Kod pčelara znatno jeftiniji, u prodavnicama cenu podižu PDV i marža

Kilogram meda u trgovinama i do 2.000 dinara

AgrobiznisBiznisPreduzetnikU fokusu

21.9.2022 12:16 Autor: Marija Jovanović 19

Kilogram meda u trgovinama i do 2.000 dinara Kilogram meda u trgovinama i do 2.000 dinara
Cene meda, u zavisnosti od vrste, kreću se od 1.000 dinara kod pčelara do 2.000 dinara za kilogram u trgovinama. Uprkos rastu troškova do... Kilogram meda u trgovinama i do 2.000 dinara

Cene meda, u zavisnosti od vrste, kreću se od 1.000 dinara kod pčelara do 2.000 dinara za kilogram u trgovinama. Uprkos rastu troškova do kraja godine se ne očekuje poskupljenje, a glavni problem sa kojim se proizvođači trenutno suočavaju je zastoj u plasmanu ovogodišnjeg bagremovog meda.

“Bagremov med je najskuplji – 1.200 dinara. Ostale vrste meda su uglavnom od 1.000 do 1.100 dinara, a između 900 i 1.100 dinara kreću se cene suncokretovog i lipovog meda. Pravog livadskog nemamo, a ove godine nije bilo ni šumskog meda. Te vrste moguće je naći jedino ako su u pitanju količine iz nekih prethodnih sezona”, kaže za Biznis.rs predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović.

Komentarišući cene meda koje u trgovinama u Beogradu idu i do 2.000 dinara, naš sagovornik kaže da je to opravdano jer je u cenu neophodno uključiti i PDV, trgovačku maržu… Ipak, bez obzira na talas poskupljenja i veće troškove proizvodnje, on smatra da se cene meda do kraja godine neće menjati.

“Kada dodate porez na dodatu vrednost i maržu opravdano je što kilogram meda u trgovinama košta oko 1.700-1.800, pa i do 2.000 dinara. Ne očekujem da će doći do poskupljenja. Verujem da će med kod pčelara biti do 1.200 dinara tokom većeg dela ove godine”, ocenjuje Živadinović.

Iako je ova godina bila dobra za pčelare, trenutno je veliki problem zastoj u plasmanu ovogodišnjeg bagremovog meda na tržište.

“Pakeri su očigledno glavni faktor, oni su počeli da odugovlače na početku otkupa ne bi li što više ubili cenu. Prethodne dve godine su zbog višegodišnjih ugovora koje imaju sa trgovinama realno išli u gubitak, jer su praktično morali da isporučuju med po ugovorenim cenama, a u međuvremenu je cena na tržištu nenormalno skočila. To je glavni razlog i ta situacija još uvek traje. Da li je, sa druge strane, i jedini razlog, mi to u ovom trenutku ne znamo”, podvlači predsednik SPOS-a.

Foto: Shutterstock.com

Prema njegovim rečima, neki pakeri meda zbog nestabilnosti na tržištu potpuno su prekinuli otkup, ali niko ne zna do kada će to biti.

“Ovo je neobično dug period takvog stanja. To se dešava svake godine, ali traje obično do kraja avgusta, najkasnije do početka septembra, a sada smo već ušli u drugu polovinu meseca i još uvek se ništa ne dešava po tom pitanju”, dodaje on.

Na pitanje kako se kreću cene meda u otkupu, Rodoljub Živadinović kaže da je trenutno na našem tržištu maksimalna otkupna cena bagremovog meda pet evra, a suncokretovog 2,8 evra.

“Po tim cenama pčelar može da proda med. Inače, bagremov med se kreće od 4,5 do pet evra, a suncokretov od 2,8 do 3,3 evra, kada je reč o cenama po kojima može da se proda veća količina”, ističe naš sagovornik.

Med iz Srbije, kako kaže, najviše ide u Evropu, pre svega u Italiju. Izvozi se i u Nemačku, zemlje CEFTE, određene količine idu u Austriju, a u poslednje vreme je i Norveška među prve tri zemlje.

Prema podacima Grupacije za pčelarstvo i proizvodnju meda Privredne komore Srbije, uvoz meda za razliku od prethodnih godina intenzivno raste. U prva tri meseca 2022. godine uvezeno je 222 tone, što je 28 odsto više nego u istom periodu prethodne godine. Najviše meda se uvozilo iz Moldavije, Ruske Federacije i sa Novog Zelanda.

U prvom kvartalu 2022. godine izvezli smo ukupno 554 tone meda u vrednosti od 3.497.400 evra, tako da je izvoz za 31 odsto manji u odnosu na isti period prethodne godine. Med se, kako pokazuju podaci PKS-a, u prva tri meseca ove godine najviše izvozio u Italiju, Norvešku i Crnu Goru.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je u 2021. godini Srbija raspolagala sa 976.000 košnica. Prošle godine proizvodnja meda iznosila je 7.438 tona i bila je za 35 odsto manja nego 2020. Ukupan izvoz meda u 2021. godini iznosio je 2.175 tona u vrednosti od 13,1 miliona evra i bio je na istom nivou kao 2020.

  • goca87

    21.9.2022 #1 Author

    Nekima možda skupo, ja bih uvek izdvojila za dobar, pravi med

    Odgovori

  • Tina

    21.9.2022 #2 Author

    Med je uvek I bio skup

    Odgovori

    • N.N.

      22.9.2022 #3 Author

      Jeste, ali sad su bas preterali.

      Odgovori

  • Anna

    21.9.2022 #4 Author

    Pored svih poskupljenja bilo je za očekivati da ćei med poskupeti.

    Odgovori

  • kaćica

    21.9.2022 #5 Author

    Treba da bude skup.

    Odgovori

  • GOCA BG

    21.9.2022 #6 Author

    Med je uvek imao dobru cenu,ali od prosle godine je previse podkupeo,i pitanje je da li je pravi med…

    Odgovori

    • VILENJAK

      25.9.2022 #7 Author

      Tačno, mnogi koriste poskupljenja za loš kvalitet.

      Odgovori

  • BRANA19

    22.9.2022 #8 Author

    Ako je domaci , i treba.

    Odgovori

  • TATJANA

    22.9.2022 #10 Author

    Sto je mnogo, mnogo je

    Odgovori

  • BOJANA

    22.9.2022 #11 Author

    Za većinu proizvoda su cene nenormalne, što bi se med razlikovao?!

    Odgovori

  • Pčelar

    23.9.2022 #12 Author

    Kupujte od pčelara

    Odgovori

  • Maša

    25.9.2022 #14 Author

    Med kao suvo zlato…

    Odgovori

  • Ceca

    25.9.2022 #15 Author

    Ne svidja mi se

    Odgovori

  • GAGA

    25.9.2022 #16 Author

    Preterano visoka cena

    Odgovori

  • VILENJAK

    25.9.2022 #17 Author

    Za kvalitetan med treba izdvojiti novac.

    Odgovori

  • Moon

    25.9.2022 #18 Author

    Sto je mnogo, mnogo je

    Odgovori

  • SRDJAN

    27.9.2022 #19 Author

    Nije lako ni naći pravi med.

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.