Uvođenje evra u Hrvatskoj olakšaće poslovanje i srpskih privrednika

Službena valuta u Hrvatskoj od 1. januara 2023. godine biće evro. Savet Evropske unije doneo je 12. jula odluku o prihvatanju evra od početka sledeće godine, čime je Hrvatska postala dvadeseta članica područja evropske valute.

Počev od 5. septembra ove, pa do kraja 2023. godine cene će biti dvostruko izražene – i u evrima i u kunama. Na ovaj način, dok traje period prilagođavanja, prodavnice i svi poslovni subjekti dužni su da na jasan i uočljiv način iskazuju cene u obe valute, uz isticanje fiksnog kursa.

Na pitanje kako će se uvođenje evra u Hrvatskoj odraziti na srpsko tržište, i koliko će uticati na poslovanje naših privrednika koji su usko vezani za susednu zemlju, profesor Ekonomskog fakulteta i bivši guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić kaže da će ulazak Hrvatske u evrozonu donekle olakšati trgovinu na jugoistoku Evrope i dodatno pojednostaviti valutnu strukturu međusobnih transakcija balkanskih zemalja.

“Slovenija je već duže vreme članica evrozone, Crna Gora i teritorija Kosova koriste evro na osnovu svoje jednostrane odluke, Bosna i Hercegovina i Bugarska primenjuju valutni odbor sa čvrsto fiksiranim kursom u odnosu na evro, s tim da Bugarska planira da i sama uđe u evrozonu narednih godina, a Srbija i Severna Makednonija praktično imaju fiksiran kurs prema evru. Ulaskom Hrvatske u zonu evra pojednostavljuje se valutna struktura na Balkanu i tehnički se pojednostavljuju plaćanja i dodatno smanjuje valutni rizik u međusobnim privrednim odnosima. Otuda, iz ugla gledanja potrebnog rasta međusobne trgovine u regionu, svaki razvoj događaja koji smanjuje valutni rizik i pojednostavljuje međusobna plaćanja je dobrodošao. Ulazak Hrvatske u evrozonu je upravo takav korak napred”, ocenjuje Šoškić u razgovoru za Biznis.rs.

Hrvatska narodna banka utvrdila je fiksni kurs zamene kune u evro: 1 evro = 7,53450 kuna. Zamena gotovine biće moguća u bankama, poslovnicama Finansijske agencije i Hrvatske pošte tokom godinu dana od datuma uvođenja evra, odnosno do kraja 2023. godine, a po isteku tog roka novčanice kune moći će da se zamene u Hrvatskoj narodnoj banci.

“Hrvatska je već duže vreme u režimu fiksnog kursa njihove domaće valute prema evru u okviru ERM II programa koji je predvorje evrozone. I pre toga je Hrvatska imala praktično fiksiran kurs prema evru već više od dve decenije. Otuda ulazak Hrvatske u evrozonu ne bi trebalo da izazove bitnije promene niti u nivou inflacije, niti u obimu trgovine, pa ni u obimu investicija koje dolaze iz EU u Hrvatsku. Ulazak u evrozonu je prirodna sledeća stepenica evrointegracija i to je do sada učinilo 19 zemalja članica EU. S obzirom na to da je Hrvatska bila u režimu fiksnog kursa prema evru, formalni ulazak zemlje u evrozonu ne bi trebalo da kreira bilo kakve dodatne inflatorne pritiske”, ocenjuje Dejan Šoškić.

S druge strane, naš sagovornik objašnjava da će sva međunarodna plaćanja prema drugim članicama evrozone biti pojednostavljena, i faktički će nestati bilo kakav valutni rizik između kune i evra, dok će građani tehnički jednostavnije vršiti plaćanja prema zemljama evrozone. I turisti koji dolaze iz tih zemalja imaće obavezu manje u smislu odsustva potrebe konverzije evra u kunu, što bi trebalo da učini dolazak turista u Hrvatsku lakšim.

Na pitanje koliko je sam proces prelaska sa kune na evro zahtevan i šta pokazuju primeri drugih zemalja, profesor Ekonomskog fakulteta navodi da je to jedan relativno jednostavan tehnički posao, koji umnogome podseća na denominacije dinara koje smo imali u Jugoslaviji više puta, kada su se menjali „stari dinari“ za „nove dinare“.

“I ovde se uvodi nova valuta koja menja staru valutu. Tehnika te zamene ne bi trebalo da izaziva bilo kakve probleme. Ono što je zahtevno, međutim, je ispuniti takozvane kriterijume konvergencije, to jest makroekonomske uslove za ulazak u evrozonu koji uključuju potreban nivo inflacije, stabilnost deviznog kursa, odgovorne javne finansije i nivo dugoročnih kamatnih stopa na javni dug”, naglašava Šoškić.

Hrvatska je, kako kaže, ispunila ove kriterijume, ali tu nije kraj izazovima ulaska u evrozonu. U narednom periodu, Hrvatska mora da bude svesna da ulazak u evrozonu podrazumeva i potrebu održavanja i rasta konkurentnosti njihove nacionalne privrede adekvatnim ekonomskim politikama.

“To najpre znači da plate ne smeju rasti brže od produktivnosti, jer ako se to desi, korektiv kroz gubitak vrednosti domaće valute više neće biti ni teorijski moguć. Posledice neadekvatne ekonomske politike unutar evrozone mogu u krajnjoj instanci voditi u takozvani grčki scenario”, podvlači Šoškić.

Komentarišući dualno isticanje cena i da li na taj način može doći do neosnovanog poskupljenja dok traje period prilagođavanja, naš sagovornik smatra da je u pitanju samo tehničko rešenje olakšavanja prelaska na novu valutu.

“Mislim da bi Hrvatska u režimu fiksnog kursa kakav je do sada imala, trpela gotovo identične inflatorne pritiske kakve će trpiti i ulaskom u zonu evra”, dodaje profesor Šoškić.

Na cene u Hrvatskoj u tranzitnom periodu, prema njegovom mišljenju, uticaće jačanje dolara prema evru, ali kao i u svim drugim zemljama koje imaju fiksni kurs nacionalne valute prema evru.

“Jačanje dolara će uticati na rast svih cena roba i usluga u evrima, koje se inače iskazuju u dolarima na međunarodnom tržištu. To nije mali broj artikala s obzirom da se veliki broj berzanskih roba na međunarodnom tržištu kotira u dolarima. Takav negativni inflatorni pritisak koji se stvara jačanjem dolara u odnosu na evro trpe sve zemlje koje koriste evro, ali i sve zemlje koje imaju fiksni ili de facto fiksni kurs njihove nacionalne valute prema evru. Takav inflatorni pritisak trpi i Srbija”, zaključuje Dejan Šoškić.