U Srbiji 2023. zabeležen deficit kvalifikovane radne snage i zanatlija

Uprkos globalnoj ekonomskoj krizi koja je obeležila proteklu godinu, tržište rada u Srbiji pokazalo je iznenađujuću otpornost, sa blažim uticajem na zaposlenost u poređenju sa drugim sektorima.

Jedan od segmenata koji je značajnije osetio posledice jeste IT sektor, koji se suočio sa izazovima optimizacije radne snage kako na globalnom, tako i na lokalnom nivou.

Prema podacima sajta Poslovi Infostud, ukupan pad broja oglasa za posao u 2023. godini, u poređenju sa prethodnom godinom, iznosi šest odsto, što svedoči o izvesnom opadanju aktivnosti na tržištu rada.

Posebno značajno je primetiti da je IT sektor, inače jedan od ključnih pokretača ekonomske aktivnosti, doživeo najveći udar. Ova oblast doživela je najveći pad u broju objavljenih pozicija za čak 50 odsto u odnosu na godinu pre.

Posmatrajući celokupno tržište rada, u 2023. godini objavljeno je 71.715 oglasa za posao što predstavlja pad od šest odsto u odnosu na 2022.godinu. Sa druge strane primetan je porast broja jedinstvenih kandidata za 14 procenata gde je posao u prethodnoj godini tražilo 278.116 ljudi, navodi se u analizi Infostuda.

Analiza strukture oglasa u ovom periodu pokazuje da je najviše raspisanih pozicija bilo u oblastima: trgovina/prodaja, IT, mašinstvo, administracija i magacin. Kada govorimo o specifičnim radnim pozicijama najviše mogućnosti da se zaposle imali su prodavci, magacioneri, vozači, radnici u proizvodnji, administrativni radnici i komercijalisti.

Prethodno veliko regionalno istraživanje pokazalo je da je kandidatima visina plate presudan faktor prilikom odabira poželjnog poslodavca. Uzimajući to u obzir, poslodavci nastoje da poboljšavaju svoje poslovne ponude i trude se da budu što konkurentniji u visini zarade koju nude.

Analizirajući najtraženije pozicije, podaci pokazuju da su se nuđene zarade kretale od minimalca pa sve do par hiljada evra. Međutim, posmatrajući maksimalne zarade koje su oglašene, prodavcima je ponuđeno do 250.000 dinara, a komercijalistima čak do 350.000 dinara. Kod ove dve pozicije specifičan je iznos maksimalne zarade u zavisnosti od dodatnog procenta od prodaje koji se ostvari na osnovnu zaradu. Sa druge strane, magacioneri su mogli da zarade do 150.000 dinara, a administrativnim radnicima je bilo ponuđeno maksimalno 180.000. Kada govorimo o vozačima u drumskom teretnom transportu, za njih su pojedinačni poslodavci bili spremni da izdvoje čak 350.000 dinara.

Deficit je i dalje najviše uočljiv među zanatskim i niže kvalifikovanim zanimanjima, pa je poslodavcima bilo najteže da nađu radnike za pozicije poput mesara, mehaničara, frizera, pekara, metalostrugara, stolara i vodoinstalatera. Takođe, i za ove pozicije pojedini poslodavci su bili spremni da ponude visoke zarade. Tako su mesari i metalostrugari imali mogućnost da zarade do 120.000 dinara mesečno, frizeri i pekari do 200.000, mehaničari do 240.000, a za vodoinstalatera je ponuđena zarada u iznosu od čak 250.000 dinara.