Ugradnja solarnih panela od 1.000 evra po kilovatu: Više od 3.000 prozjumera, među njima i manastiri

Broj kupaca-proizvođača električne energije, takozvanih prozjumera, u Srbiji raste iz godine u godinu. Prema podacima Elektrodistribucije Srbije, trenutno ih je registrovano 3.028, a najveći broj čine domaćinstva koja na taj način smanjuju račune za utrošenu energiju.

Energetska kriza izazvana ratom u Ukrajini donela je rast cena gasa, nafte i struje, a strah od nestašica energenata mnoge je naveo da razmisle o alternativnim izvorima energije, mahom solarnoj.

Cena ugradnje solarnih panela u Srbiji varira u zavisnosti od više faktora, uključujući veličinu sistema i tip krova, ali se u proseku kreće 1.000 i 1.200 evra po kilovatu instalisane snage, što znači da je za solarni sistem od šest kilovata potrebno izdvojiti najmanje 6.000 evra.

Interesovanje za solarne panele u poslednjih nekoliko godina je veliko, kaže za Biznis.rs Vujica Samailović iz kompanije Noleko koja se već više od deceniju bavi ugradnjom solarnih panela, izgradnjom solarnih elektrana i proizvodnjom električne energije iz obnovljivih izvora.

“U toku je tranzicija na zelene obnovljive izvore i velika je potražnja i u Srbiji i u regionu za zelenom energijom. Naša kompanija se bavi konstrukcijom i ugradnjom, a sami paneli se uglavnom uvoze. Inače, dve su vrste ulaganja kada su solarni paneli u pitanju – ugradnja panela u zemlju i u krov. Najčešći klijenti su nam kompanije koje panele ugrađuju u svoje krovove kako bi napravile uštedu, ali sve više je i privatnih lica koja sada uz subvenciju države ulažu u zelenu energiju i na svoje kuće i vikendice ugrađuju solarne panele”, kaže Samailović.

On smatra da interesovanje trenutno jeste veliko, ali da neće trajati unedogled.

„Mišljenja sam da će ekspanzija tržišta biti do 2030. godine, a da će nakon toga kapaciteti opasti, a potrošači će se okrenuti nekim drugim obnovljivim izvorima”, smatra naš sagovornik.

Prilikom instalacije solarnih panela važno je znati da nije toliko bitna kvadratura grejne prostorije, već koliko je potrošača u njoj. Takođe, tehnologija je omogućila da ukoliko u kući imate više spratova ne morate da koristite solarnu energiju na svakom, već možete kombinovati prema nahođenju. Za razliku od “tradicionalog” paljenja velikih potrošača (mašina za veš, sušara, bojlera) noću, u slučaju solarne energije pravilo je – što više potrošača oko podneva.

Postoje dve vrste solarnih sistema: mrežni i baterijski. Ukoliko kupac ima struju na objektu i želi da smanji svoje mesečne račune za električnu energiju koristi se mrežni sistem – sve što se proizvede sa solarnih panela šalje direktno u potrošnju. Baterijski solarni sistemi poseduju baterije, daju nezavisnost od postojeće mreže, te se uglavnom koriste na objektima koji nisu u mogućnosti da dobiju struju.

Prema ranijim upozorenjima i podacima UNDP-a, dve su prepreke koje su u ranijim periodima sprečavale ekspanziju korišćenja solarne energije.

“Kao prvo, rani tipovi fotonaponskih jedinica bili su osetljivi na lokalne klimatske faktore, na primer, ekstremno visoke temperature, nivo vlage i pesak, što je sve moglo da umanji količinu energije koju su proizvodile. Skorašnji tehnički napredak u proizvodnji otpornijih solarnih panela znači da fotonaponske jedinice mogu ostati efikasne čak i u teškim uslovima. Kao drugo, tokom rane faze razvoja korišćenja solarne energije, troškovi proizvodnje električne energije iz solarnih panela bili su znatno viši u odnosu na druge izvore energije. Tehnička poboljšanja, ostvarena tokom protekle decenije, u znatnoj meri su smanjila te troškove, do te mere da je masovna proizvodnja fotonaponskih solarnih postrojenja za proizvodnju električne energije postala ekonomski održiva i da se široko primenjuje”, istaknuto je u publikaciji ove organizacije o obnovljivim izvorima energije.

Srbija, kao zemlja koja stremi članstvu u Evropskoj uniji, ima obavezu da viziju razvoja energetike uskladi sa članicama bloka, što znači da teži da do 2050. dekarbonizuje energetski sektor obustavom upotrebe uglja, rekla je ranije ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović.