Upis u katastar ubuduće samo elektronski, cena 24.750 dinara

Nakon promena Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture, građani će upis ili promene u katastru moći da izvrše isključivo digitalnim putem. Novina je i da to neće moći da urade neposredno, već preko profesionalnih korisnika – advokata i geodetskih organizacija.

Prema rečima advokata agencije City Expert Aleksandre Andrejić, svi zahtevi koji su do sada dostavljani na šalterima katastarskih službi podnosiće se isključivo preko profesionalnih korisnika.

“Ne verujem da će iko od advokata to raditi besplatno, a po tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata naknada za postupak upisa u katastar nepokretnosti iznosi 24.750 dinara. Međutim, advokati mogu sa klijentom ugovoriti i veću ili manju naknadu, u zavisnosti od složenosti predmeta”, objašnjava Andrejić.

Iz Republičkog geodetskog zavoda navode da novi način upisa sprečava falsifikovanje starih dokumenata jer se sada isti prenose u digitalni format, a njihovu ispravnost i validnost proveravaju profesionalni korisnici.

Digitalni upis u katastar je jedini način da se onemogući manipulacija i intervencija na dokumentima i da se završi sa beskrajnim putevima papira koji dolaze i izlaze iz RGZ-a.

Pravnici kancelarije Stojković Advokati kažu da reforma katastra u Srbiji predstavlja ključni korak ka modernizaciji i efikasnosti administrativnih procesa.

“Izmene u zakonu o upisu u katastar nepokretnosti i vodova donose nadu da će se postići veća transparentnost, brzina i smanjenje birokratskih prepreka koje trenutno opterećuju kako građane tako i državne organe. Poslednjih godina uvid u katastarske postupke u Srbiji otkrio je različite nedostatke koji su zahtevali pažljive reforme. Identifikovani su problemi kao što su upisi po službenoj dužnosti, koji su bili vremenski ograničeni i zahtevali detaljno utvrđivanje činjenica. Reforma predlaže promene koje će omogućiti upis bez prethodnih rešenja i kompleksnih provera”, navode advokati.

Česti problemi u praksi na koje ukazuju advokati su zaostaci u rešavanju predmeta.

“Nedostatak stručnjaka i veliki priliv zahteva doveo je do kašnjenja i nemogućnosti završetka postupaka u predviđenim rokovima”, isitču naši sagovornici.

Kada je reč o prekršajnim i parničnim postupcima, prema rečima advokata, zbog zaostataka mnogi zaposleni suočavaju se s prekršajnim postupcima i novčanim kaznama.

“Pored toga, tu su i parnični postupci protiv države zbog kašnjenja u donošenju odluka. Reforma predlaže meru da se ubrza odlučivanje i smanje ovi pravni problemi”, objašnjavaju iz kancelarije Stojković Advokati.

Kao primere dobre prakse izdvojili su sisteme infrastrukturnog katastra Severne Makedonije, Holandije i Litvanije.

Severna Makedonija je 2013. godine uvela novine u upravljanju infrastrukturom usvajanjem Zakona o katastru nekretnina. Ovaj potez omogućio je stvaranje infrastrukturnog katastra kao integralnog dela katastra nepokretnosti, gde se evidentiraju svi infrastrukturni objekti, bilo da su nadzemni ili podzemni.

“Izuzetno bitno za ovaj proces bila je podrška Svetske banke koja je pomogla u razvoju softvera za digitalni upis infrastrukture. Transparentnost ovog sistema je posebno vredna, jer su podaci o infrastrukturnim objektima javno dostupni, a građani mogu lako dobiti pristup vlasničkim listovima i planovima, što doprinosi jasnoći i smanjenju mogućnosti za zloupotrebe”, kažu naši sagovornici.

S druge strane, Holandija ima razdvajanje zakonskih regulativa kada su u pitanju infrastrukturni objekti. Jedan zakon se bavi zaštitom prava svojine, dok drugi omogućava razmenu podataka kako bi se sprečilo oštećenje infrastrukture tokom radova.

“Holandski model stavlja naglasak na sigurnost i zaštitu infrastrukturne mreže, sa sistemom koji je zakonski obavezan da pruži informacije, mada uz naplatu. Ovaj pristup može biti primer kako se pravna zaštita i dostupnost informacija mogu balansirati, osiguravajući istovremeno transparentnost i održivost sistema”, ističu iz kancelarije Stojković Advokati.

Oni dodaju da Litvanija, pak, primenjuje nacionalne zakone koji se odnose na registraciju vlasništva nad infrastrukturnim objektima, smatrajući ih delom nekretnosti.

Ovde se posebna pažnja posvećuje identifikaciji i obezbeđivanju prava na imovinu. Sveobuhvatni centralni registar je zadužen za ovaj posao, sa jasno definisanim procesom za vlasnike infrastrukture koji su obavezni da registruju svoje mreže. Ovaj sistem predstavlja primer kako efikasno centralizovanje podataka može unaprediti zaštitu i pristup informacijama.

“Iako svaka od navedenih država ima svoj pristup, zajednički cilj im je unapređenje upravljanja infrastrukturom, sigurnost i transparentnost. Severna Makedonija je napravila značajan korak ka digitalizaciji, Holandija je usmerena na zaštitu i informisanje, dok Litvanija ide putem centralizovane registracije. Svaki od ovih modela pruža uvide u to kako različiti pristupi mogu doneti benefite i predstaviti se kao potencijalni uzor za druga područja u razvoju sopstvenih katastarskih sistema”, zaključuju pravnici advokatske kancelarije Stojković Advokati.