U Šumadiji smanjen rod šljive za 30 odsto

Šumadija je oduvek bila poznata po proizvodnji šljive, i za ovo voće se može reći da je zaštitni znak centralne Srbije. Stoga ne čudi što je šljiva dobila svoje dane odnosno trodnevnu manifestaciju u selu Stragari. Ipak, ove godine rod šljiva smanjen je za 30 odsto, a cena koja varira od 50 i 55 dinara je, kako kažu proizvođači, na ivici rentabilnosti.

Mirko Perić se već 30 godina bavi intenzivnim voćarstvom na 25 hektara u selu Masloševo kod Kragujevca. Najviše ima površina pod šljivom koja ove godine kasni nekih deset dana sa zrenjem. Pored problema, i dalje je šljiva na prvom mestu kada su površine pod voćem u pitanju, saznaje RTV.

„Ako računamo na tone i na vagone, obim proizvodnje je sad mnogo veći nego ranije, jer se intenzivnije radi i postiže se veći prinos po jedinici površine. Nekad je to bilo prepušteno slučaju, kad rodi-rodi, to su bile stare autohtone sorte koje su rađale svake druge, treće godine. Sad se tako radi da imamo rezidbu i dobru zaštitu, tako da uglavnom svake godine rodi, i to je daleko veća količina u odnosu na pre. Kao komercijalne sorte su jedino za sada isplative Čačanska lepotica i Stenlej“, istakao je voćar Mirko Perić iz sela Masloševo kod Kragujevca.

Šljiva je u Šumadiji zasluženo dobila svoju manifestaciju koja okuplja kako turiste, tako i proizvođače rakija i voćare, koji kroz različite programe poslednjih godina sarađuju, a sve sa ciljem da unaprede proizvodnju.

„Svega 25 odsto od ukupne količine rakije koja se proizvede u Šumadiji, a to je sedam i po miliona litara godišnje, proizvode se kroz registrovane destilerije, a preko 70 procenata je nešto što se kategoriše kao nelegalna, odnosno domaća kućna proizvodnja. Tu ima prostora za unapređenje. S jedne strane hoćemo da našim destilerijama omogućimo da imaju stabilan izvor snabdevanja sirovinom, odnosno destilatom, koju će oni posle prerađivati u finalni proizvod, a sa druge strane želimo da domaćim kućnim proizvođačima pomognemo da svoju proizvodnju unaprede tehnološki u smislu kvaliteta, i da imaju relativno stabilan plasman“, izjavio je direktor Regionalne agencije za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja Nenad Popović.

Ivan Urošević iz Saveza proizvođača rakija Srbije naveo je da je, pre svega, za rakiju sirovina osnov, ali da, ako se pretpostavi da se ima jaka, dobra, kvalitetna sirovina, onda su momenat branja, higijena fermetancionih sudova, momenat destilacije, neke stvari na koje proizvođači direktno utiču bez nekih preteranih ulaganja.

Stoga je, kako je naglasio, veoma bitno da se dobro zna kako se šta i zašto radi, a ne da se radi po principu kada se stigne i kada se ima vremena.

Kroz različite sadržaje posetioci se upoznaju sa značajem šljive za Šumadince, jer je ovo voće pratilo svako veselje, okupljanja i mobu u poslednjih dvesta godina. Proizvodi od šljive zauzimaju posebno mesto na tezgama, džem i pekmez od ovog voća pravi se na tradicionalan način, a kolači po receptu baka.

Dani šljive u Stragarima okupili su i omladinu iz okolnih sela, ali i turiste koji uživaju u druženju, pravljenju gulaša i propratnim sadržajima u slavu takozvanog plavog zlata, voća koje spaja ljude.