Uzgajanje industrijske konoplje postaje sve unosniji biznis

Uzgajanje industrijske konoplje u poslednjih nekoliko godina postaje sve popularniji biznis u celom svetu, a samo u Evropi se od ove delatnosti godišnje prihoduje oko 56 milijardi evra.

Mirjana Kordić iz Udruženja konoplja kaže u razgovoru za Biznis.rs da je ova biljka, površine pod kojima se nalazi i njena cena doživela ekspanziju počev od 2016. godine. To se dogodilo zahvaljujući upotrebnoj vrednosti industrijske konoplje, odnosno činjenici da može da se koristi od korena do listova i cvetova. Takođe, dodaje naša sagovornica, u Srbiji se odgaja u potpuno prirodnim uslovima, a sadrži više od 20 aminokiselina, od kojih je devet esencijalnih.

Međutim, postoji izvesna prepreka, budući da je industrijska konoplja zabranjena u prehrambenoj industriji zbog stroge zakonske regulative.

Mirjana Kordić navodi da njeno udruženje služi kao krovna organizacija koja okuplja sve poljoprivrednike koji se bave uzgojem ove biljke i ima pre svega savetodavnu funkciju. Istovremeno, ono i otkupljuje konoplju i prerađuje je za veliki broj sopstvenih proizvoda.

„U Srbiji trenutno ima više od 100 proizvođača konoplje. Kada smo krenuli sa radom bilo je svega 20 hektara useva, a ta površina sada prelazi nekoliko stotina hiljada hektara, što dovoljno govori o rastu proizvodnje ove kulture“, navodi Kordić.

Kako kaže naša sagovornica, uzgajanje industrijske konoplje ne iziskuje preveliko ulaganje, ali na troškove svakako utiče to da li je poljoprivrednik vlasnik zemljišta ili ga iznajmljuje. Pošto se površine mere u hektarima, to znači da cena rente može da bude prilično visoka. Međutim, biljka kao takva nije previše zahtevna.

Problem je što zakonska regulativa nije dovoljno uređena kako bi u potpunosti bio iskorišćen potencijal ove biljke, i to zbog sastojka THC koji se, za razliku od marihuane koja predstavlja njenu „sestrinsku biljku“, nalazi u veoma malim količinama, te se stalo na tome da je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donelo odluku kojom je dozvoljeno sejanje, ali ne i korišćenje konoplje u ljudskoj ishrani.

Da bi se ovakvo stanje promenilo, osim brojnih udruženja inicijativu za promenu zakona koja bi omogućila upotrebu industrijske konoplje u ljudskoj ishrani podnela je i Privredna komora Srbije (PKS).

„To je grana industrije koja je jako dobro razvijena u mnogim zemljama, pa čak i u mnogim zemljama Evropske unije. Mi smo imali i u Privrednoj komori nekoliko različitih sastanaka i upita i od stranih investitora koji su bili zainteresovani da pokrenu proizvodnju konoplje, ali isto tako i preradu, s obzirom na to da su ovo proizvodi koji se jako dobro prodaju na svetskom tržištu i imaju dobru cenu“, rekao je Aleksandar Bogunović iz PKS.

Upravo ovakav sled okolnosti je i doveo do toga da se proizvođači udruže oko inicijative da se zakonodavni okvir uskladi sa razvijenim zemljama, kako bi se iskoristio pun potencijal industrijske konoplje.

Inače, konoplja nije „nova“ biljka i na ovim prostorima ima prilično dugu istoriju. Još u vreme Habsburške monarhije je hiljade hektara bilo posejano njome, a bivša Socijalistička federativna republika Jugoslavija (SFRJ) je sve do sredine 60-ih godina prošlog veka bila među vodećima po proizvodnji u Evropi i svetu. Za razliku od tog vremena, Srbija je pri samom dnu evropske liste po obimu uzgoja konoplje, iako se iz godine u godinu beleži rast.