U procesu privatizacije srpskih banja sporno preuzimanje specijalnih bolnica

Ukupan broj priznatih banja u Srbiji je 19, urbanizovanih je 25, a mineralnih, termalnih i termo-mineralnih izvora ima nešto više od 500, podaci su Udruženja banja Srbije (UBAS). Samo su Vrnjačka Banja i Sokobanja velike turističke destinacije i sedišta opština, dok su ostale manje lokacije.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, banje su u prošloj godini bile najposećenija turistička mesta sa 2,6 miliona noćenja, od čega su najposećenije bile upravo Vrnjačka banja i Sokobanja sa ukupno 1,6 miliona noćenja.

„Kod privatizacije banja u prvom planu je bilo preuzimanje smeštajnih kapaciteta, dok je većina specijalnih bolnica za rehabilitaciju ostala u državnom vlasništvu“, kaže za Biznis.rs Zoran Mitić iz konsultantske kuće Seecap koja ima zavidno iskustvo u ovom poslu.

Novi vlasnici svojim investicijama pokušavaju da naprave atraktivnije okruženje koje će privući što veći broj zainteresovanih turista.

Takav je primer i sa Kuršumlijskom banjom gde investitor – kompanija „Planinka“ najavljuje da će na jesen biti spremni smeštajni i svi drugi kapaciteti za prijem prvih gostiju. Uz završne građevinske radove na hotelskom kompleksu sređuje se i okolina.

„U Kuršumlijskoj banji finalizuju se radovi na nekadašnjem hotelu Žubor koji će ubuduće nositi ime Planinka. Pored toga adaptira se vila Milica i staro kupatilo, kao i restoran Prepolac“, kažu iz kompanije Planinka ad za Biznis.rs, uz nadu da će pomenuti objekti doprineti razvoju celog mesta.

Slične želje imaju i meštani Gamzigradske i Sijarinjske banje koje su još uvek u procesu privatizacije. Propao je i treći pokušaj prodaje preduzeća Romulijana d.o.o. u čijem sastavu su zapušteni hotelski kompleksi i termalni izvori u Gamzigradskoj banji.

U planu je bila i privatizacija specijalne bolnice za rehabilitaciju Gejzir u Sijarinjskoj banji, ali je Ministarstvo privrede povuklo javni poziv. Naime, dalje sprovođenje postupka privatizacije nije moguće pošto zavisi od konačnog ishoda postupka koji je pokrenut na zahtev PIO fonda, a koji državu tuži za utvrđivanje procenta vlasništva Fonda u imovini specijalnih bolnica.

„Pitanje vlasništva na koje se poziva PIO fond proteže se još od 2010. godine, kada je i pokrenut postupak privatizacije srpskih banja“, objašnjava Zoran Mitić.

Naš sagovornik potvrđuje da je privatizacija specijalnih bolnica za rehabilitaciju sporna tačka u celokupnom postupku, jer je PIO fond ulagao sredstva u neke od tih zdravstvenih centara.

„Stiče se, međutim, utisak da se sve brzo reši ukoliko se interesi podudare, jer ako se na PIO fond gleda kao na državnu instituciju onda je jasno da problem može biti lako rešen, kao u slučaju Kuršumlijske i Vranjske banje“, ocenjuje Mitić.

Iz Ministarstva privrede ranije je objašnjeno da u slučajevima Vranjske banje, novovaroške banje Zlatar i Žubora u Kuršumliji nije bilo klasične privatizacije, već je sprovedena prodaja državne imovine preko Republičke direkcije za imovinu.