U NBS predstavljen izveštaj MMF-a o regionalnim ekonomskim izgledima za Evropu

U Narodnoj banci Srbije predstavljen je izveštaj Međunarodnog Monetarnog fonda o regionalnim ekonomskim izgledima za Evropu.

Taj izveštaj pripada grupi izveštaja ove eminentne međunarodne institucije koji su posvećeni razmatranju tekućih ekonomskih kretanja i izgleda za naredni period pojedinačnih regiona, kao i analizi pitanja i izazova koji su od značaja za te regione, ali i globalnu ekonomiju, stoji u saopštenju NBS-a.

Narodna banka Srbije napominje da je po četvrti put u poslednjih šest godina, bila domaćin predstavljanja određenih poglavlja ili analiza o globalnim ekonomskim trendovima Međunarodnog monetarnog fonda, u cilju unapređenja analitičkih i naučnoistraživačkih aktivnosti u Srbiji, kao i u skladu s dosadašnjim pozitivnim iskustvima u institucionalnoj saradnji s MMF-om.

Ovaj događaj uvodnim obraćanjem otvorila je Jorgovanka Tabaković, guvernerka Narodne banke Srbije, koja je tom prilikom iznela svoje viđenje o značaju rasta produktivnosti u Evropi, ali i o koristima nastavka procesa evro-integracija. Prezentaciju ekonomskih izgleda za Evropu i region, kao i analitičku studiju makroekonomskih efekata konvergencije u Evropskoj uniji prisutnima je izložio Sebastijan Veber (Sebastian Weber), zamenik šefa regionalnih ekonomskih izgleda za Evropu, dok je moderator bio Lev Ratnovski, predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji.

Fokus izveštaja o regionalnim ekonomskim izgledima za Evropu usmeren je na pitanje produktivnosti koje je ključno za brži ekonomski rast i razvoj svake zemlje. Iako je privredni rast u Evropi na uzlaznoj putanji, u izveštaju se ističe da je on i dalje ispod svog potencijala. Naglašena je neophodnost da se što pre preduzmu odgovarajući koraci u pravcu rasta produktivnosti kako bi se evropska ekonomija snažnije pokrenula i sustigla u dohotku Sjedinjene Američke Države.

Takođe, navedene su ekonomske politike koje treba da poboljšaju izglede za rast i reforme i da se sprovedu širom Evrope da bi se ostvarilo povećanje produktivnosti. U tom smislu posebno je istaknuto da bi dublje i veće jedinstveno evropsko tržište omogućilo rast produktivnosti, da je evropska integracija u dva prethodna talasa proširenja (1995. i 2004.) donela opipljive koristi i da bi dalji proces pristupanja mogao da deluje pozitivno na zemlje koje pristupaju Evropskoj uniji, ali i EU u celini.

Tabaković je istakla da Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, nastoji svim svojim snagama, a pre svega odgovornom ekonomskom politikom, sprovođenjem strukturnih reformi i politikom diverzifikacije u svakom smislu, da ubrza proces konvergencije u dohotku ka razvijenim zemljama.

Narodna banka Srbije, u saradnji s Vladom Srbije ostaće posvećena i procesu evropskih integracija, dajući doprinos u realizaciji svih obaveza Republike Srbije koje proističu iz procesa pristupanja EU. Naglasila je da su najbolja potvrda ispravnosti ovakvog pristupa povoljni makroekonomski izgledi, uz privredni rast koji će ove godine, a verovatno i u srednjem roku biti jedan od najvećih u Evropi, kao i pokazana otpornost na eksterne šokove bez presedana u novijoj istoriji. Konkretna verifikacija ostvarenih rezultata na polju jačanja makroekonomskih fundamenata jeste dodeljivanje investicionog kreditnog rejtinga od agencije Standard & Poor’s, kao i uspešan završetak aranžmana s Međunarodnim monetarnim fondom i dogovaranje novog trogodišnjeg aranžmana savetodavnog karaktera.

„Imajući u vidu predvidive i povoljne uslove poslovanja i kvalitet radne snage u Srbiji, kao i dobru digitalnu i transportnu povezanost, očekujemo dalju integraciju Srbije u lance vrednosti sa zemljama Evropske unije i pozitivne efekte na rast produktivnosti. U svetu geopolitičkih tenzija i fragmentacije tržišta, Srbija je mala ekonomija koja se može pohvaliti otvorenošću za međunarodnu trgovinu i saradnju sa svim zemljama i sposobnošću da privuče investicije iz svih krajeva sveta, što takođe očekujemo da će imati efekte na naš dalji ubrzan rast i razvoj. Pored toga, napredak Srbije u procesu evro-integracija koji se očekuje u narednom periodu, kao što su pokazale i analize Međunarodnog monetarnog fonda, trebalo bi da rezultira obostranim koristima u vidu rasta dohotka – za Srbiju po osnovu nastavka sprovođenja strukturnih reformi, jačanja institucija i prenosa znanja i tehnologija, ali i za Evropsku uniju, s obzirom da joj se dodatno otvara jedinstveno tržište robe, kapitala i radne snage“, istakla je ovom prilikom Tabaković.