Uprkos padu cene đubriva, poljoprivrednici kupuju minimalne količine

Cene đubriva od prošle nedelje niže su i na tržištu Srbije. Pojeftinila je većina hemikalija potrebna za prihranu useva, a samo ruska urea je krajem januara bila za gotovo 12 odsto jeftinija u odnosu na decembar prošle godine, objavila je nedavno Produktna berza u Novom Sadu.

Prateći forume poljoprivrednika, koji su trenutno u fazi nabavke đubriva, naročito za važnu prihranu pšenice u februaru, saznajemo da mnogi od njih ipak neće kupiti pa tako ni baciti na njive veće količine. A manje đubriva znači i manje prinosa.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz novembra 2022. mineralna đubriva u Srbiji su za godinu dana poskupela čak 126 odsto. Zbog toga računica poljoprivrednika pokazuje da je đubrivo i dalje skupo u odnosu na ranije sezone i da bi sa trenutnom otkupnom cenom žitarica (koje su u padu) bilo prihvatljivo da ono košta upola manje, piše Politika.

“Vrlo je logično da se upotreba đubriva smanjuje u poslednje vreme. U razgovoru s pojedinim poljoprivrednicima možemo da čujemo da ne mogu da upotrebe onoliko đubriva koliko je potrebno. Mi ih uvek savetujemo da neki minimum mora da se koristi u zavisnosti od planirane količine prinosa. Ali neki nisu u mogućnosti, pa umanjuju za određeni procenat”, objašnjava Biljana Sikirić, iz Instituta za zemljište u Beogradu. Prema njenim rečima, za pšenicu, je prihrana azotom neophodna i to bar u dva do tri navrata krajem zime, početkom proleća.

Slična situacija je i u svetu i u Evropi. List Bloomberg je nedavno objavio da bi pad troškova mogao da ohrabri poljoprivrednike da ponovo počnu da primenjuju više đubriva, podstičući proizvodnju, što bi istovremeno uticalo da se smanje troškovi hrane za potrošače koji su takođe pogođeni istorijskom inflacijom.

Međutim, kako se navodi, đubrivo se globalno i dalje slabije prodaje jer poljoprivrednici izbegavaju da se izlažu visokim troškovima dok su cene njihovih proizvoda neizvesne. Zbog niže cene prirodnog gasa, koji je glavna sirovina za proizvodnju azotnih đubriva očekuje se njihov dalji pad u prvoj polovini godine.

Uprkos padu prodaje i izvoznih sankcija, u prvih deset meseci 2022, isporuke đubriva donele su ruskom budžetu 16,7 milijardi dolara (70 odsto više nego u istom periodu prošle godine, uz pad prodaje za 10 odsto), objavio je sredinom ovog meseca Financial Times, čiji analitičari ovu situaciju pripisuju rastu cena đubriva zbog sukoba u Ukrajini.