U Srbiji se profesionalna oboljenja ne evidentiraju

Strategija bezbednosti i zdravlja na radu od 2024. do 2027. godine navodi da profesionalna oboljenja u našoj zemlji ostaju neevidentirana, te da da se ne poštuju zakonske obaveze o njihovom prijavljivanju i registrovanju. Dodaje se da se mnoge profesionalne bolesti i ne tretiraju kao takve zbog neprepoznavanja veze bolesti i uslova rada.

Ukoliko se ove bolesti i prijavljuju, to se čini sporadično, nesistematski, nepotpuno i neadekvatno, pa su podaci i evidencija o njima veoma nepotpuni, ističe se.

“Broj utvrđenih profesionalnih bolesti na osnovu broja zaposlenih je daleko ispod očekivanog. U uporednoj praksi, zemlje u kojima je razvijena služba medicine rada imaju daleko veći broj utvrđenih profesionalnih bolesti”, stoji u strategiji.

Problem je izražen iako je Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu za neprijavljivanje u ovim slučajevima bila zaprećena visoka kazna (od 800.000 do milion dinara) odnosno utvrđena obaveza poslodavca da najkasnije u roku od tri uzastopna radna dana od dana saznanja, prijavi nadležnoj inspekciji rada profesionalno oboljenje, odnosno oboljenje u vezi sa radom zaposlenog.

U periodu sprovođenja nove strategije potrebno je uspostaviti efikasniji nacionalni sistem registracije i prikupljanja podataka o povredama na radu i profesionalnim bolestima, navedeno je u dokumentu.

“Da bi profesionalna oboljenja bila evidentirana prvo je potrebno preciznije definisati profesionalne bolesti. To u Srbiji nije urađeno. Posle definisanja, potrebno je doneti prateće propise koji bi omogućili njihovu primenu”, kaže za Biznis.rs Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS).

Naime, u praksi nije zaživela definicija profesionalnih bolesti definisanih prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju. Član 51. Zakona definiše profesionalne bolesti kao „oboljenja nastala usled duže izloženosti štetnostima nastalim na radnom mestu”. Ova definicija nije praćena propisima koji bi omogućili njenu primenu.

S druge strane, u praksi se isključivo primenjuje definicija iz Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Ovaj zakon u članu 24. definiše profesionalnu bolest, kao „određenu bolest koja je nastala u toku osiguranja, prouzrokovanu dužim neposrednim uticajem procesa i uslova rada na radnim mestima, odnosno poslovima koje je osiguranik obavljao”.

Pravilnik o utvrđivanju profesionalnih bolesti sadrži revidiranu listu koja broji 64 profesionalne bolesti. Naša sagovornica smatra da je to „isuviše malo”:

“Na primer, lista Međunarodne organizacije rada (MOR) ima 104 profesionalne bolesti, dok se po preporuci Evropske komisije sugeriše da se priznaju i bolesti koje nisu na listi, ukoliko postoji nesumnjiva veza između bolesti i izloženosti na radnom mestu. Tako je u Evropi, a u Srbiji po podacima Inspektorata za rad u 2021. godini inspekciji rada poslodavci nisu prijavili nijednu profesionalnu bolest. Sve ovo govori da je Srbija najmanje socijalna država, da su radnici ‘potrošna’ roba o kojima niko ne razmišlja. Ovoj vlasti je jedino bitan kapital, interes poslodavaca i profit koji se ostvaruje. Suštinski, do promena može doći jedino kada dođe do promene sistema”.

I u Strategiji bezbednosti i zdravlja na radu od 2024. do 2027. godine navodi se da je u periodu implementacije potrebno sagledati potrebu za revizijom liste profesionalnih bolesti. Ističi da je dodatni problem potreba za preciznijim utvrđivanjem kriterijuma za utvrđivanje profesionalnih oboljenja.

“Naime samo 17 oboljenja je precizno definisano, dok su za ostalih 49 kriterijumi nedovoljno precizni što omogućava različito tumačenje. Takođe treba napomenuti da je 28. novembra 2022. godine doneta preporuka Evropske komisije Evropskom popisu profesionalnih bolesti, gde je uvrštena i bolest Covid-19”, navedeno je.