Većina Rusa koji su se doselili u Srbiju veruje građanima i vlastima

Oko 53 odsto ruskih državljana koji su emigrirali u Srbiju nakon početka rata u Ukrajini u februaru 2022. godine veruje građanima i vlastima zemlje domaćina. Dve trećine Rusa koji su napustili svoju zemlju prestali su da rade za domaće kompanije, pokazali su rezultati istraživačkog projekta OutRush, u okviru kojeg je anketirano više od 10.000 ruskih emigranata u više od 100 zemalja.

Bez obzira na to što su napustili zemlju, oko 90 odsto emigranata nije izgubilo vezu sa domovinom, prenosi Komersant. Istraživački projekat OutRush okupio je međunarodni tim akademskih i analitičkih institucija, a istraživanja su sprovedena u tri faze, od proleća 2022. do leta 2023. godine. Metodologija istraživanja obuhvata dubinske intervjue, redovne ankete istih ispitanika, kao i ankete novih učesnika, prenosi Komersant.

Autori studije, koju su pokrenuli sociolozi Evrospkog univerzitetskog instituta u Firenci, ne garantuju da uzorak predstavlja sve emigrante koji su napustili Rusiju posle 24. februara 2022. godine, pripisujući to nedostatku pouzdanih statističkih informacija. Ipak, prema njihovim rečima, rezultati projekta su u skladu sa drugim studijama o ruskim emigrantima.

Istraživači su primetili promenu u stepenu poverenja emigranata u građane i vlasti zemlje domaćina. Poverenje u građane dostiglo je 86 odsto u odnosu na proleće i jesen 2022. godine kada je bilo 81 odsto. Kada je reč o poverenju u vlasti zemlje domaćina, nivo je opao u istom periodu sa 66 na 53 procenta. Najveći procenat ljudi koji veruju vladi zabeležen je u Nemačkoj (85 odsto) i Jermeniji (68 odsto). U Srbiji je procenat ispitanika koji veruje vlastima 53 odsto, u Izraelu 46 odsto, u Gruziji 27 odsto, a u Turskoj 20 procenata.

Oko 53 odsto izjasnilo se da sebe smatra delom zajednice svojih sunarodnika u inostranstvu, a 18 odsto delom zemlje domaćina. Njih 14 odsto se izjasnilo da se osećaju delom Rusije, dok je 15 odsto navelo da se osećaju izolovano. Oko polovine ispitanika angažovalo se u učenju lokalnog jezika, odnosno u procesu koji je nazvan „rekonstrukcija identiteta“. Više od 90 odsto ruskih emigranata nastavilo je da prati rusku politiku i vesti iz zemlje.