Veliki deficit zanatlija omogućava profit malobrojnima koji nisu otišli u inostranstvo

Činjenica da je Srbija jedina zemlja u okruženju koja nema usvojen zakon koji detaljno reguliše oblast zanatstva verovatno nije poznata velikom broju ljudi.

Ipak, važnost zanata prepoznata je u 14. po redu Sivoj knjizi Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), u kojoj se navodi da oblast zanatstva nije zakonski uređena, što uzrokuje brojne probleme u poslovanju preduzetnika koji tradicionalno spadaju u red „zanatalija“. Istovremeno, to onemogućuje državu u jasnom definisanju javnih politika koje bi bile usmerene na podršku ovom značajnom i vrlo ranjivom sektoru privrede.

Takođe, u analizi se napominje da zanatlija ne mora istovremeno biti i preduzetnik registrovan u Agenciji za privredne registre (APR), već da može delovati i kao lice u radnom odnosu ili lice angažovano ugovorom o delu, a svoje priozvode može prodavati na pijaci. Zbog toga se u analizi dodaje da je uređen pravni okvir za poslovanje preduzetnika nedovoljan da bi uredio pravni tretman zanatlije kao lica sa praktičnim znanjima, koja se stiču kroz specifično obrazovnaje, ali pre svega praksom na specifičnim poslovima.

„Evidentne su posledice višedecenijskog nedostatka pravnog okvira i efikasnih javnih politika u sektoru zanatstva i one se ogledaju u nedostatku odgovarajućih profila zanatskih zanimanja na tržištu rada. Usled intenzivne gradnje uočljiviji je nedostatak zanatlija u oblasti građevinarstva, ali ništa bolja situacija nije ni u prehrambenom, tekstilnom i drugim sektorima, što se negativno odražava na investicije“, naglašava se u analizi.

Nedostatkom regulatornog okvira za poslovanje naročito su pogođeni tradicionalni i umetnički zanati, koje su potpuno potisnuli proizvodi iz masovne proizvodnje i uvoza, što negativno utiče na očuvanje tradicije i naseljenost ruralnih područja, a to se negativno odražava i na turističke potencijale Srbije.

I stav predsednika Unije pekara Srbije Zorana Pralice govori u prilog tezi da je zanatstvo zanemarivano u proteklom periodu. On je na pitanje u kakvom su stanju zanati rekao da zavisi šta danas podrazumevamo pod tim. U razgovoru za Biznis.rs Pralica je naveo da imamo i stare i nove zanate, kao i jako stare koji su na pragu izumiranja.

„Tehnološki razvoj stvara drugačiju vrstu navika u potrošnji, što podrazumeva i prilagođavanje zanata, kao i njihovo nestajanje. Na neki način te stare zanate možemo da imamo više kao neku razglednicu ili kulturno nasleđe, nego što su zaista potrebni“, kaže Pralica.

On kaže da postoji problem jer je, sudeći po oblastima koje se ubrajaju u zanatstvo, slika veoma heterogena. Tu se podrazumevaju i građevinski radnici i vodovodžije i obućari… Još veći problem je što, kako je dodao, Srbija 90 odsto obuće uvozi iz Kine, a kupujemo i jeftine aparate – poput veš mašine čiji vek traje koliko i garancija, te korisnici tih proizvoda nemaju potrebu da ih popravljaju, već kupuju nove.

„S druge strane, umnožavanje i tehnološko pojeftinjenje dovelo je do toga da pojedini zanati ne mogu da održavaju te uređaje koji su lako zamenjivi“, naglašava Zoran Pralica.

Čitav taj tehnološki napredak je, prema rečima našeg sagovornika, dobar za društvo, ali ne i za zanatlije jer se umesto njih pojavljuju neka nova zanimanja. U prvom redu tu misli na programere i sve one koji obavljaju savremene poslove.

Upravo zbog prevelike diferencijacije, Pralica kaže da bi bilo prirodnije da, poput Hrvatske, umesto termina „zanatlija“ koristimo termin preduzetništvo i to bi, smatra on, značilo izlazak iz stare prakse kada su postojali zanati i industrija. Preduzetništvo bi obuhvatilo najširi spektar.

Još jedna od dodirnih tačaka između našeg sagovornika i preporuka iz Sive knjige NALED-a jeste uviđanje potrebe za osnivanje Zanatske komore.

„Mi smo hteli da osnujemo Zanatsku komoru kako bismo se borili za prava naših članova i unapređenje njihovog položaja, kako bismo mogli da delujemo kroz krovne zakone, da brže uočimo probleme i budemo konkretniji sa državom u rešavanju tih problema“, naglašava Pralica.

Kada je reč o NALED-u, u analizi se predlaže usvajanje Zakona o zanatstvu kojim će se, između ostalog, razmotriti mogućnost osnivanja Zanatske komore Srbije sa nadležnošću za vođenje evidencije zanatlija u koju bi se unosili bitni podaci o njima, uključujući i podatke o zanatima za koje su obučeni, raspoloživost za podučavanje šegrta i druge podatke od značaja za njihovo poslovanje. Alternativno rešenje bilo bi poveravanje ovih nadležnosti nekoj od postojećih institucija, ali bi bilo neophodno da se javno definišu uslovi.

Zoran Pralica je podsetio i na dualno obrazovanje koje ocenjuje kao dobar program – „jer je praksa davala dobre rezultate“, te naveo primer da su starije generacije po nekoliko dana nedeljno provodile na praksi koja im je značila mnogo više od teorije.

Kao jedan od problema Pralica navodi veliki broj zanatlija koji su otišli u inostranstvo, ali druga strana te medalje jeste da zanatlije koje su ostale u Srbiji zarađuju prilično dobro, budući da za najjednostavnije radove, na primer vodovodne intervencije, naplaćuju 4.000 dinara.

„Vi morate da čekate majstora više dana, a ako hoćete odmah i ako nešto žrtvuje, on dođe pa to naplati dosta skuplje. Dakle, dosta je tu stvari koje bi Zanatska komora mogla da radi kako bi regulativa bila što bolja“, naglašava Pralica.

Zanatska komora bi, prema njegovim rečima, omogućila i to da se svaka struka granski odvoji, kako bi ljudi znali šta je koji zanat, da se napravi šema šta se i kako radi, kakvi profili radnika su potrebni i da se na osnovu svega toga zna šta može da se očekuje od zanatstva u Srbiji.