Ukupni proizvodni vek rudnika biće 41 godinu, a istovremeno eksploatacija gornjeg ležišta će se završiti u narednih deset godina.

S obzirom da su razmere rudnog tela u donjoj zoni izuzetno velike, da bi se smanjila početna ulaganja i problemi u iskopavanju planirano je da se eksploatacija podeli na tri faze. Faza I se odnosi na rudno telo do kote –800 m, faza II na rudno telo od kote –1,300 m, a faza III od –1.800 m do –1.300 m. Rudno telo ispod kote –1.300 m duboko je pokriveno i biće iskopavano posle dodatnih istraživanja, kao dopunski zamenski resurs, navodi se u zahtevu.

Postrojenje za preradu rude u I fazi razvoja rudnika biće u neposrednoj blizini izvoznog okna rudnika. Izgradnja flotacijskog postrojenja za II fazu u razvoju rudnika predviđa se na lokaciji udaljenoj oko 1 km od ležišta prema selu Slatina, a na 5–7 km severoistočno predviđa se izgradnja novog flotacijskog jalovišta u zoni naselja Oštrelj.

Na osnovu resursa u Donjoj rudnoj zoni, obim proizvodnje u fazi I ustanovljen je na 45 kt dnevno, tj. 14,85 Mt godišnje. Obim proizvodnje u fazi II iznosi 90 kt dnevno, tj. 29,70 Mt godišnje, dok se u fazi III dodatno povećava na 135 kt dnevno, tj. 44,55 Mt godišnje.

Finalni proizvod rudnika će biti koncentrat bakra. Ističe se da je kvalitet koncentrata bakra dobar (21%) sa sadržajem zlata od 2,42 g/t do 4,41 g/t. Novi flotacijski koncentrator će biti izgrađen u fazi I, a lokacija fabrike je predviđena istočno od rudarskog područja i 170 m istočno od proizvodnog okna. Druga flotacija će biti izgrađen u fazi II, a lokacija fabrike je predviđena 0,5 km istočno od rudarske oblasti i 1 km zapadno od puta br.166.

U flotaciji se koristi postupak preferencijalne flotacije bakra – ponovljenog mlevenja i koncentrovanja grubog koncentrata bakra.

Rudnik će tokom proizvodnog veka ukupno proizvesti 1.083,53 Mt flotacijske jalovine, uključujući i fazu III, a odlagalište je planirano je u dolini Kriveljske reke oko 5 km severoistočno od jame nizvodno od flotacijskog jalovišta Veliki Krivelj.

Planirani razvoj rudarskih aktivnosti i izgradnja pratećih objekata rudnika Čukaru Peki – Donje ležište usloviće preseljenje celog naselja Oštrelj i delove naselja Slatina, navodi se u dokumentu.
Za ovu investiciju potpisan je početkom septembra u Kini Memorandum o razumevanju između Zijina i srpskog ministarstva rudarstva.

Memorandumom o razvoju Donje zone rudnika Čukaru Peki Zijin Mining je potvrdio nameru da investira dodatnih 3,8 milijardi dolara u Srbiji, saopšteno je tada iz Ministarstva. U isto vreme potpisan je i Memorandum o razvoju projekta solarne elektrane od 300 MW za potrebe kompanije.

„Zahvaljujući današnjem Memorandumu koji podrazumeva 3,8 milijardi dolara novih investicija, Srbija će se svrstati među najveće evropske proizvođače bakra i vodeće proizvođače zlata, ali i stvoriti mogućnost za dodatne investicije, naravno uz obavezu primene najviših standarda životne sredine“, rekla je ministarka Dubravka Đedović Handanović.