U javnim nabavkama naručioci i dalje biraju najjeftinije ponude

Novi zakon i uvođenje elektronske procedure posredstvom portala evidentno su promenili sistem javnih nabavki nabolje, što potvrđuje 64 odsto ponuđača i čak 91 odsto naručilaca u istraživanju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

Izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović rekla je na završnoj konferenciji projekta “Efektivne javne nabavke” da kao veliki izazovi i dalje stoje pitanja transparentnosti postupaka i poroznosti na korupciju, kao i niska konkurencija, sa prosečno 2,5 ponude po tenderu.

“Podaci pokazuju da je prošle godine na javne nabavke u Srbiji potrošeno rekordnih 560 milijardi dinara, ali u čak 95 odsto nabavki nije birana najkvalitetnija nego najjeftinija ponuda. Uz to, iako su od ponuđača mogli da zahtevaju da ponuda ispunjava i ekološke ili socijalne kriterijume, naručioci su sproveli samo 650 zelenih nabavki i još 86 socijalnih, što je i dalje veoma malo spram 183.000 realizovanih tendera”, rekla je Jovanović.

Ona je dodala da su javne nabavke važan instrument za razvoj malih biznisa i da je dalje unapređenje zakona, kao i uvođenje zelenih i socijalnih kriterijuma u proces javnih nabavki, neophodno.

“Takođe smo konstatovali da čak oko 60 odsto ponuđača nije upisano u registar Agencije za privredne registre, što znači da sam upis treba da bude jednostavniji, da i sa druge strane naručioci mogu lakše da provere ponuđače. Cilj nastavka projekta biće i jačanje kapaciteta, posebno na lokalnom nivou”, najavila je izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović.

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuel Žiofre (Emanuele Giaufret) istakao je u uvodnom izlaganju da su pravni i institucionalni okviri Srbije u oblasti javnih nabavki u velikoj meri usklađeni sa pravnim tekovinama EU.

“Tako je Srbija generalno umereno pripremljena u oblasti javnih nabavki, ali bez napretka u poslednjem godišnjem izveštaju Evropske komisije i sa rizikom od nazadovanja u slučaju da se zabrinjavajući trendovi nastave. Zabrinjavajuća su izuzeća od primene zakona o javnim nabavkama i veliki broj nepravilnosti u ugovorima koje je revidirala Državna revizorska institucija. Srbija treba da ukine zakon o posebnim procedurama za linearne infrastrukturne projekte, kao i da obezbedi da međudržavni sporazumi zaključeni sa trećim zemljama ne ograničavaju konkurenciju neopravdano i da poštuju osnovne principe javnih nabavki, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom i pravnim tekovinama EU. U pogledu javnih nabavki Srbija treba da okrene brod u pravom smeru”, rekao je Žiofre.

Javne nabavke u Srbiji

Nikola Komšić, koordinator za regulatornu reformu NALED-a, izneo je rezultate istraživanja opšte populacije ponuđača i naručilaca u postupcima javnih nabavki u Srbiji.

Zdravstvo je prioritetna oblast u koju bi građani Srbije uložili najviše novca kroz javne nabavke, pokazalo je istraživanje. Sledi obrazovanje, infrastruktura i zaštita životne sredine. Takođe, čak 69 odsto građana smatra da bi u javnim nabavkama prednost trebalo dati kvalitetu, a ne ceni, pokazalo je ovogodišnje NALED-ovo istraživanje.

U odnosu na 2021. godinu značajno je veći broj građana upoznat sa javnim nabavkama. Takođe, među onima koji tako misle više je onih koji bi postojeći sistem ocenili pozitivno.

“U pogledu iznosa koji se iz budžeta Republike Srbije izdvaja za javne nabavke, građani u oba talasa procenjuju da je to u proseku 30 odsto. Ipak, u ovom talasu istraživanja značajno više građana nije dalo konkretan odgovor. U poređenju sa prethodnom godinom, znatno više građana je zainteresovano da sazna kako se budžetska sredstva troše kroz sistem javnih nabavki. Isto važi i za mišljenje da ovaj sistem mora biti strogo kontrolisan, a značajno se povećao i broj onih koji veruju da se javne nabavke sprovode na fer i transparentan način”, objasnio je Komšić.

Rezultati istraživanja pokazuju i da je značajno porastao broj ponuđača koji su učestvovali u pet ili manje postupaka javnih nabavki. Kriterijum najniže cene bio je korišćen u najvećem broju postupaka ove i prošle godine. Nepostojanje modela na osnovu kojih je moguće utvrditi kriterijume i rizičnost nabavki koje se zasnivaju na kvalitetu najčešće su navođeni razlozi zbog kojih se kriterijum kvaliteta ne koristi češće.

Mišljenje da ponuđači ne ispunjavaju uslove za učešće u procesu javnih nabavki najčešći je razlog neučestvovanja u njima. Uz to, kao razlog neučestvovanja ove godine se značajno više izdvojila manja upoznatost sa postupkom preko novog e-Portala.

Ono što bi značajno navelo ponuđače da se registruju i učestvuju su pre svega transparentniji i fer uslovi učešća u postupcima. Za razliku od prošle godine, faktor koji se značajno izdvojio jeste dostupnost obuka o sprovođenju i učestvovanju u postupcima.

Rezultati istraživanja pokazali su da osam od deset naručilaca smatra da nalazi kontrole kvaliteta treba da budu javno dostupni za svakog ponuđača. Ovakvi stavovi su u saglasnosti sa prošlom godinom. Ideju da se nalazi kontrole kvaliteta koriste prilikom dodele narednih nabavki podržava sličan broj naručilaca kao i prethodne godine – tri četvrtine ocenjuje to kao dobru ideju.