U svetu carine napravile pometnju, u Srbiji berza sve plića

Godina na izmaku ostaće upamćena kao period u kojem je politika u velikoj meri diktirala tokove kapitala u celom svetu. Nakon što je američka administracija pod predsednikom Donaldom Trampom (Trump) uvela široki set novih tarifa na uvoz iz najvećih svetskih partnera – uključujući Evropsku uniju, Kinu i Japan – globalna tržišta su doživela nagle reakcije u sferi smanjivanja investicionog rizika.

Nakon perioda izrazitog rasta, vodeći indeksi akcija su u prvim reakcijama na Trampove tarife ozbiljno pali, jer su investitori strahovali od eskalacije trgovinskih sukoba u puni svetski trgovinski rat i usporavanja globalnog rasta. Na primer, berzanski lideri sa indeksa S&P 500 i Nasdaq doživeli su značajne gubitke tokom prvih objava tarifa, sa padovima od nekoliko procenata u jednoj sesiji, dok su evropski i azijski indeksi takođe bili u padu pod pritiskom trgovinskih tenzija.

Rastuća trgovinska nesigurnost nije uticala samo na akcije – investitori su se povlačili iz rizičnih oblika imovine, a potražnja za sigurnim aktivama poput državnih obveznica i zlata naglo je porasla.

U takvim uslovima prinosi na obveznice su prvobitno padali, jer su investitori tražili utočište, što je izazvalo rast cena obveznica u ključnim segmentima tržišta, uključujući evropske i američke državne dužničke instrumente. Ovaj efikasni „flight to safety“ učvrstio je evroobveznice i druge visokokvalitetne dužničke papire kao privlačne tokom perioda nesigurnosti, dok su prinosi državnih obveznica – koji se kreću suprotno od cena – u nekim slučajevima ostali relativno nisko, čak i uz očekivanje manjih stopa centralnih banaka.

Berzanski analitičar i glavni broker u brokerskom društvu Momentum Securities Nenad Gujaničić za Biznis.rs potvrđuje negativna dejstva ovih uticaja i navodi konkretne podatke.

„Kako se to kaže modernim rečnikom – 2025. je bila baš izazovna godina na berzanskom polju. Protekla je u znaku uticaja nove američke administracije koja je u aprilu snažno zatalasala svetske berze (korekcija indeksa S&P 500 od 20 odsto) uvođenjem drakonskih carina, a direktno i posredno je dovela i do velikog pada vrednosti američke valute koja je znatno smanjila realne prinose investitorima van američkog tržišta. Tako je evro ojačao u odnosu na dolar oko 13 procenata, što je dobro istopilo nominalni prinos indeksa S&P 500 od oko 16 procenata“, objašnjava Gujaničić.

Prema rečima domaćeg stručnjaka, neizvesnost koju je doneo Tramp sa svojom vladavinom učinila je u 2025. ono što se retko gledalo u postpandemijskom periodu – većina neameričkih tržišta donela je bolje prinose, dok je godina otpočela široko uvreženim stavom o apsolutnoj supremaciji američkog tržišta.

„Na biznis strani, ključna tema na tržištu bila je primena veštačke inteligencije (AI) i održivost megalomanskih ulaganja koja su se ubrzavala kako se godina primicala kraju. Od uspeha ovih ulaganja i brzine povraćaja uloženih sredstava u velikoj meri će zavisiti trajektorija glavnih berzanskih indeksa u narednoj godini. Faktički, tržište se kotira na fundamentima koji su 15-20 odsto skuplji u odnosu na prosek iz poslednjih 10 godina i tu većeg prostora za usporavanje AI priče gotovo da nema“, napominje Gujaničić.

Zlato kao šampion rasta

Kao što je pomenuto, u 2025. evroobveznice su ostale jedna od stabilnijih klasa imovine, uprkos globalnim turbulencijama. Kao i kod američkih i ostalih visokokvalitetnih državnih obveznica, tražnja za evroobveznicama porasla je kada su tržišta bila pod pritiskom trgovinskih tenzija i geopolitike.

Iako specifične godišnje procentualne stope rasta variraju u zavisnosti od dužine dospeća i zemlje izdavaoca, trend je bio jasan – ulagači su sve više tražili sigurnost fiksnog prihoda i relativnu predvidljivost prinosa, što je stabilizovalo evroobveznice u portfolijima. U praksi su ti instrumenti često imali manje volatilnosti u odnosu na akcije i kriptovalute, iako im prinose ponekad ograničava politika centralnih banaka.

Među svim klasama imovine zlato je imalo verovatno najimpresivniji performans u prošloj godini. Cene ovog plemenitog metala su porasle više od 70 odsto u odnosu na početak godine, dosegnuvši rekordne nivoe iznad 4.500 dolara po unci, jer su investitori tražili zaštitu od geopolitičkih rizika i monetarnih politika koje su obezvređivale takozvane fiat valute.

Centralne banke su pojačale svoje kupovine zlata, dodatno podupirući cenu, dok su investitori balansirali portfolije između rizičnih i sigurnih sredstava. Zlato je u mnogim portfolijima delovalo ne samo kao čuvar vrednosti, nego i kao ključna diverzifikaciona komponenta u vreme kad su akcije, obveznice i kripto tržišta pokazivale visoku nepredvidivost.

Kriptovalute su, u prvim mesecima godine za nama, doživele pravi spektakularan rast. Bitcoin je dosegao istorijske maksimume iznad 126.000 dolara, potaknut rastućim institucionalnim interesovanjem i snažnim ulaskom investitora u digitalnu imovinu kao alternativu tradicionalnim finansijskim instrumentima.

Međutim, ta euforija se brzo pretvorila u oprez, posebno kada su trgovinski rizici i geopolitičke tenzije ponovo eskalirali. Najave novih tarifa i trgovinskih prepreka dovele su do naglog preokreta sentimenta — i bitcoin, kao i druge kriptovalute, brzo su se suočile s padom cena, ponekad preko desetina procenata u roku od nekoliko dana. Ovaj obrazac – „rekordni skok, pa oštar pad“ reflektuje tipično ponašanje tržišta u uslovima visoke neizvesnosti, gde rizična imovina prvo jača na talasu optimizma, a potom se brzo koriguje kad makro rizici postanu dominantni.

Rezultati u Srbiji – poražavajući

Tržište kapitala u Srbiji u 2025. godini može se opisati kao plitko, slabo likvidno i strukturno nedovoljno razvijeno, sa povremenim pozitivnim pomacima, ali bez sistemskog iskoraka koji bi ga približio tržištima srednje razvijenih ekonomija.

Iako makroekonomska stabilnost, relativno nizak javni dug i stabilan bankarski sektor stvaraju osnovu za razvoj finansijskog tržišta, domaće tržište kapitala i dalje ne uspeva da postane relevantan izvor finansiranja privrede, niti atraktivna destinacija za institucionalne investitore.

Prvi i ključni problem je nedostatak kvalitetne ponude hartija od vrednosti. Drugi važan faktor je struktura tražnje, odnosno slab razvoj domaćih institucionalnih investitora. Penzioni i investicioni fondovi u Srbiji su mali, konzervativno regulisani i često fokusirani na državne obveznice, dok osiguravajuća društva imaju ograničene mandate za ulaganje u akcije. Bez snažne domaće baze dugoročnog kapitala tržište ostaje zavisno od sporadičnog interesovanja stranih investitora koji ga doživljavaju kao periferno i nelikvidno, sa visokim transakcionim i reputacionim rizikom.

Treći problem leži u institucionalnom i regulatornom okviru, koji je formalno usklađen sa evropskim standardima, ali u praksi često ne pruža dovoljno podsticaja za razvoj tržišta.

„Kada je u pitanju Beogradska berza, prometi su odavno dobili groteskne razmere, a ova godina je ponovo probila dno. Istina, veliki udarac za domaće tržište nastupio je privremenom obustavom trgovanja akcijama NIS-a koja i dalje traje, ali čini se da ni prisustvo ove kompanije ne bi mnogo promenilo sliku. Promet akcija u prvih 11 meseci iznosio je oko 12 miliona evra, dakle tek nešto preko milion evra mesečno, što su poražavajući brojevi i za privrede sa višestruko nižim BDP-om“, nabraja Nenad Gujaničić.  

Kako kaže naš sagovornik, za neki veći preokret morala bi da se promeni šira slika čitavog društva u kojem je funkcionisanje institucija na minimumu.

„Državna strategija razvoja tržišta kapitala svela se na emisije korporativnih obveznica, a ove godine se na primarnom tržištu pojavila jedna emisija (Elixir), dok su ostale najave prebačene za narednu. Opet, i da su se i ove emisije desile teško da bi bilo sekundarnog trgovanja, što pokazuje primer Elixira, gde desetak kupaca obveznica ove dužničke papire i dalje drži u svom posedu“, kaže glavni broker u Momentum Securities.