Uspeli smo da vratimo evropskog jelena i divokozu na Kopaonik

Nacionalni park Kopaonik osnovan je i proglašen 1981. godine. Po donošenju Zakona o nacionalnim parkovima od strane Skupštine Republike Srbije od 26. maja 1993. godine osniva se Javno preduzeće Nacionalni park Kopaonik koje i sada upravlja njim, a zapošljava 52 osobe.

Izvršni direktor za pravna i ekonomska pitanja Predrag Šumarac kaže da je zadovoljan poslovanjem ovog preduzeća, te da je ono korektno i da je „godina završena po planu“.

„Ono što smo imali po planu zacrtano, to smo i ostvarili, i malo više. Držimo se smernica u planovima i funkcionišemo sasvim korektno. Redovno izmirujemo obaveze, nemamo nekih većih dugovanja i sve to generalno funkcioniše dobro“, ističe Šumarac.

On ističe da je osnovna delatnost preduzeća „zaštita i očuvanje prirode, očuvanje biodiverziteta“.

Da bi finansirali aktivnosti na zaštiti prirode, Šumarac ističe da se preduzeće bavi i aktivnostima koje se podvode pod „korišćenje resursa“.

„Prevashodno su to aktivnosti šumarstva i odatle nam dolazi jedan deo prihoda, drugi deo prihoda dolazi iz naknade za korišcenje, to su „direktne i indirektne“ turističke takse i one su nam dominantan izvor prihoda“, kaže naš sagovornik.

Godine iza nas, obeležene pandemijom korona virusa, mnogi su iskoristili da se iz gradova sklone u prirodu, a to je doprinelo i naglom skoku posetilaca.

„U gradovima smo tokom korone imali jedno „opsadno stanje“, dok je kod nas bila „živa sloboda“, ljudi su dolazili, kretali se i imali smo malo bolji prihod“, ističe Šumarac.

Govoreći o projektima koji su obeležili prethodne i preliće se u naredne godine, naš sagovornik ima samo reči hvale. Uspeli su kao preduzeće nešto što je od velikog značaja i za Nacionalni park i za celu zemlju – vratili su na ovaj prostor evropskog jelena i divokozu.

„Godine 2017. kolege su započele projekat realizacije reintrodukcije evropskog jelena na prostoru Nacionalnog parka Kopaonik. Napravljeno je jedno veliko uzgajalište, preko 200 hektara je zagrađeno i započeli smo sa oko 20 jedinki. Danas smo na oko 100 jediniki primerka evropskog jelena, i naredne godine bi trebalo lagano da ih puštamo u prirodu. Tako da je i sledeća godina za nas bitna jer ćemo deo te divljači lagano vratiti u prirodu, gde joj je i mesto“, zaključuje Šumarac.

On dodaje da su i posle višedecenijskog truda uspeli da pre dve godine započnu realizaciju vraćanja divokoza i da su to delimično uspeli – nekoliko primeraka divokoze se nalazi u Nacionalnom parku.

„U 2024. godini planiramo da unapredimo sistem elektronske naplate za motorna vozila koji nam obezbeđuje prihode za gro nekih drugih aktivnosti“, napominje naš sagovornik.

Upitan da li su ljudi generalno svesni značaja koji sve navedeno ima za našu zemlju, našu prirodu, Šumarac kaže – ne.

„Jako je mali broj ljudi koji i razume i šta mi radimo i kako radimo i zbog čega radimo i uvek nam se nekako misli da smo mi odgovorni za sve i svašta ovde u Nacionalnom parku. Recimo, mi ne utičemo na kanalizaciju, na komunalnu infrastrukturu, ne bavimo se komunalnom higijenom, jako slab formalan uticaj imamo na procese izgradnje u Nacionalnom parku. Tako da sve ono što ljude tišti, a to je sve veća urbanizacija, nedostatak komunalne infrastrukture i čistoće, to su stvari na koje mi ne možemo da utičemo i zavise od lokalne samouprave, kao i Ministarstva građevine“, kaže on.

Govoreći o budućnosti, naš sagovornik kaže da planova ima i da se na nekima već radi.

„Što se tiče reintrodukcije nekih životinjskih vrsta na prostoru Nacionalnog parka Kopaonik, ostalo nam je još da vratimo tetreba, da realizujemo i taj projekat. Planovi su da kompletiramo i sistem naplate ulaska i da krenemo sa izgradnjom Info centra gde ćemo sve ove stvari koje smo pričali i blijni i životinjski svet moći lakše da prikazemo ljudima koji ovde dođu“, kaže Šumarac.

Upitan kako uspešno voditi jedno javno preduzeće naš sagovornik kaže da je „nebitno da li je državna ili privatna firma, važno je da se domaćinski posluje i onda nema problema“.

Pogledajte na kojoj poziciji se nalazi JP Nacionalni park Kopaonik na našoj listi najuspešnijih preduzeća u Srbiji u 2022. godini u delatnosti botaničkih i zooloških vrtova i zaštite prirodnih vrednosti, na osnovu podataka i proračuna koje nam je dostavila bonitetna kuća CompanyWall: