U Zaječaru i okolini najveći izazov nedostatak radne snage

Vodeći po prihodima u Zaječarskom okrugu tokom 2021. godine bili su Heineken Srbija sa 12,25 milijardi dinara, Tehnomedia Centar sa 6,51 milijardom, te Falc East sa 4,25 milijardi dinara prihoda.

Direktno iza njih pozicionirane su dve kompanije koje se bave proizvodnjom elektronskih provodnika i kablova – TF Kable TFZ kao predstavnik poljske Tele-Fonike, i Tel-Kabl. Ove dve kompanije su ostvarile 3,14 i 1,36 milijardi dinara prihoda u prošloj godini, respektivno.

Od prvih pet kompanija samo Tehnomedia i Tel-Kabl su u vlasništvu domaćih privrednika.

Zaječarski okrug prostire se na četiri opštine, a brojao je oko 160.000 stanovnika prema popisu iz 2011. godine. Sa centrom u Zaječaru njegova privreda nije centralizovana oko nekoliko glavnih delatnosti, kao što je to slučaj, na primer, u Jablaničkom okrugu, već se među preduzećima sa najvećim ostvarenim prihodima mogu pronaći farmaceutske i komunalne firme, trgovci na veliko i malo, proizvođači i prerađivači hrane, ugostitelji i drugi.

Zanimljivo je da se na listi 99 preduzeća sa najvećim prihodima iz ovog okruga nalazi i dosta pravnih subjekata iz Knjaževca, a ima i firmi iz Sokobanje, tako da je i po tom pitanju u ovom regionu došlo do koliko-toliko ravnomerne raspodele.

“Nismo imali veće probleme ili kašnjenja sa nabavkom sirovina, ali rast njihovih cena, kao i ambalažnog materijala jesmo osetili. Od, recimo, polovine prošle godine pa nadalje cene su stalno rasle”, objašnjava za naš portal Žaklina Stanojev, direktorka zaječarske kompanije Emotion Home, koja se bavi proizvodnjom sanitarnih keramičkih proizvoda.

Prema njenim rečima, Emotion Home je pretežno orijentisan ka stranom, nemačkom tržištu, pa prihod ovog preduzeća direktno zavisi od tražnje tamošnjih kupaca. Oni prihvataju nešto više cene u poslednje vreme jer su svesni da sve stvari oko njih poskupljuju, ali to svakako nije situacija koja može imati pozitivan ishod ukoliko potraje.

Cenovni pritisak je na čitavom tržištu još veći u 2022. godini, ali Stanojev naglašava da je u planu ove zaječarske firme dalje povećanje proizvodnje i prodaje, ukoliko se situacija u EU dodatno ne pogorša.

No, kako bi se proizvodnja povećala, osim nabavke neophodnih sirovina, potrebno je dovesti i nove radnike, a to predstavlja posebno izazovan zadatak.   

“Fluktuacija zaposlenih je velika u celom regionu. Otvorile su se neke nove firme, pa je potražnja povećana, a broj raspoloživih radnika ostaje isti ili se smanjuje. Nama je vrlo bitno da imamo iskusne radnike u proizvodnji, koja je specifična. Obučavanje zaposlenih traje određeno vreme, zbog čega konstantno radimo na tome da ih dodatno motivišemo, a ujedno eventualno privučemo i novu radnu snagu”, priča Žaklina Stanojev.

Na njenu konstataciju nadovezuje se i Radiša Žikić iz porodičnog preduzeća za proizvodnju peciva i hleba Daratela, koji ističe za Biznis.rs da je zbog manjka radne snage od početka septembra morao da zatvori jednu prodavnicu, i sada svoje proizvode prodaje u preostale dve radnje u Zaječaru.

“Problem sa nedostatkom zaposlenih u ovom kraju postoji još od devedesetih godina, kada je 30-40 odsto radno sposobnog stanovništva otišlo da potraži zanimanje van zemlje. Jedan deo mladih zato danas prima doznake iz inostranstva i uopšte nema nameru da se zaposli, dok su drugi mahom otišli ka Boru gde su se zaposlili u pogonima Zijina”, kaže naš sagovornik.

S druge strane, Daratela godinama ostvaruje dobre rezultate, između ostalog i zbog toga što se bavi proizvodnjom hrane, takoreći “osnovne robe” za kojom uvek postoji tražnja. No, struktura prihoda se promenila tokom proteklih godinu dana.

“Promet je uvećan za oko 20 odsto, ali su zato sirovine u nabavci poskupele 30 odsto, pa je i dobit manja. Broj potrošača je isti, ali je njihova kupovna moć takođe smanjena”, napominje Žikić.

Iz njegovog iskustva, značajno su veći prometi tokom letnjeg perioda, mada je u odnosu na obim prodaje profitabilnost veća za vreme zimskih meseci.