Veliki zagađivači opet oslobođeni obaveze da imaju integrisane dozvole

Predlog izmena Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine upućen je bez javne rasprave Narodnoj skupštini. Ovaj postupak Ministarstva zaštite životne sredine izazvao je i reakcije stručne javnosti u oblasti ekologije. Cilj ove izmene je, kako se navodi u obrazloženju resornog ministarstva, produženje roka nadležnom organu za rešavanje po podnetim zahtevima za izdavanje integrisane dozvole i usklađivanje sa Zakonom o zaštiti životne sredine. Izmenama će se, kako je navedeno, obezbediti uslovi za „efikasnije funkcionisanje i organizovanje izdavanja integrisanih dozvola na teritoriji Republike Srbije“.

„Sprema nam se još jedna izmena Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine. Javnost je opet isključena iz procesa donošenja odluka time što je bez javne rasprave predlog izmena zakona upućen Narodnoj skupštini na usvajanje. Prvim izmenama ovog zakona – 2015. godine, rok za izdavanje integrisanih dozvola od strane nadležnih organa, kojima se operateri postrojenja (veliki zagađivači) obavezuju da poštuju visoke standarde zaštite životne sredine, pomerio se na 31. decembar 2020. godine. Ovim izmenama, na predlog istih tih operatera, rok se opet produžava do 31. decembra 2024. godine. U obrazloženju je navedeno da je produženje potrebno kako operateri ne bi snosili ‘nepotrebne’ troškove, a državna uprava postala sposobnija da izdaje dozvole“, objašnjeno je u Regulatornom institutu za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).

Kako dodaju naši sagovornici, od 2004. godine, kada je ovaj zakon prvi put stupio na snagu, do danas je urađeno „nedopustivo malo“ po pitanju osposobljavanja uprave i izdavanja integrisanih dozvola.

„Smatramo da nijedno produženje roka neće uroditi željenim plodom i doprineti zaštiti ljudi i životne sredine. Sve dok se Vlada Republike Srbije vodi ovom logikom i daje operaterima dodatni prostor da ignorišu domaće zakone i propise, ti zagađivači se nikada neće osećati obavezanim bilo kakvim dozvolama. Isključivo će, verujemo, primena postojećih propisa staviti javni interes iznad privatnog i doprineti zdravijoj životnoj sredini za sve građane ove zemlje“, naglašeno je u RERI.

Dodaje se da će RERI nastaviti da pomno prati proceduru nove izmene Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine.

„Potrebno je da se pokrene javna diskusija o opravdanosti ovakvog nedemokratskog ponašanja nadležnih organa vlasti i drugih odgovornih aktera. Ponovno pomeranje roka za izdavanje integrisanih dozvola jasan je signal zagađivačima da zakoni za njih ne važe i da će država uvek biti tu da ih u bezakonju podrži, jer i sama za zakone ne mari i nije u stanju da ih sprovodi. Ovaj postupak pokazuje da Republika Srbija i nadležno Ministarstvo za zaštitu životne sredine nemaju kapacitet da sprovode propise“, istakli su naši sagovornici.

Predstavnici Nacionalne ekološke asocijacije (NEA) takođe smatraju da ovakvim postupanjem nacionalne institucije nastavljaju politiku protivnu javnom interesu.

„Nedopustiv stav kojim se štite zagađivači, a ne građani, se nastavlja. Odlaganje stupanja na snagu ovog pravnog akta koji štiti građane, makar na papiru, je ozvaničavanje odobravanja trovanja stanovnika Srbije. Neshvatljiva sporost obrade do sada predatih zahteva za izdavanje dozvola se dodatno abolira čime se i definitivno u potpunosti poništava ustavno pravo građana na zdravu životnu sredinu“, rečeno je za Biznis.rs u Nacionalnoj ekološkoj asocijaciji.

Integrisane dozvole su, kako kažu u RERI-ju, važne jer obezbeđuju sveobuhvatnu zaštitu vazduha, vode i zemljišta od zagađivanja, prevenciju nastanka zagađenja i primenu najboljih i po životnu sredinu najprihvatljivijih tehničkih rešenja.

„Ove dozvole obezbeđuju da i veliki zagađivači posluju u skladu sa visokim standardima zaštite životne sredine i time ne pričinjavaju štetu zdravlju ljudi i životnoj sredini. Priprema i obrada zahteva za integrisanu dozvolu je zahtevan postupak. Potrebna je ozbiljna priprema, angažovanje stručnjaka i pribavljanje brojnih uslova i odobrenja. Zbog toga ovu obavezu imaju samo veliki zagađivači i kompanije koje bi po prirodi svoga posla trebalo da imaju kapacitete da izrade zahtev za izdavanje integrisane dozvole. Sve je to obaveza koja je propisana zakonom, čega su i nadležni organi i kompanije na koje se zakon primenjuje svesni već 18 godina“, naglasili su iz pomenutog Instituta.

Prema njihovim rečima, od 2004. godine, pa do danas, u odeljenju Ministarstva zaštite životne sredine zaduženom za izdavanje integrisanih dozvola angažovano je „nedopustivo malo službenika“, odnosno četiri osobe.

„Slično je i u Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine, dok u mnogim jedinicama lokalne samouprave ne postoji zaposleni koji izdaju integrisane dozvole. Na osnovu Zakona resorno ministarstvo je izradilo preliminarni spisak postrojenja koja podležu izdavanju integrisane dozvole, a na kojem se nalazi ukupno 227 postrojenja. Do danas je, kako se navodi u analizi efekta zakona, izdato svega 46, što znači da u ovom trenutku ukupno 181 postrojenje sprovodi aktivnosti bez neophodnih dozvola za rad. Ako je za 18 godina izdato 46 od 227 dozvola, kako će za tri godine biti izdato 180 dozvola? I u zemljama sa boljim administrativnim kapacitetima prosečno se izdaju tri do četiri dozvole godišnje. Da u računicu ne uvodimo i nova postrojenja koja će se izgraditi u naredne tri godine“, obrazloženo je u RERI-ju.

Prethodnu izmenu Zakona, odnosno produženje rokova, Vlada Srbije je argumentovala na gotovo identičan način kao i do sada sada, navodeći – nedovoljno vremena za operatere da dostave kompletnu dokumentaciju, nedovoljno kapaciteta nadležnih organa da tu dokumentaciju provere i na osnovu nje izdaju integrisane dozvole, što bi operatera ekonomski oštetilo.

„Dodatno, ovog puta vlada navodi da je veliki problem i nedostatak potrebne dokumentacije koja se predaje uz zahtev za izdavanje integrisane dozvole (poput upotrebne dozvole, projektne dokumentacije, vodne dozvole i uslovi drugih nadležnih organa). Kako je moguće da vlada neke države, među preprekama za sprovođenje zakona navodi i elementarne obaveze operatera kao što je posedovanje vodne dozvole ili uslova drugih organa i organizacija?“, upitali su naši sagovornici iz Instituta.

Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine propisano je da otpočinjanje rada postrojenja i obavljanje aktivnosti bez integrisane dozvole predstavlja privredni prestup za koji bi operater trebalo da bude kažnjen novčanom kaznom u iznosu od 150.000 do 3.000.000 dinara, a odgovorno lice u operateru novčanom kaznom u iznosu od 30.000 do 200.000 dinara.

„Uprkos izričitoj zakonskoj obavezi, nadležni inspekcijski organi nisu sprovodili ovaj zakon, te je RERI do sada, kako bi ukazao nadležnim organima na propuste u radu podneo pet zahteva za vanredni inspekcijski nadzor, kao i dve prijave za privredni prestup protiv odgovornih zagađivača“, istaknuto je u RERI-ju.